Mlade ruske muslimane privlači Kosovo

Evroislam je pojam na koji se sve češće pozivaju muslimani Severnog Kavkaza, pre svega iz Dagestana, koji žele da steknu religijsko obrazovanje u inostranstvu. Ova složenica izražava njihove aspiracije i odnos prema političkoj situaciji u arapskim zemljama. Naime, arapski svet, nekadašnji omiljeni obrazovni izbor dagestanske omladine, sve je manje stabilan. Oni koji se nakon obrazovanja u arapskom svetu vrate na Kavkaz vrlo često završavaju na raznim „spiskovima“ ili postaju „disidenti“ u očima nekih sunarodnika. Ove pojave su toliko očigledne da ih više niko ne sme ignorisati. Islamska omladina ruskog Kavkaza sve više daje prednost obrazovanju u islamskim centrima van arapskog sveta, pre svega u Evropi. 

U tom smislu postaje sve popularnije Kosovo, teritorija čiji se islamski karakter sve više i jače oblikuje. Tačan broj studenata iz severnokavkaskih republika koji se školuju u duhovnim centrima na Kosovu i u drugim delovima Evrope za sada je nemoguće odrediti. Centar za proučavanje islama Severnog Kavkaza radi na tome i uskoro bi trebalo da se pojave prvi statistički orijentiri.

Veliki broj mladih ljudi koji odlaze na studije u islamske centre u Evropi nikada se ne vrate u domovinu. Na primer, Dagestanac Fizuli je nakon završetka svetovnog fakulteta u Dagestanu otputovao u Albaniju i, stekavši islamsko obrazovanje, preselio se u Frankfurt na Majni (Nemačka), gde je uspešno iskoristio svoj potencijal u tamošnjoj turskoj zajednici. Kaže da ne razmišlja o povratku. Sličnih primera ima mnogo.

Što se tiče Kosova, na toj teritoriji se može dobiti obrazovanje vezano za najrazličitije pravce islama: postoje škole koje zastupaju salafijsku, sufijsku, pa čak i šiitsku doktrinu. Na primer, grupa severnokavkaskih studenata koji se školuju u Islamskom centru u Podujevu sledbenici su tradicionalnog islama i učenja lokalnog sufijskog šeika Muhameda Hodže. Taj poznati kosovski propovednik je prvi na postjugoslovenskom prostoru započeo rad usmeren na povećavanje uticaja šazilijskog i kadirijskog tarikata (sufijskih redova); njihova učenja su veoma popularna i na severoistočnom Kavkazu.

U drugom kosovskom gradu, Prizrenu, koji je među ruskim muslimanima poznat kao „grad minareta“ zbog velikog broja džamija, funkcioniše nekoliko obrazovnih ustanova salafijskog tipa u kojima takođe ima studenata sa Severnog Kavkaza. Salafizam je na tom prostoru počeo da se učvršćuje nakon što je počeo ozbiljniji sukob kosovskih Albanaca sa srpskim oružanim snagama 90-ih godina. Treba napomenuti i da su se usled priliva albanskih izbeglica sa Kosova u Albaniju, Makedoniju i Crnu Goru u ovim zemljama ukorenile snažne salafijske zajednice, koje postoje i danas.

Interesovanje islamske omladine ruskog Kavkaza - naročito Dagestana - za Kosovo možemo objasniti i određenim sličnostima između ova dva regiona. U Dagestanu je posle oružanih sukoba 1999. postao upadljiv proces izgradnje religiozne svesti i isticanja verskog identiteta lokalnog stanovništva. Na Kosovu je, sa svoje strane, sličan proces krupnih verskih promena takođe primetan posle rata 1999. Kao i Dagestan, Kosovo je jedan od najsiromašnijih regiona u Evropi: više od polovine kosovskog stanovništva živi ispod granice siromaštva. Bez obzira na to što je kraj bogat mineralnim resursima, osnovna privredna grana je, kao i u Dagestanu, poljoprivreda. Osim toga, oba regiona imaju veoma visoku stopu nezaposlenosti.

Na Balkanu je vidljiv uticaj arapskog sveta. Primetno je i sve veće prisustvo radikalnih verskih učenja, naročito među omladinom na onim teritorijama gde je veoma aktivno dejstvo vehabijskih bratstava. Takva bratstva utiču na stanje u muslimanskim opštinama Sandžaka (jugozapadna Srbija), Crne Gore, Bosne i Hercegovine, pa i Kosova. Oni propovedaju ideje balkanske islamske revolucije, koja bi trebalo da pripremi polaznu tačku za prodiranje islama duboko u Evropu.

Ruska administracija je više puta izražavala zabrinutost zbog odlaska mladih ruskih državljana u inostrane islamske obrazovne centre. Vrhovni javni tužilac Rusije nedavno je ukazao na to da je 2011. godine samo iz Dagestana u inostrane verske centre otišlo na školovanje oko 100 mladih ljudi i da ih je tokom poslednje decenije otišlo preko 1500. Ovo su samo zvanični podaci, stvarne brojke su verovatno daleko veće. U zakonima ne postoji nikakva uredba koja bi regulisala taj proces: danas mladi ljudi kao turisti mogu da otputuju u bilo koju zemlju i da tamo ostanu. S druge strane, u Rusiji nema mogućnosti za obrazovanje kakvo je danas potrebno muslimanskoj omladini, što u stvari mlade Severnog Kavkaza i navodi na odlazak.

Ovaj članak je adaptirana verzija originalnog teksta Informativne agencije „REGNUM“.

Izvor: http://ruskarec.ru/articles/2012/06/06/mlade_ruske_muslimane_privlaci_kosovo_15620.html

Objavljeno: 6. jun 2012.