Sjedinjene Evropske Države (SED) po ugledu na SAD
Minstri deset članskih zemalja diskretno su se dogovarali poslednjih meseci i došli do glavnih kontura projekta pretvaranja, sada pretežno konfederalne, EU u federaciju
Evropsku uniju iz finansijske krize mogu izvući samo radikalne reforme koje bi je pretvorile u Sjedinjene Evropske Države (SED) Na njihovom čelu bi stajao neposredno birani predsednik i dvodomni parlament u čijem bi drugom domu bile zastupljene članske zemlje.
Ako se ostvari projekt čije su osnovne konture dogovorili šefovi diplomatija deset zemalja EU (Austrija, Belgija, Danska, Italija, Luksemburg, Nemačka, Holandija, Poljska, Portugalija i Španija) postojala bi evropska vlada koju bi formirao predsednik, ministri, medju kojima bi verovatno najvažniji bio ministar finansija, zatim Evropski monetarni fond, zajednička armija, zajedničko mesto u međunarodnim organizacijama... Šefovi država ili vlada članskih zemalja bi imali osetno umanjeni uticaj na evropsku politiku, a same države bi znatan deo ovlašćenja predale Briselu.
Tako budućnost evropske dvadesetsedmorice vide 10 ministara spoljnih poslova pomenutih zemalja, na čelu s nemačkim šefom diplomatije Gvidom Vesterveleom (Westerwelle).
Bez otvaranja dugoročne perspektive za Evropu nećemo povratiti poverenje, izjavio je Vestervele ovim povodom nemačkim medijima.
Tokom celog proleća njih desetorica su diskutovali o reformama Unije. Nedostajao je u dosadašnjim raspravama francuski šef diplomatije zbog izbora, predsedničkih i parlamentarnih, koji su u ovoj zemlji bili početkom maja i sredinom juna, ali će se u dikusije sa kolegama iz zemalja federalističkog krila uključti od idućeg meseca i novi francuski ministar Loran Fabius. Slovački mediji se čude što na ovim sastancima nije učestovao njihov ministar Miroslav Lajčak, inače, čovek velikog evropskog iskustva i jakog proevropskog opredeljenja.
Centralizacija u okviru EU je pretpostavka za uspešno funkcionisanje euro-zone, jasno se opredelio slovački premijer Robert Fico koji predloge desetorice shvata kao osnov za raspravu u celoj Uniji.
Ovaj predlog još u utorak dobili su šef Evropske komisije Žoze Manuel Barozo (Jose Manuel Barroso), evropski predsednik Herman van Rampaj (Rampay) i šef Evropske centralne banke Mario Dragi (Draghi).
Nije ovo prvi predlog da se EU preuredi po uzoru na SAD ali je prvi iza koga je stalo toliko ministara - članova Saveta EU. Usledio je samo nekoliko dana posle grčkih izbora, a uoči predstojeg ključnog samita o budućnosti EU.
Među analitičarima ima mišljenja da se ovde radi i o pokušaju ministara inostranih poslova da aktivnije utiču na evropsku politiku, posebno u aktuelnoj krizi koja bi mogla značiti prekretnicu ka pojačavanju centralnih integrativnih i kohezionih mehanizama. Jer, posle usvajanja Lisabonskog sporazuma, spoljnu politiku EU počeli su, uglavnom, da utvrđuju šefovi država i vlada, a po izbijanju krize u evrozoni - i ministri finansija.
Predlozi desetorice podrazumevaju krupne promene evropskih sporazuma. Od toga se, medjutim, ustručavaju šefovi država i vlada, bojeći se da za to neće imati podršku u javnom mnjenju i parlamentima. Zato se ovi predlozi u ovoj formi, verovatnio, neće ni naći na predstojećem samitu Unije. Na tom skupu će se govoriti o fiskalnoj ili bankarskoj uniji koju bi omogućila zajednička budžetska poltika...
I sama nemačka kancelarka Angela Merkel nedavno je predložila političku uniju, mada dosta načelno i bez konkretnih pojednosti (s više kompetencija i kontrolnih funkcija za EU). Ali, ona je to predložila i po cenu da tu uniju bude činio samo jedan deo članskih zemalja što bi faktičko otvorilo put ka stvaranje dvorbzinske Evrope.
