Neprijatna vest ili kratak rat?

Malo je teško pisati o današnjim dešavanjima na Severu, zato što se vesti smenjuju na svakih pet minuta. I zato što se na svakih nekoliko sati, javi neko da demantuje neku od tih vesti. Tako je naime, navodno, Marko Jakšić demantovao da je na Severu od strane SNV proglašeno vanredno stanje i opšta mobilizacija svih radno sposobnih. U SNV, međutim, kažu da vanredno stanje jeste proglašeno.

Precizan izveštaj u ovom trenutku ne može da napiše niko, zbog toga što je Internet pun dezinformacija, glasovi koji se sa Severa javljaju puni su panike i, uopšte (a to traje već skoro godinu dana), stanje na Severu je takvo da niko ko se nalazi tamo ne može i ne sme da izveštava realno.

Zvečan, juče: Kfor u pokušaju uklanjanja barikade kod Rudara

Surovi eksperiment

Severna Mitrovica puna je dečaka koji su naoružani, neretko se radi o sinovima „viđenijih ljudi“ (lidera, direktora, doktora...) i oni, osim što ih zabavlja anarhija i moć u celom tom  ludilu, uglavnom služe da zaplašuju nelojalne građane. One koji nisu voljni da učestvuju u cirkusu zvanom „barikade“ i kojima nije do te radne obaveze. Ima ih puno. I jednih i drugih. Kao u nekom surovom  eksperimentu, da se suroviji teško može zamisliti.  I jedni i drugi – i ovi što su navikli na to stanje gde si u getu, lud si i niko ti ništa ne može – osim da te ubije, i ovi koji se boje i najradije bi pobegli glavom bez obzira da se ne plaše da ne ostanu bez svojih radnih mesta – ubačeni su u priču (ne treba zaboraviti) kada se prošlog leta Stefanović igrao srbovanja i zamajavao ljude dok je –  reći  će nam, nadajmo se, naš novi predsednik – ko zna šta potpisivao.

Rudare, juče

Kfor juče jeste, i to nije prvi i svakako nije poslednji put, upotrebio prekomernu silu. Ali Kfor poštuje ono što je neko potpisao u Briselu. Srbi sa Severa su ti koji se ne drže dogovora, a ne Kfor. Istina, Srbi sa Severa i ne znaju šta je dogovor – tako da bi bilo van pameti osuđivati njihovo nepoštovanje tačaka ispisanih na papiru koji nisu videli.

Smisao haosa

Ono što je rezultat tog neznanja – izgleda zastrašujuće.  Mitrovica noću sada izgleda tako da čovek zaista treba da bude jako hrabar da bi se prošetao gradom. Grupice maloletnika koje se šetaju oko kafića La Dolce vita (zaista duhovit naziv) deluju kao da su izašli iz Paklene pomorandže. Njihovi očevi kao iz filma Psi od slame. Mitrovčani pišu tu i tamo neke objave po društvenim mrežama, brzo ih brišu, boje se, mnogima je prećeno telefonom. I sad više nije važno ko to radi. Nije mnogo važno ni da li ta ekipa koja to radi – radi to jer je sišla s uma ili jer u tom ludilu ima nekog sistema, pa bi onda oni (prema toj teoriji zavere) bili zapravo ljudi koji pomažu Kforu, Beogradu i Prištini da se mirne duše reše ludog Severa.

Šta god da je razlog, a verujem da su razlozi i psihološkog, parapsihološkog, socijalnog i ko zna kakvog sve još karaktera, sve ovo zajedno služi svrsi. Sever ne samo da je dosadio svima – osim sebi – nego izaziva reakcije i kod najtvrdokornijih branilaca Srba da kažu: „Ma nek se nose više...“

Kontrola Kfora

Reći narodu istinu

Sada je Kosovska Mitrovica potpuno blokirana. Ko se zadesio tamo, ne može dalje od Zvečana. Stižu vesti sa različitim brojkama povređenih. Predstavnici Srba sa severa (a više niko sa sigurnošću ne može da ustanovi ko su oni zapravo) traže prijem kod predsednika Srbije.

Tomislav Nikolić: prvi dan predsedničkog mandata u znaku nasilja Kfora nad kosovskim Srbima

Predsednik Srbije trebalo bi da, ne sledeći primire svog prethodnika, saopšti narodu i Bogu (na čije se glasove pozivao za vreme kampanje vox populi, vox dei) šta je potpisano prošle jeseni tokom pregovora Beograda i Prištine a na temu Severa. Bez obzira na to  što se, iz svega što vidimo, da naslutiti. I bez obzira na to što će njegov mandat početi neprijatnom vešću. Bolja je neprijatna vest nego jedan kratak rat na Severu – koji, bez obzira na to što je pun oružja i ljudi koji umeju da ga koriste – može, za manje od 24 časa – da počisti dvadedesetak obučenih specijalaca.

Nehumano je, gospodine predsedniče. Recite ljudima.