Nato na Balkanu

U Budvi je početkom juna održan drugi 2BS FORUM (to be secure)-„Bezbednosni izazovi- Čikago samit: Šta zapadni Balkan može da ponudi“, uz učešće stručnjaka iz oblasti bezbednosti sa univerziteta u regionu, ali i iz Amerike, Egipta, Grčke, Turske, visokih političkih i vojnih zvaničnika regiona i predstavnika vodećih članica Natoa. Organizatori  skupa su bili: Atlantski savez Crne Gore i Vlada Crne Gore uz podršku Nato-a, američke ambasade u Crnoj Gori i Opštine Budva.  

Čikago 21. maj, Beta - policija obezbeđuje kongresni centar pred dvodnevni samit 28 šefova država i vlada zemalja članica NATO. Skup je otvoren, uz jake mere bezbednosti, ali i demonstracije više hiljada ljudi. Parafraza ovog skupa u Budvi održana je u neuporedivo mirnijoj atmosferi

Teme o kojima se razgovaralo su: Nato “Pametna odbrana” - kako do veće bezbednosti; Trenutne geopolitičke tenzije - posledice “Arapskog proleća” i šire medjunarodne imlikacije; Suočavanje Evrope sa novim izazovima u oblasti spoljne i bezbednosne politike, praćeno globalnom ekonomskom krizom; Uloga oružanih snaga u vanrednim situacijama; Spoljna politika SAD-a poprima drugačiji oblik: da li se radi o novom američkom izolacionizmu ili je u pitanju nešto drugo?;  Izazovi međunarodnih administracija, upoređujući iskustva Bosne, Kosova, Iraka i Avganistana; Buduće bezbednosno okruženje na Bliskom Istoku.

Srpska delagacija bila je na nivou državnog sekretara Ministarstva odbrane dr Tanje Miščević i načelnika generalštaba Vojske Srbije generala Ljubiše Dikovića.

Vojna saradnja u vanrednim prilikama

Pitanje kojim su se bavili tri načelnika generalštaba iz Crne Gore Srbije i Makedonije u jednoj od panel diskusija bila je i uloga vojske u vanrednim situacijama. General Diković  kaže da su pripadnici Vojske Srbije prvi stizali u pomoć ugroženim stanovnicima jer su organizovani, imaju tehničke i materijalne resurse.

”Prirodne katastrofe ne možete da planirate i predvidite, ali obuku možemo da prilagodimo ovakvim misijama i po potrebi brzo reagujemo i budemo na mestu dogadjaja. Dakle, treba predvideti snage za vanredne situacije na lokalnom i strategijskom nivou. Srbija u odnosu na okruženje u okviru MUP-a ima Sektor za vanredne situacije, pa je koordinacija i organizacija u  vanrednim situacijama lakša. Što se tiče saradnje sa vojskama regionalnih država-ona je značajna i po pitanjima ušteda, zajedničke obuke, razmena isustava ali i jačanja poverenja i bezbednosti ovog regiona.”

Gradonačelnik Budve priredio je prijem na Svetom Stefanu: general Diković (desno) i sekretarka Miščević 

“Pokrenili smo inicijativu za učvršćivanje saradnje izmedju zemalja regiona  u vanrednim situacijama jer u većini zemalja one nisu u nadležnosti vojske”, rekao je načelnik Genralštaba Vojske Crne Gore, admiral Dragan Samardžić. “Navešću nekoliko primera: U vreme najvećih požara na Crnogorskom primorju pomoć smo dobili od članica Nato-a, zemalja iz regiona, ali gašenje požara zahteva ulazak u vazdušni prostor susednih zemalja. Bliskom saradnjom, u najmanju ruku telefonskim razgovorom sa načelnicima generalštabova, reakcija na prirodne katastrofe od stane vojske  bila bi efikasnija i brža”.

Članstvo u Nato i srpska neutralnost

Poruke koje su bile posledice “Bezbednosnog  foruma- Šta zapadni Balkan može da ponudi” zapravo su bile iste kao i iz  Čikaga sa samita Natoa, samo su sada predočene zemljama zapadnog Balkana. Formulisane su kao dalji koraci na stabilizaciji prilika u Avganistanu, zajedničko razvijanje projekta „pametne odbrane“ - raketnog štita u Evropi i jačanje kapaciteta za adekvatno suprotstavljanje  sajber (cyber) pretnjama.

Ono što je izvesno - Crna Gora će već na sledećem samitu Nato-a postati punopravna članica, dok Makedonija o tome može da razmišlja tek kada reši svoje odnose sa Grčkom. Ostale zemlje regiona spremne su za ulazak i zapravo samo od Natoa zavisi kada će biti primljene. O tome Crnogorski premijer Igor Lukšić kaže:

”Smatram da bi poželjno bilo kada bi sve zemlje našeg regiona dijelile i evropski i evroatlantski prioritet, što danas nije slučaj. Osjećaj da je bezbjednosni sistem u potpunosti u funkciji, utire put punoj političkoj stabilnosti i ekonomskom prosperitetu”.

Anders Fog Rasmunsen, generalni sekretar Nato, prošle godine u Podgorici, sa Igorom Lukšićem premijerom Crne Gore

Dr Tanja Miščević, državni sekretar u Ministarstvu odbrane kaže:

“Srbija je na osnovu dekleracije, proglasila vojnu neutralnost i ne teži članstvu u Nato-u ali, s druge strane, članica je projekta Partnerstvo za mir. Prisustvujemo i vrlo smo aktivni u skupovima koji tretiraju pitanje bezbednosti. Mi smo mala država, nalazimo se u regionu koji je do pre neku godinu bio u teškim nacionalnim sukobima i kao takvi treba da na jedan širi način posmatramo pitanje bezbednosti. Saradnja sa bivšim jugoslovenskim državama funkcioniše na policijskom i vojnom nivou. Uspostavljena je bilaterarna saradnja ali i regionalna saradnja sa zemljama Zapadnog Balkana.sOva saradnja oblikovana je prvenstveno interesima i kao takva daje odlične rezultate.”

Prof. dr Zoran Dragišić sa Fakulteta za bezbednost  ima drugačije viđenje pristupanja Nato-u:

”Mi imamo potpuno šizofrenu poziciju: Srbija jeste članica Partnerstva za mir, ali nema političke volje ka punopravnom članstvu i proglasili smo vojnu neutralnost (Narodna Skupština Republike Srbije je decembra 2007. donela odluku o proglašenju vojne neutralnosti u odnosu na postojeće Saveze). Neutralnost se ne postiže tako što vi sami sebe proglasite da ste vojno neutralni. Mislim da bi aplikacija prema članstvu u Nato-u bila  dovoljna da se otvore pregovori o Kosovu jer ako hoćemo da isproviciramo pregovore - najbolje je da apliciramo, očekujem da se Albanija ne bi se složila da udjemo  bez priznavanja Kosova. Kakav god rezultat bio, bar bi  račistili mnoge stvari pre nego što uđemo u pregovore oko EU.”

Kriza i naoružavanje

Da je ekonomska kriza bila jedna od bitnijih tema, vidi se i iz uvodne reči pomoćnika generalnog sekretara Nato-a Gabora Iklody-a:

”Postoje tri moguća načina ”pametne odbrane”: udružiti i podeliti mogućnosti i resurse, postaviti prave prioritete i bolje koordinisati napore. Ali je veliko pitanje da li je to dovoljno, kada se zna da su u protekle dve godine izdaci za odbranu evropskih Nato članica smanjeni za 45 milijardi dolara – što je ekvivalent nemačkog godišnjeg bužđeta za odbranu”. Govoreći o viziji Nato-a, Iklody kaže:

“Vizija Nato ne može biti kompletna dok se ne zaokruži u Evropi. Države Zapadnog Balkana imaju mogućnost da oblikuju Nato. Ne može se više samo reći da tim zemljama treba Nato, već da Severnoatlantskoj alijansi trebaju zemlje Zapadnog Balkana”. Region Balkana može biti najbolji promoter koncepta takozvane „pametne odbrane“. Male države su, kako je rekao, “mentalno bolje pripremljene da razmišljaju o takvom konceptu odbrane nego velike”.

Goruće pitanje za učesnika bila je i stalna “borba” između ministarstava odbrane i ministarstava finansija oko budžeta za odbranu. Naime izdvajanja  za Nato alijansu treba da budu 2 odsto od budžeta za odbranu, a prema rečima predstavnika Nato-a,  izdvajanja sada jedva iznose 1 odsto nacionalnih budžeta za odbranu. Samo četiri članice Nato-a ispunjavaju obavezu od  2 odsto za članstvo, a i to je donja granica, dok se ostale članice, uključujući i članice EU, oslanjaju na Ameriku.

”Nema ništa nizašta”, rekao je predstavnik ministarstva odbrane Velike Britanije .

O često pominjanoj ekonomskoj krizi Tanja Miščević, državni sekretar u Ministarstvu odbrane kaže:

“To će biti tema i svih narednih budžeta za odbranu (naravno, sem kineskog), smanjenja koji se dešavaju iz godine u godinu i ne odnose se samo za članice Nato-a već je ista situacija i u ostalim zemljama u regionu. Najveća opasnost je smanjenje investicija ili nedostatak novca za zanavljanje opreme i naoružanja. Primera radi, na nedavnoj Konferenciji o saradnji jugoistočne evrope “Uništavanje viškova naoružanja I municije” mi smo  kandidovali Tehničko-remontni zavod iz Kragujevca kao mesto koje bi moglo da postane regionalni centar za uništavanje oružja i municije na komercijalnom nivou.”

Dragišić, na to dodaje:

”Velika društvena kriza je uzdrmala čitav svet ali je prouzrokovala i nove bezbednosne probleme, socijalna nestabilnost je glavni problem, što pojačava potrebu za bezbednosnim povezivanjem. Kriza je globalna, niko nije izostavljen, ali je važno da bezbednosne organizacije obebede mirno rešavanje krize. Naravno i sam koncept “pametne odbrane” je posledica smanjenja budžetskih sredstava za odbranu, ta kriza neće proći tako lako i sa mog aspekta može imati mnogo veće prosledice - zato je važno težiti većoj povezanosti, nikakva izolacija.”

Zoran Dragišić na debati u Budvi

“Pametna odbrana” podrazumeva racionalizaciju I pametno trošenje s tim što će se svaka zemlja specijalizovati za odredjeni deo spektra svega što odbrana obuhvata, dok će ostale stvari raditi u kooperaciji sa ostalim partnerskim zemljama. Na taj način se obezbedjuje sigurnost i bezbednost svakoj državi uz mnogo manja ulaganja. Glavni ciljevi su: borba protiv terorizma, korupcije, kriminala.

Ovaj koncept ima i svoje skeptike. Neki učesnici to objašnjavaju ovako: Evropa sebe izoluje od Amerike, Amerika napušta Evropu uglavnom vojno, politički nikako, i okreće se Pacifiku. Skepticizam prema “pametnoj odbrani” više se odnosi na evropska slaba ulaganja u bezbednost – pitanje je da li je kriza opravdanje ili razlog – čulo se na “Forumu 2BS Crnoj Gori”.