Putinovo doba i Srbija

Vladimir Putin je postao predsednik Rusije 2000, u periodu velikih promena u Srbiji. Intenzitet kontakata rukovodstava Rusije i Srbije na najvišem nivou posle 2000. nikako se ne može porediti sa onim iz 90-ih. Odnosi između Slobodana Miloševića i Borisa Jeljcina nikad nisu bili dobri zato što je Milošević 1991. podržao Jeljcinove protivnike koji su pokušali da organizuju vojni prevrat u Moskvi. Loši odnosi dvaju predsednika negativno su uticali na rusko-srpske bilateralne odnose tokom 90-ih u celini.

Boris Jeljcin

Ni Putin nije bio u dobrim odnosima sa Miloševićem. Na susretu grupe G8 u Okinavi 2000.Putin se pridružio ostalim liderima u nameri da se na Miloševića izvrši politički pritisak, a prema izvorima dnevnika Nezavisima gazeta čak je izjavio da Milošević pravi probleme za Kremlj. Ipak, nakon izručenja Miloševića Haškom sudu u junu 2001, Putin je izrazio sumnju da će taj potez doprineti demokratiji i stabilnosti na Balkanu. Njegov tadašnji stav može se uporediti sa sadašnjim stavom Rusije o situaciji u Libiji i Siriji. Kao i pre deset godina, Rusija smatra da mešanje u unutrašnju politiku bilo koje zemlje nije način da se rešavaju njeni problemi.

Vladimir Putin

Poboljšanje odnosa ruskog i srpskog rukovodstva posle 2000. dovelo je i do velikog napretka u trgovinskoj i ekonomskoj saradnji. Tokom 2001. nastavljeno je snabdevanje Srbije ruskim naftom i gasom. Prodaja energenata Srbiji na kredit počela je još 1997, ali je ubrzo prekinuta zbog velikih dugova. Naftna industrija Srbije (NIS) preuzela je 2002. obavezu da podmiri stari dug. Godine 2008. potpisan je sporazum o prodaji 51% akcija NIS-a ruskom Gazpromneftu za 400 miliona evra, uz obavezu ruske strane da investira u NIS najmanje 547 miliona. Ova prodaja je izazvala velike rasprave. U Srbiji postoji mišljenje da je država poklonila Rusiji NIS u zamenu za podršku oko Kosova, kako je to još početkom 2008. formulisao poslanik Liberalno-demokratske partije Srbije Slobodan Maraš. Međutim, prema rečima direktora NIS-a Kirila Kravčenka, od 2008. proizvodnja nafte u Srbiji povećavala se sa 600.000 na 1.000.000 tona godišnje, a delatnost NIS-a se proširila na područje BiH, Angole i Turkmenistana, uz planirano dalje širenje na Rumuniju, Bugarsku i Mađarsku. Prihodi preduzeća su se sa 16,5 milijardi dinara u 2010. povećali na 40,6 milijardi u 2011. Takođe, NIS je 2010. pretvoren u otvoreno deoničarsko društvo, čime su 4,7 miliona državljana Srbije postali njegovi akcionari.

Period posle 2000. ipak je najviše obeležio problem Kosova, proglašenje nezavisnosti te pokrajine 2008. i priznanja nove države od strane većine zapadnih zemalja. Odlučnost Rusije da stavi veto na moguću rezoluciju Saveta bezbednosti UN o priznanju nezavisnosti Kosova onemogućilo je Republiku Kosovo da postane punopravna članica zajednice. Putin je zbog svega toga postao pravi heroj među kosovskim Srbima. Treba ipak napomenuti da su se 2003, brzo nakon Putinovog dolaska na vlast, ruske mirovne snage povukle sa Kosova. Ovo je nekima izgledalo kao politički poraz Rusije. Ipak, jasno je da prisustvo tih 970 vojnika nije moglo ozbiljno da utiče na razvoj događaja. 

U ovom trenutku postoje dva velika politička pitanja koja mogu značajno da utiču na budućnost rusko-srpskih odnosa: ulazak Srbije u Evropsku uniju i njeno približavanje NATO-u. Što se tiče EU, posle 2000. srpski političari sve otvorenije govore o evropskom putu Srbije, a doskorašnji predsednik Boris Tadić je još 2004. proglasio ulazak Srbije u EU strateškim ciljem. Zvanična Rusija nikad nije osudila te težnje smatrajući ih neostvarivim zbog nemogućnosti da se ikada uspostave normalni odnosi Srbije i Republike Kosovo. Ipak, ova situacija se izmenila u martu ove godine kada je Srbija dobila status kandidata za članstvo u EU, čemu je prethodila dozvola Beograda da Kosovo bude predstavljeno u regionalnim organizacijama. Ova vest je izazvala mnogo reakcija u Rusiji. Časopis Ekspert pisao je da je Srbija dobila status kandidata zbog de fakto priznavanja Kosova i izdaje kosovskih Srba. Zamenik predsednika Komiteta Državne dume za spoljne poslove, Konstantin Kosačov, ne osuđujući potez kao takav, izjavio je da će Srbija biti pod snažnim pritiskom EU da nezavisnost Kosova prizna u potpunosti.

Emir Kusturica(desno) na inauguraciji Vladimira Putina za predsednika Rusije

Pitanje mogućeg pridruženja Srbije NATO-u još je kontroverznije. Nedavno je obeležena trinaesta godišnjica agresije NATO-a i posledice te operacije još nisu nestale. Srpske vojne i civilne vlasti trenutno zastupaju politiku vojne neutralnosti i izgleda da je većina stanovništva Srbije protiv pristupanja tom vojnom savezu. Ipak, nakon što se u ruskim medijima 2011. pojavila informacija o tome da je Srbija ozbiljan kandidat za članstvo u Organizaciji Sporazuma o zajedničkoj bezbednosti (ODKB), vojnom savezu većine članica bivšeg SSSR-a, iz Brisela su stigle izjave o poželjnosti uključenja Srbije u Severnoatlantski savez. Problem proširenja NATO-a jedno je od najtežih spoljnopolitičkih pitanja Rusije još od 90-ih. Eventualno pristupanje Srbije NATO-u sigurno bi dovelo do pogoršanja odnosa ne samo između Rusije i tog saveza, nego i između Rusije i Srbije. Gubitak uticaja Rusije na Balkanu direktno bi se odrazio i na njenu moć da utiče na rešavanje pitanja Kosova. Iako Srbija čak i u okviru NATO-a sigurno nikad ne bi vodila antirusku politiku, Rusija bi svakako izgubila Srbiju kao saveznika.

Uz ovako mnogo otvorenih pitanja i nejasan evropski put Srbije, jasno je da narednih šest godina Putinove vlasti neće biti nimalo jednostavne za rusko-srpske političke odnose. Ako srpska vlada odluči da prizna nezavisnost Kosova i ako se time pitanje Kosova reši bez ruskog učešća, stav Rusije će se svakako promeniti. Još početkom 2008. ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je da Rusija brani principe međunarodnog prava, ali da Rusi neće biti veći Srbi od Srba. Vreme će pokazati koji će put izabrati Srbija i koji odgovor će naći Rusija na čelu sa Vladimirom Putinom.

* Mihail Vaščenko je doktor istorijskih nauka, naučni saradnik Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka.

8. maj 2012.

http://ruskarec.ru/articles/2012/05/08/putinova_pobeda_i_srbia_15579.html