Dodir Afrike u srcu Evrope

Razne zemlje imaju razne reklamne slogane za privlačenje turista - kuhinja na glasu, romantični zamkovi, devičanska priroda, sunčane plaže, bogati kulturni život...  Za Kosovo ništa od toga ne važi, piše u putopisu češki novinar, ekonomista i političar,  Petr Mah (Mach), prema kome bi dobar slogan za ovu najmlađu (samo)proglašenu državu Evrope, mogao da bude: Dobrodošli u evropski komad Afrike.  Evo nekih glavnih impresija autora, sadržanih u tekstu, objavljenom ovih dana u privrednom listu E15.

Na Kosovo, kuda se kopnenim putem dolazi, uglavnom, iz Makedonije, ovaj novinar, inače osnivač  evroskeptičke liberalne Stranke slobodnih građana (podržava je češki predsednik Vaclav Klaus), stigao je avionom preko međunarodnog aerodroma Adema Jašarija, preko terminala, u stvari, dograđenog hangara. Dočeka vas tamo spomenik – statua bradatog čoveka u vojnoj uniformi, sa mnoštvom redenika preko nje. Kosovski junak Adem Jašari nije voleo Srbe i to, prema raspoloživim informacijama,  dvostruko više kada bi pio. Omiljeni cilj bili su mu srpski policajci na koje je često pucao. Kada je policija opkolila njegovu kuću i dala rok civilima za odlazak, on se s porodicom zabarikadirao i pucao na sve što se kreće. Loše se to završilo. Posle dvodnevne borbe tu je bilo preko 60 mrtvih. Nije preživeo ni on, ni porodica koju je žrtvovao. No, sada je on gotovo državni simbol Kosovske republike koja je formalno multietnička i čine je Albanci, Srbi, Makedonci, Crnogorci, Romi, kao i druge narodnosti.    

Ako vam to ne izgleda čudno, budite onda dobrodošli na Kosovu.

Kad prolazite kroz Kosovo, uočićete da jedino čega ova zemlja ima dovoljno su spomenici Oslobodilačkoj vojsci Kosova (UCK) i perionica. I jednog i drugog je, u stvari, previše, mada mora se priznati, perionice, bar neku uslugu vrše. Više nego igde, upravo na Kosovu možete videti razliku izmedju onog što je oficijelno i što je stvarno. Oficijelno se radi o multinacionalnoj državi kojom upravlja misija međunarodne zajednice, predvođena Evropskom unijom. U stvarnosti je to najsiromašnija zemlja Evrope, prošarana  bezbrojnim spomenicima UCK na kojima se albanske zastave s dvoglavim orlom menjaju samo tokom poseta članova medjunarodne uprave. Srpska manjina, koja je još ne tako davno činila 30 posto stanovnitva, smanjila se na petoprocentnu. Stvarnost je takva da Albanci sada imaju još jednu državu i da se aktivnost  EULEX-a, tj međunarodne uprave iscrpljuje u dokazivanju da to nije tako.

Spomenika Priština nemá tako mnogo ali zato je dosta novih zgrada, posebno ministarstava i drugih vladinih institucija. U centru je bulevar Majke Tereze, veliki pešački korzo. Na jednom kraju je Kosovski narodni muzej, trenutno zatvoren zbog rekonstrukcije. Nedaleko od tog muzeja je Etvografski muzej, smešten u poslednjoj očuvanoj istorijskoj zgradi ovog grada. U bučnom i prašnjavom mestu to je prava oaza mira i lepote, s dragocenim zbirkama i mnogim korisnim informacijama.

Možda više nego Albanci, na sadašnjem izgledu Prišitine potpisala se nekadašnja jugoslovenska arhitektura koja je propagirala jedinstvo svih naroda, bez stila, ali megalomanska. To važi i za Dom omladine i sportova s kojim su se Albanci pomirili pošto su tamo postavili najvéci spomenik Jašarija u gradu. A tu blizu je i tzv zlatni trougao. Čini ga zgrada univerzitetske biblioteke, materijalizovana noćna mora svakog arhitekte, tu pored je hram Hrista spasitelja koji su Srbi počeli da grade 1995. u okviru nacionalnog buđenja, kao i katedrala Majke Tereze koju su iz istih razloga počeli, posle smrti  ove misionarke milosrđa i dobitnice Nobelove nagrade za mir, da grade Albanci. Oba sakralna zdanja su simbolički velika, nedovršena i ništa ne govori u prilog tome da bi se s tim u vezi nešto promenilo, a kada bi se promenilo, ničemu to ne bi pomoglo. Hram Hrista spasitelja  je opasan bodljikavom žicom jer se i dalje veruje u legendu da su ga Srbi minirali kada su odlazili iz Prištine, što ga osuđuje na propadanje. Oko katedrale Majke Tereze je ograda oblepljena reklamama i politički gledano ona se može dograditi. Turistički spomenik postaju i ogromna slova Newborn u centru koja tamo stoje od proglašenja nezavisnosti 2008.

Kosovo, ipak, nije samo Priština. Glavni spomenici, posebno sakralna zdanja, su izvan ovog grada. Jedan od najlepših primera mešanja istočno-vizantijskog stila sa romanskom arhitekturom nalazi se sasvim blizu Prištine. Nažalost ne možete se osloniti samo na saobraćajne table jer se sistematski uništava, čak i u srpskim enklavama kao što je Gračanica, srpski deo dvojezičnih natpisa. Kad već stignete u Gračanicu crkvu ne možete promašiti. Prvo što vas iznenadi jeste mir, uredan park, i intenzivno zelenilo. Čak i vazduh je tu čistiji, bez svuda prisutne prašine i ostataka od paljenja trave i otpada.

Završen 1321, ovaj manastirski hram koji je postavio legendarni srpski kralj Milutin, jedan je od vrhunaca srpske vizantijske tradicije. U osnovici na tlu ima dva krsta, jedan u drugom. Pravi doživljaj predstavlja, medjutim, ulazak unutra, iako se ništa ne sme fotografisati. Glavni razlog su uzbudjujuće masovne freske na svim površinama, slikane tokom više stoleća. Ukoliko hoćete da dopunite svoje obrazovanje, u maloj prodavnici će vam monahinje, milog izgleda, ponuditi knjigu Raspeto Kosovo koja govori pre svega o već uništenim i oštećenim pravoslavnim hramovima tokom  kosovskog rata i kasnije. Ovaj, gračanički je srećom to izbegao.

Autor teksat završava sa nekoliko servisnih informacija:

Pošto Srbija ne priznaje Kosovsku republiku nije moguće preći iz Kosova u Srbiju, ako na Kosovo niste ušli iz Srbije. Pečat Kosovske republike bez srpskog pečata se smatra, u stvari, za ilegalni ulazak u zemlju. S obzirom na stanje puteva i veliki trošak za plaćanje osiguranja (ne važi ovde zelena karta) najbolje je na Kosovo putovati avionom. Posle kraha mađarskog Maleva, ponuda avio-prevoza se smanjila i poskupela. Iz Praga nemá direktnog leta, bolja je veza iz Beča, odakle na Kosovo leti nekoliko low cost kompanija. Ne morate se bojati kuhinje i kako ćete se hraniti. Za malo para naješćete se dobro praktično svuda. Ukoliko baš nemate sreće natrapaćete na loš restoran.