Gadafi tajno finansirao Sarkozija

Francuski politički veb magazin “Mediapart”, u subotu 28. aprila, nedelju dana pred drugi krug predsedničkih izbora, objavio je libijski dokument iz 2006. godine u kome pokojni pukovnik Gadafi daje dozvolu da se podrži kampanja predsedničkog kandidata Nikole Sarkozija i da se za te potrebe deblokira 50 miliona evra. Po rečima redakcije, oni su ovaj dokument, pre nekoliko dana, dobili od bivših libijskih visokih političara koji danas žive u ilegali.

Dokument o sastanku održanom 10. oktobra 2006. godine nosi potpis Muse Kuse, Gadafijevog šefa špijunaže (1994-2009), koji se trenutno nalazi u Kataru. Na libijskoj strani pregovorima su prisustvovali Abdala Senusi, šef tajne policije i Bašir Saleh, nekadašnji šef Gadafijevog kabineta i tadašnji predsednik Libijskog fonda za afričke investicije. Sarkozija je zastupao njegov stari prijatelj i budući ministar unutrašnjih poslova Bris Ortefe, koga je pratio, ali bez prisustvovanja pregovorima, libanski biznismen Ziad Takiedin, već umešan u razne mutne poslove za račun francuske desnice. Takiedin je, takodje, bio ključni čovek u uvodjenju Sarkozijevih bliskih saradnika u Libiju, medju kojima je i Klod Gena, današnji ministar unutrašnjih poslova.

Musa Kusa

Ako bi se dokument “Mediaparta” pokazao kao autentičan i bio potvrdjen drugim dokumentima, ispostavilo bi se da je predsednik Sarkozi lagao čitavu zemlju i prikrivao značajnu informaciju, što bi moglo da dovede do krupne državne afere, nezavisno da li mu je libijski novac bio dat ili ne. Istovremeno, ovaj dokument bi potvrdio optužbe koje su već izneli Gadafi, njegov sin Saif i Abdala Senusi, bivši šef tajne policije, još na samom početku vojnih intrvencija protiv Tripolija.

Sasvim očekivano, Nikola Sarkozi je negirao bilo kakvo finansiranje njegove prve predsedničke kandidature od strane libijskog Vodje Revolucije. Medjutim, on je već, sredinom aprila, negirao i bilo kakav kontakt sa Gadafijem.

Predsednik laže

“Dozvolite mi da vam kažem da, ako je postojao neki šef države koji se nije družio sa Gadafijem (…) to sam bio ja”, naglasio je francuski predsednik, zaboravljajući da je čitava planeta bila svedok njegovog druženja sa pukovnikom.

Naime, Gadafi je bio jedan od prvih državnika koga je Nikola Sarkozi posetio, a potom pozvao da dodje za Francusku, još na samom početku svog mandata. Gostovanje Vodje Revolucije, njegovo šetanje po Parizu i kasnije hvaljenje Nikole Sarkozija da će sa Gadafijem biti potpisani ugovori u vrednosti od nekoliko stotina miliona evra, bili su objavljeni u svim nacionalnim medijima.  An Loveržon, bivša direktorka državnog preduzeća “Areva”, velikog proizvodjača nukleranih elektrana, potvrdila je da je Nikola Sarkozi hteo da proda Libiji jednu nuklearku i da su pregovori trajali do 2010. godine. Shodno svom karakteru i moralu, Sarkozi je negirao bilo kakve komercijalne projekte sa Libijom.

Nažalost, govor Nikole Sarkozija od 3. jula 2008. godine, još uvek dostupan na sajtu Jelisejske palate, ukazuje da predsednik laže.

“Znam da ima ljudi i zemalja koji kažu da je opasno nuditi civilna nuklearna postrojenja zemljama kao što su Alžir, Arapski emirati ili Libija. Ono što je zaista opasno, bilo bi da im se to odbije (...) jer bi tako dali za pravo Iranu koji tvrdi da Zapad ne želi da muslimanske zemlje imaju nuklearna postrojenja.” Takodje dostupan na Internetu, jedan kominike francuskog ministarstva za inostrane poslove od 8. jula 2009. godine, kaže da je potpisan “dogovor o kooperaciji za razvoj mirovne upotrebe nuklearne energije sa Abdelatijem Ibrahimom el Obeidijem, libijskim ministrom evropskih poslova”. Ovaj dokument dodaje da su preliminarni dogovori bili potpisani 25. jula 2007. godine kada je Nikola Sarkozi posetio Muamera Gadafija u Tripoliju. Dokument su potpisali ministri Bernar Kušner i Mohamed Šalgam. Potom, 21. oktobra 2010. godine, francuski ministar industrije Kristijan Estrozi, potpisao je u Tripoliju ugovor o strateškom partnerstvu kojim bi se okončali pregovori oko konstruisanja francuske nuklearne centrale u Libiji.

Zaštita od Interpola – kod Sarkozija

Negiranja su nastavljena kada je rečeno da Bašir Saleh, predsednik Libijskog fonda za afričke investicije, čovek za koga dokument kaže da je bio na sastanku o tajnom Gadafijevom finansiranju Sarkozijeve kampanje, danas živi u Francuskoj. Kako je ovaj podatak dostupan već neko vreme, Sarkozijevi saradnicu nisu isnsistirali na negiranju njegovog prisustva. Medjutim, Fransoa Fijon, šef vlade, negirao je da se Saleh nalazi na Interpolovoj poternici. Istina je da se na sajtu Interpola može naći crvena Salehova poternica, jer ga nova libijska vlast goni zbog prevara i pronevera. Bivajući blizak saradnik Gadafija, Saleh je pobegao iz Libije i od hapšenja se spasio zahvaljujući Sarkoziju. Naime, kada je dospeo u Nigeriju, na traženje francuske vlade, Salehu je izdat diplomatski pasoš i tako mu omogućeno neometen beg u prijateljsko naručje Nikole Sarkozija.

Bašir Saleh (Al Shrkawi) na poternici Interpola

Da bi u ovim ključnim trenucima predsedničke kampanje osigurao što bolju sliku, Nikola Sarkozi se nije zadovoljio da samo iznosi laži o svom dobrom odnosu sa pokojnim pukovnikom Gadafijem, nego je odmah, u ponedeljak, tužio redakciju veb magazina “Mediapart” za objavljivanje lažnih dokumenata. Da bi pranje biografije moglo da se ugura u zadnju nedelju pred izabiranje novog predsednika, Sarkozi nije preduzeo posebnu proceduru, predvidjenu zakonom o štampi i medijima, nego je izabrao da ih preda republičkom javnom tužiocu, čija je funkcija da brani državni aparat. Podrazumeva se da će javni tužilac uraditi ono što se od njega očekuje, ali francuski glasači, kada u nedelju 6. maja u kovertu budu stavljali listić sa imenom kandidata, setiće se stare poslovice – gde ima dima, ima i vatre.