Partije “cepaju” Grčku

Grčka po svim pokazeteljima ima novac za plate i penzije i javni sektor do 20. jula. Posle toga, ako se ne postigne poliitčka volja građana na izobrima za formiranje vlade koja će biti u dijalogu sa MMF, EU i ECB - sledi bankrot i težak put sa neizvesnim ishodom. Izlazak Grčke iz evrozone i povratak na drahmu dovodi zemlju u stanje kakvo do sada nije moglo ni da se zamisili. Istovremeno, i opoziicja unutar EU postaje veoma teška. U slučaju povratka na drahmu početna inflacija bi bila najmanje 35 odsto, a najverovatnije bi se tokom prve godine digla i do 50 odsto. Ekonomisti predviđaju da bi nezaposlenost od 21,7 odsto porasla u roku od tri meseca na 34 odsto. Prihod po glavi stanovnika sa 19.400 evra, pao bi na 8.700 evra godišnje, a BDP bi bio manji za 22 odsto. Grčka bi se suočili sa pravom socijalnom pobunom koja se ne bi mogla mirno završiti.

Partijski ratovi i budućnost Grčke    

Najveću odgovornost imaju tri partije i koalicije koje su osvojile najviše glasova, pre svega Nova demokratja i njen lider Andonis Samaras koji se zalaže za evropski put i put evrozone Grčke. Po Samarasu “drahma znači smrt za našu zemlju, jer ne radi se o dilemi evro ili drahma, već da li ćemo izabrati Evropu ili avanturizam, oličen kroz povratak na drahmu. U pitanju je budućnost generacija, bezbednost zemlje, povratak nekoliko decenija unazad.” Lider PASOK-a EvangelisVenizelos je na sličnoj poziciji kao i Samaras. Venizelos, koji je rekao da Grčka reskira socijalne nemire ako u proces donošenja teških odluka ne budu uključene sve stranke, upozorio je  da i mnogo veća Španija bira pregovore i pomoć Evrope.

Suprotno od Nove demokratije i PASOK-a je radikalna levica Siriza (24,5 odsto) koja je bila druga partija po snazi na prethodnim izborima. Njen lider, ambiciozni i radikalni Aleksis Cipras je izbore definisao kao sastanak naroda sa istorijom 17. juna. Cipras kaže: Grci će znati da glas sa Sirizu znači skidanje okova “svetskih zelenaša” i teškog bremena sa leđa najsiromašnijih slojeva stanovništva. Ispitaćemo sve koji su opljačkali zemlju, a posebno one koji su nas tako besramno zadužili. Biće uhapšeni svi koji su osramotili zemlju, ma koje da im je ime”.

Lider Sirize je optužio vođe Nove demokratije i Pasoka da pokušavaju da se sakriju u ruševinama koje su ostavili posle decenija krađe, pa su sada spremni da uđu u koaliciju i sa samim đavolom, ne bi li se zadržali na vlasti.

Ova politička retorika može biti dobra kao deo političke kampanje, ali ne i realnosti jer bi Siriza morala da vodi vladu sama ili sa partiajma koje žele isti put kao i Siriza. Ovaj scenario nije realističan, ali može da donese glasove socijalno ugroženih Grka i nezadovoljnih politikom Nove demokratije i Pasoka. Da bi pobedili i formirali vladu koja će biti na putu evrozone, i Nova demokratija i Pasok poliitčki  moraju da prihvate odgovornost za stanje u državi i da ne sakrivaju istinu od grčkog naroda.

Cipras želi da odbaci pritisak MMF kao i 130 milijaridi evra koji su potrebni Grčkoj da bi preživela.

Turska dominacija u zapadnoj Trakiji

Kakvo je stanje na terenu, najbolje pokazuje delovanje tri ključne partije u dubini Grčke, daleko od Soluna i Atine, gde se može reći da postoji poliitčki mrak i borba socijalnih i verskih grupacija na sasvim drugim osnovama nego u Atini i Solunu. Pozicija građana Grčke u Trakiji, u pograničnim mestima, govori o teškoj socijalnoj slici opterećenoj verskim razlikama koje mogu da prerastu u šire građanske i međukonfesionalne sukobe, visoka korupcija, besparica i besposlica uz jake uticaje susednih država, pre svega Turske koja ima interes da lobira za svoje ciljeve. Glas muslimana u zapadnoj Trakiji postao je veoma izražen a malo se zna u Atini oko islamskog uticaja u ovom delu Grčke - od ekonomije, politke do građanskih odnosa. Turci u Rodopima i zapadnoj Trakiji sve su aktivniji i dobijaju podršku iz svoje matice da ekonomski i politički ojačaju da mogu bitinje da utiču na politiku.

Muslimaski političari pokušavaju da dođu na vlast i tako što menjaju partije različitih orjentacija, ali uvek sa istim ciljem - da osvoje vlast. U regiji Rodopa na prethodnim izobrima Pasok je imao 18.364 glasova, koji su Ahmetu Chatiziosmanu kao muslimanu koji je menjao stranke donelo 10.772 glasa. Preko Sirize Ajhan Karajusuf donosi oko 3.000 glasova. Ahmet Ilhan donosi 10.500 glasova preko Demokratskog saveza. Na izborima 2007. i 2009. godine u oblasti Rodopa, preko Pasoka nacionalne manjine, pre svega islamsko-turske, dobijaju političku poziciju koja preko manjinskih birača - pre svega muslimana - sakuplja 57 odsto glasova u odnosu na kandidiate hrišćane koji u oblasti Ksantija skupljaju oko 10 odsto glasova.

Malo je poznato da se u dubini Grčke vodi pravi politički rat tri vodeće partije koji korsite nacioalne manjine za svoje političke ciljeve. Iz tih političkih borbi korist izvlaće manjine Turaka, Albanaca i drugih, pre svega muslimana, koji u pojedinim delovoma Grčke imaju jak uticaj. Turci zapadne Trakije ućiće u parlament i biće predstavljeni sa tri turska poslanika.

Turci i manjine igraju na kartu Sirize i smatraju da bi ova partija mogla da doprinese jačem uticaju nacionalnih manjina na politčki život Grčke. Kandidat Sirize u Rodopima, Ajhan Karajusuf kaže:

Siriza je stranka koaj je dobila najveći uspeh.Mi smo sada stranka koja se sprema za formiranje vlade i promene u Grčkoj. Lider glasača Sirize u Ksantiju Huseni Zeibak kaže:

Mi smo proširili naš cilj. Naš cilj je moć.

Ahmet Hadži Osmani na čelu Pasoka u Rodopima kaže:

Grčka prolazi kroz tešku krizu i turska manjina se bori sa teškim problemima. Mora da se pronađu rešenja za probleme Turaka u zapadnoj Trakiji.

Predsednik Udruženja solidarnosti Turaka zapadne Trakije, Burhanetin Hakudar pozvao je na glasanje za turske kandidate koji će kao predstavnici manjina moći da predstavljju interese  Turaka u grčkom parlamentu.