Izbori i budućnost Grčke

Grčka je pod teškim stresom. Na unutrašnjem planu velika je neizvesnost pred parlamentarne izbore 17. juna koji treba da definišu put Grčke i njen opstanak u evrozoni. Na spoljnem planu Grčka je postala kamen oko vrata unutar evrozone i sve je više onih pristaica u EU koji Grčku već vide izvan zone evra.

Parlamentarne partije u završnici svoje kampanje pred junske izbore nemaju  šta više novo da kažu svojim biračima. Konzervativna Nova demokratija očekuje da bi mogla da dobije oko 30 odsto biračkog tela i da pokuša sa još nekoliko manjih partija da formira vladu. PASOK je u dezorjentaciji i teško da može da parira koaliciji radiklane levice SIRIZA koja je u  poslednjim nedeljama veoma aktivna u javnosti i svojim misijima po EU. Pojeidini analitičari smatraju da je SIRIZA projektovna od moćnih krugova u Grčko,j ali i EU i SAD, kako bi ona stvorila situaciju da Grčka treba da napusti evrozonu i pobedi radikalni kurs suprotan dogovoru sa EU, MMF i ECB. Grčki građani su pred teškim  dilemama i odlukama a stanje svakim danom postaje sve teže i vidno ugrožava tursitičku sezonu koja je već počela. Po proceni tursitičkih analitičara, Grčka će ove godine izgubiti od 10 do 30 odsto prihoda u odnosu na 2011. godinu. Prihod Grčke od turizma je opao 15 odsto u prvom kvartalu, pri čemu je smanjen broj posetilaca iz Nemačke i Britanije, iz kojih dolazi najveći broj turista.

Turska konkuriše Grčkoj

Većina Grka želi da ostene u evrozoni - oko 71 odsto anketiranih. Istovremeno, gotovo polovina Nemaca želi da Grčka napusti evrozonu, dok trećina veoma mnogo strahuje da bi dužnička kriza u toj zemlji mogla da ugrozi evro, pokazali su podaci istraživanja nemačkog časopisa Štern koji su objavljeni juče.

Od ukupno 1.000 anketiranih Nemaca, 49 odsto želi da Grčka izađe iz regiona zajedničke valute, a 39 odsto da ta zemlja ostane u evrozoni, pokazalo je ispitivanje koje je obavio istraživački institut Forsa.

U slučaju pogoršanja situacije u Grčkoj, moglo bi da dođe do povlačenja grčkih investicija iz Srbije i drugih balkanskih država, što će iskoristiti Turska da popuni prazninu. Ovo su  ocene Gregori Koplija, urednik časopisa Odbrana i spoljna politika. „Ankara već koristi svoj diplomatski i ekonomski uticaj na Balkanu. Ukoliko Srbija i Grčka ne budu imale alternativne izvore investicija iz zapadne Evrope, Rusije, sa dalekog istoka, i Atina i Beograd će zapadati u sve neizvesniju situaciju“, rekao je Kopli za Glas Amerike

Grčka ulaganja na Balkanu

Grčke kompanije svoju šansu vide u Bugarskoj gde posluje oko 2.800 grčkih preduzeća a četvrtina je registrovana tokom 2011. Godine. Grčke kompanije i banke kao i EFG Evrobanka kontrolišu četvrtinu finansiksog tršita bugarske ali i drugih balkanskih bankarskih sistema. Raste i broj grčkih kompanija u Rumuniji gde je biznis porastao za 12 odsto i ima oko 5.200 registotvanih grčkih preduzeća a beleži se  i porast broja grčkih preduzetnika u Albaniji. Grčki kapital će pokušati da se seli po Balkanu ali, istovrmeneo, Turska planira ozbiljniju pentraciju kako u samoj Grčkoj tako i na Balkanu, da pokuša da preotme grčki biznis.