I Evropa i Grčka?

Ponovljeni parlamentarni izbori  su na pragu u Grčkoj. Novih rešenja za krizu vodeće stranke nemaju, sem pokušaja da se bolje pozicioniraju. Agresivnu politiku u kampanji vodi koalicija radiklane levice Sirizia dok je ekstrmena desnica koja je blizu da predje izborni cenzus pokazala naličje agresije i nasilja što se nedavno videlo na grčkoj TV kada je poliitčar ekstremene desnice ošamario svoju koleginicu levog političkog ubedjenja. Na taj način u javnosti je pušten duh iz boce mogućeg političkog nasilja koji je osudjen od javnosti i građana Grčke. Grčka može da se spase na duži period samo ako bude vodila jaku nacionalnu politiku sa osećajem za ravnotežu socijalnih i političkih interesa, poresku i fiskalnu disciplinu i jak nacionalin  i politički konsenzus da niko iz ove krize nemo že da izađe kao pobednik sem samog grčkog naroda.

Kako smanjiti korupciju?

Grčka mora da pobedi svoju korupciju Nikos Lekas, šef grčke poreske uprave  kaže: ”Izbegavanje poreza u Grčkoj vredi od 12 do 15 odsto bruto domaćeg proizvoda. To je 40 do 45 milijardi evra svake godine. Ako bismo uspeli da prikupimo čak i samo polovinu te sume, problemi Grčke bili bi rešeni".

Zvanični podaci pokazuju da je Grčka trenutno u petoj godini recesije. Prvobitni podaci ukazivali su na privredni pad od 6,2 odsto. U poslednjem kvartalu 2011. Bruto domaći proizvod (BDP) je pao za 7,5 odsto, velikim delom zbog mera štednje uvedenih u pokušaju borbe sa velikim javnim deficitom i dugom. BDP Grčke smanjen je za 6,5 odsto u prvom kvartalu 2012, u odnosu na isti period lane.

Sunovrat banaka

Banka Grčke sada očekuje da će grčka privreda u 2012. skliznuti za 4,5 odsto, nakon pada od 6,9 odsto iz prošle godine. Grčka je primila dva paketa finansijske pomoći od EU, Evropske centralne banke i Međunarodnog monetarnog fonda, ukupne vrednosti 240 milijardi evra. Povratak unazad grčku vuče u katastrofu, put u napred je težak i socijalno neizvestan.
Zavod za statistiku u Atini je saopšttio da je inflacija u maju ove godine usporila na 1,4 odsto u odnosu na 1,9 odsto iz aprila. U maju 2011, inflacija u Grčkoj bila je 3,3 odsto, uglavnom zbog podizanja poreza u skladu sa zahtevima međunarodnih kreditora. Evropska komisija pritisla je Grčku da ugasi određene banke, među kojima je izgleda i peta po veličini ATE banka u Grčkoj.
Ukoliko bi Komisija u Grčkoj iskoristila svoja prava, to bi značilo da njen stav u vezi posrnulih banaka u srcu dižničke krize postaje dosta agresivniji. Komisija bi ista prava mogla da iskoristi da bi zatvorila banke u Španiji i Portugaliji.To, slikovito rečeno, predstavlja formu protektorata i dokaz suženja nacionalnog i ekonomskog suvereniteta unutar evrozone i EU

Šta je korisno za Grčku i EU?

Grčki ekonomist Janis Varoufakis upozorava:

“Treba li se bojati Sirizinog ultralevičarstva? Moj je odgovor odlučno ne. Preporučujem da (čak i oni koji znaju grčki) ne čitate njihov manifest. On nije vredan papira na kojem je napisan. Iako krcat dobrim namerama, manjkav je na detaljima, pun obećanja koja ne može i neće ispuniti (najveće je da će ukinuti štednju), konfuzna smesa beznačajnih političkih mera. Samo ga ignorišite. Siriza je stranka koja je morala napredovati, u svega nekoliko nedelja, od marginalne  političke gomile koja se bori za ulazak u parlament (sa oko 4% glasova) do važne stranke koja će možda morati u nekoliko kratkih nedelja oformiti vladu. To je u mnogim važnim pogledima rad u toku, kao i njezin neprivlačni manifest.”

Ekonomista Varoufakis  smatra da kolacija Siriza igra izmedju nacionalnog populizma opterećnog političkim sukobima i korupcijom i pritiska EU, MMF i ECB na život i standard građana Grčke za imperativno spovođenje štednje i drugih nepopularnih mera za milione gradjana Grčke. Poliitčari Sirize inisistiraju na opstanku u evrozoni ali uz vodjenje politke aktivne ekonomije.

Po ekonomisti Varoufakisu, evrozona neće opstati ukoliko neko ne prisili Evropu da smesta zaustavi taj marš takmičarske štedljivosti s ruba stene. Ovaj ekonomista smatra da u Sirizi ima i   umerenih ljudi kojima je prilično jasna turobna situacija s kojom se suočavaju Grčka i vrozona.

Varoufakis  kaže:

“Nijedna stranka, uključujući Sirizu, neće biti u položaju da odmah sastavi vladu. Dakle, da li je Evropi bolje s vladom u Atini koja ima Sirizu kao težište ili s vladom čiji su temelj diskreditovane stranke. Ni najmanje ne sumnjam da prva mogućnost najbolje služi evropskim interesima.”