Godišnje se u Grčkoj ne plati oko 45 milijardi evra poreza
Nikos Lekas, šef grčke poreske inspekcije tvrdi da je glavni problem u tome što za rešavanje naplate poreza nema političke volje
(foto: naplatom sakrivenog poreza Grčka bi rešila finansijske probleme?)
Kada bi Grčka država dobila bar polovinu poreza, koji se ne prijavi, zemlja bi rešila sadašnje finansijske probleme. To je u u nemačkom listu Velt (Die Welt) izjavio šef grčke poreske inspekcije (SDOE) Nikos Lekas koji tvrdi da Grci godišnje ne priznaju oko 45 milijarde evra poreza što čini oko 15 posto bruto domaćeg produkta (BDP).
Nikos Lekas
Time je on stao iza šefice MMF-a Kristin Lagard (Christine Lagarde) koja je nedavno svojim pozivom Grcima da rešavanje krize pomognu tako što ne bi izbegavali plaćanje poreza, izazvala nezadovoljstvo grčkih i francuskih političara.
„Naprosto, slažem sa gospodjom Lagard“, kategoričan je Lekas. Poreske utaje u Grčkoj čine izmedju 12 i 15 posto BDP, tj 40 do 45 milijarde evra godišnje. Kada bi se od toga dobila makar polovina problem bi bio rešen“, rekao je doslovno.
Kristin Lagard
Ali to, prema njemu, zahteva političku volju.
„Naši političari počinju to da razumeju“, dodaje Lekkas koji je na čelu SDOE od 2010. Tek od lane se počinje pristupati poreskim utajama „kao krivičnim delima, a ne kao sportu“.
„Potrebne zakone imamo još od 1996. ali se ne primenjuju“, dodao je on.
Sudbina Grčke zavisi od toga da li će se uspeti u odstranjivanju poreskih prevara i nedodirljivosti elita.
„Ukoliko se ne stavi tačka na sistemsku korupciju, koja prožima celo društvo, i posebno ako elite i dalje ostanu nekažnjene dok se obični građani gule do kože, doći će do socijalne eksplozije“, upozorava Lekas.
SDO je 2009. prijavila poreskim vlastima utaje poreza i izrekla kazne za oko 1,7 milijardi evra, već 2010. to je bilo za 4,1 a lane za 4,5 milijarde evra.
Trenutno poreske vlasti uspevaju da naplate od utajivača oko dve trećine neplaćenog poreza koji otrkriju. Bilo bi, po rečima Lekasa, i više ali banke ne sarađuju u tome zato što onemogućuju uvid u račune poreskih utajivača. U oko 5.000 slučajeva, gde je tražen uvid u račune, omogućen je dosad samo u 214 slučajeva, ali kod tih su odmerene kazne u ukupnom iznosu od čak 650 miliona evra.
Najteže je, medjutim, po njegovim rečima „dobiti informacije o računima političara. Na te informacije se čeka čak i godinama, a u međuvremenu novac nestane sa računa. Pošto nosioci mandata imaju poslanički imunitet predmet se predaje parlamentu i tu se, po pravilu, zaustavlja... Čak se dotični političari na nas i ljute što ih, navodno, na ovaj način ne poštujemo“, rezignirano dodaje on.
