Ko vodi Grčku u vanredno stanje i bankrot?

Predsednik Grčke Karolos Papuljas je poverio mandat za sastav prelazne tehnokratske vlade Panajotisu Pikramenosu (67), predsedniku Državnog saveta i predsedniku Vrhovnog upravnog suda.

Panajotis Pikramenos rodjen je 1945. u Atini , gde je 1963. završio Nemačku školu, a 1968. studirao je prava na Narodnom Univerzitetu Kapodistrija. Magistrirao je 1974. godine prava na Pariskom univerzitetu , a 1989. godine završio je postidplomske studije na evropskom pravu. Bavio se advokaturom u Atini i specijalizovao je pomorsko pravo. Bio je u periodu 1991-1993. pravni savetnik premijera Grčke Konstandinosa Micotakisa

Krizni kabinet

Ova prelazna vlada mnogo je manje tehnokratska koliko je prinudna vlada gde ima 16 ministara, medju kojima su visoki partijski funkcioneri i univerzitetski profesori ali i delovi bezbednosnih i vojnih struktura. Ministra finansija imenovan je Jorgos Zanijas, bivši šef državnog ekonomskog saveta i jedan od ključnih pregovarača o planu vraćanja grčkog duga. Na mesto šefa diplomatije postavljen je 83-godišnji Petros Molivijatis, koji je tu funkciju već obavljao 2004-2006. Bivši šef generalštaba grčke vojske Frangos Frangulis imenovan je za novog ministra odbrane. Na čelu ministarstva unutrašnjih poslova biće Antonios Manitakis. Ova prinudno-prelazna vlada reba da očuva mir u Grčkoj i omogući održavanje novih izbora 17. juna uz poštovanje Ustava Grčke i demokrtske procedure. Očigledno je procena grčkog predsednika Papuljasa da je ugrožena nacionalna bezbednost Grčke uz moguće talase anarhizma i drugih oblika političke destrukcije i nasilja kojih može biti do novih izbora u Grčkoj. Međunarodni monetarni fond (MMF) saopštio je da obustavlja kontakte sa Grčkom do parlamentarnih izbora 17. juna. MMF neće sarađivati sa privremenom, tehničkom vladom imenovanom da do izbora obavlja tekuća pitanja.

„Sa interesovanjem čekamo da stupimo u kontakt sa (budućom) vladom kada bude formirana“, rekao je portparol MMF-a Dejvid Houli.

Odlazeći grčki premijer Lukas Papademos upozorio je da bi za njegovu zemlju bila katastrofa da popusti zahtevima domaće javnosti i jednostrano odbaci oštre uslove pod kojima su joj Evropska unija i MMF odobrili finansijsku pomoć.

"Jednostrano odustajanje od ugovornih obaveza bi bilo katastrofalno za Grčku, pošto bi neizbežno rezultovalo izlaskom iz evrozone, a moguće i iz Evropske unije", upozorio je odlazeći premijer Grčke.

Otprilike trećina, 33 do 35 odsto, radne snage Grčke trenutno je zaposlena na poslovima za koje su potrebne manje kvalifikacije od onih koje ti radnici imaju. Sa druge strane, prema podacima Evropskog zavoda za statistiku, Evrostata, za period 2007-2011, oko 16 do 18 odsto Grka obavljalo je poslove za koje nisu dovoljno kvalifikovani. Prema Evrostatu, istovremeno je celokupna radna snaga u Grčkoj nisko rangirana prema kompetencijama za životno usavršavanje, koje tržišta rada i Evropska unija (EU) smatraju neophodnim za profesionalno napredovanje.

Radikalna levica i EU

Lider SIRIZE Aleksis Cipras kaže za International Herald Tribunea:

“Naš cilj nije ucenjivati ili terorisati, naš je cilj da prodrmamo evropske čelnike" i dodaje, "želimo ih uveriti da treba izmeniti njihovu politiku u Grčkoj, kao i u ostalim evropskim zemljama, jer će u protivnom Evropa biti dovedena u veliku opasnost." Cipras na ovaj način šalje poruku EU, ali i svojim političkim suparnicima, pre svega Novoj demokratiji i PASOK, da je nužno da EU ima tolerantniji stav prema Grčkoj. Cipras je najmlađi politički lider u Grčkoj, koga opisuju kao hladnog političara, drskog i samouverenog. Rođen je četiri dana nakon pada grčke vojne diktature u julu 1974. Na političku scenu zemlje vinuo se 2006, kada je osvojio treće mesto u trci za gradonačelnika Atine. Inače, njegovi prvi politički koraci sežu do kraja 1980-ih, kada je pristupio Komunističkoj omladini Grčke. Nekadašnjeg komunističkog omladinca socijalisti često optužuju da je inicirao nasilne proteste. Studirao je na nacionalnom Tehničkom univerzitetu u Atini, gde je diplomirao 2000.

Vođa levičarskog bloka SYRIZA-e, Aleksis Cipras, u razgovoru za BBC optužio je EU vođe – posebno istakavši nemačku kancelarku Angelu Merkel – da igraju poker sa narodima Evrope kada insistiraju na merama štednje. Cipras kaže:

“Ako bolest mera štednje uništi Grčku, onda će se ta bolest proširiti i na ostatak Evrope. Banke su profitirale na račun građana, građani širom Italije, Španije i Grčke zbog toga su završili u siromaštvu. Stoga smatram da evropski vođe, pogotovo kancelarka Merkel, moraju prestati igrati poker sa životima Evropljana”.

Cipras je obećao da će odbaciti varvarske mere i zahtevao brisanje dela grčkog državnog duga.

Grčka politička scena je u šah –mat poziciji i preti opasnost od opšte blokade evrozone ali i nasilnog, nevoljnog odstranjenja Grčke iz evrozone na duži period. Jedna procena predviđa kako će, eventualno, grčko napuštanje sistema evra koštati EU trilijon evra ili pet posto evropskog BDP-a. Takv razvoj događaja brine i Sjedinjene Američke Države, a grčkim napuštanjem evrozone bili bi poljuljani i američki napori u smanjenu recesije u SAD i Evropi.