Imali li spasa za Grčku?
Ostanak u evrozoni uz velika, dugogodišnja odricanja ili napuštanje, uz velike političke rizike i neizbežni bankrot
(foto - Grčki premijer prelazne vlade Panagiotis Pikramenos na konferenciji za novinare posle samita Evropske unije u Briselu)
Ukupno stanje u Grčkoj i politički odnosi snaga posle majskih izbora ali i stava prema MMF i EU, liče na scene iz avanururitičkog spektakla „Posejdonova avantura“ i pokušaj spasavanja preživelih iz potpoljeng prekooekanskog broda, prevrnutog od cunamija posle zemljotresa u Egejskom moru. Na sceni su različite procene i scenariji mogućih ishoda grčke krize i odnosa prema evrozoni, EU i globalnoj politici.
Neke su procene neodređene, poput Bžežinskog koji za poljsku televiziju TVN kaže: „Grčkoj preti katastrofa, bukvalno katastrofa. Ali to ne mora, a verovatno ni neće biti evropska katastrofa”.
Drugi Amerikanac, ekonomista i nobelovac Pol Krugman za Radio Slobodna Evropa kaže:
„Ako Grčka napusti evrozonu, kao što očekujem, to je verovatno nešto što će se dogoditi sledećih meseci. Onda će trenutak istine za opstanak evrozone stići veoma brzo. Bio bih iznenađen ako ne budemo imali prilično jasno rešenje na ovaj ili onaj način u roku od godinu dana".
Sve opcije u igri
Zamenik britanskog premijera Nik Kleg kaže da "ukoliko evrozona ne izađe sa razumnom vizijom sopstvene budućnosti, pojaviće se čitav spektar rastućih nacionalističkih, kseonofobičnih i ekstremnih pokreta širom Evropske unije". Kleg dodaje: "Kombinacija ekonomske nesigurnosti i političke paralize je idealan recept za rastući ekstremizam i ksenofobiju".
Lukas Papademos, donedavno prelazni premijer Grčke i bivši potpredsednik Evropske centralne banke kaže:
„Definisan je Plan A Evropske centralne banke (ECB) koji podrazumeva ostanak Grčke u monetarnoj uniji i to je jedini scenario na kome centralna banka radi. Iako nije verovatno da će se takav scenario ostvariti, i mada to nije poželjno ni za Grčku ni za druge zemlje unutar EU, i Plan B je na stolu u evrozoni, a to je izlazak grčke iz zone evra.“
U Evropskoj uniji, recimo, jedan od petoro mladih traži posao. Najkritičnije je u Grčkoj i Španiji gde je svaka druga mlada osoba nezaposlena. Zato i ne čude podaci nemačke Državne kancelarije za statistiku po kojoj se iz Grčke prošle godine u Nemačku doselilo 24.000 ljudi, gotovo 90 odsto više nego 2010. godine.
Istovremeno, kako prenosi Dojče vele, u Grčkoj je raspoloženje prema Nemcima vrlo loše.
Scenariji grčke budućnosti
Mnogi svetski ekonomisti i analitičari uveliko razmatraju posledice rastanka Grčke i evrozone.
Aamerička banka Džej-Pi Morgan Čejs ima tri scenarija ishoda grčke krize. Prvi predviđa pobedu partija centra i nastavak pregovora sa EU, MMF i ECB (takozvanom trojkom). Evro bi u tom slučaju vredeo 1,3 dolara. Prema drugom scenariju, Grčka bi odustala od obaveza po dugovima, ali bi ostala u evrozoni. U tom slučaju bi kurs evra opao na 1,2 dolara. Treći scenario predviđa izlazak Grčke iz zone evra. Tada bi evro vredeo svega 1,1 dolar i investitori bi počeli da povlače kapital iz evropske ekonomije.
Volfgang Minhau, analitičar londonskog Fajnenšel tajmsa, iznosi četiri moguće varijante za budućnost Grčke. Scenariji, po Fajnenšel tajmsu, nisu ni malo optimistčni. Prvi je da bi tokom desetogodišnje depresije vlada Grčke sprovodiila reforme i smanjivala rashode u skladu sa zahtevima EU i MMF-a. Grčka će biti u recesiji i dužničkoj klopci, budući da će se potencijal njene ekonomije smanjivati brže od oporavka njenog rasta. Mada bi to na papiru moglo biti uspešno u ekonomskom smislu, takva taktika će gotovo sigurno pretrpeti neuspeh i okončati se trijumfom radikalnih partija. Na taj način će Grčka, ispunjavajući programe EU i MMF, dobiti 10 godina depresije, neizbežni izlazak iz evrozone, rušenje demokratije i dolazak totalitarnog režima, što je najgori od svih mogućih scenarija.
Bankrot – pre ili kasnije
Najbezbolnija varijanta je ekonomski bankrot. Vlada Grčke bi štedela i sprovodila reforme sve dok njen budžet ne dospe u suficit. Vlada bi zatim objavila bankrot ili bi, u krajnjem slučaju, počela pregovore s EU i MMF-om o izmeni uslova paketa finansijske pomoći. Grčka bi u tom slučaju čak mogla i da ostane u evrozoni, a dugovi bi joj bili otpisani.
Treći scenario predviđa da Grčka odbacuje sve postignute sporazume, na šta bi EU i MMF odgovorili prekidom finansiranja. Ako bi Grčka jednostrano izašla iz programa pomoći, čekao bi je bankrot po svim njenim dugovima ali bi vlada i dalje morala da štedi jer bi budžetski deficit ostao veliki, a ako bi pri tom želela da i dalje ostane u evrozoni, pitanje je da li bi druge članice mogle da je primoraju da napusti monetarnu uniju. U sporazumima EU nije predviđena situacija da se neka zemlja isteruje iz evrozone
Konačno, postoji i mogućnost da Grčka neodložno izlazi iz evrozone, a vlada objavljuje bankrot u najskorije vreme. Njena konkurentnost bi u početku rasla, ali bi ubrzo sva dostignuća potonula u političku krizu.
