Grčka pred izbornom dilemom
Red je da političari, državni činovnici i krupni kapital počnu da polažu račun za sudbinu države i preuzmu punu odgovornost
(foto: u Grčkoj se 6. maja održavaju izbori)
Izbori su pred vratima Grčke. Problemi i teškoće su poznati, pritisci MMF i EU su evidentni da se strgo primerne mere iz dogovora o spasavanju od bankrota. Grčki narod trpi teške zbog teških mera štednje, ali političke partije kao da još uvek nisu „svesne“ situacije u kojoj se nalazi zemlja, ili žele to da „gurnu pod tepih“. Građani Grčke suočavaju se sa surovom istinom, dok su političari u nekom „polusnu“ ili vrsti autohipnoze. Partije pokušavaju da „slatkim“ ili „teškim“ rečima pridobiju biračko telo upotrebom egalitarizma, nacionalizma i patriotizma. Istina i realnost su neophodne grčkoj javnosti ali i preuzimanje pune i realne odgovornosti. Ko će preuzeti odgovornost za stanje u Grčkoj i kako će se formrati nova vlada - to je velika enigma. Šta govore surove statistike?
Lukas Papademos
Propadanje malih preduzeća
Podaci govore da je javni deficit Grčke dostigao prošle godine 9,1 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), trostruko iznad limita EU, saopštio je Zavod za statistiku u Atini. Javni dug Grčke je istovremeno porastao na 355,6 milijardi evra, ili 165,3 odsto BDP-a, dok je limit EU 60 odsto, navodi Zavod.
U Grčkoj se, u jeku dužničke krize, svake nedelje ugasi oko hiljadu malih i srednjih preduzeća koja su motor ekonomije u ovoj zemlji. Ona su najviše na udaru krize. Prema podacima EU, u Grčkoj je 2010. bilo 742.600 malih preduzeća sa 2,512 miliona odnosno 85 odsto zaposlenih, što je rekordan broj u EU. U njima se ostvari 35,3 odsto dohotka dok taj procenat u EU iznosu 21,8 odsto. Procenat nezaposlenosti u Grčkoj je izmedju 21 i 23 odsto. Evropski komesar za industriju Antonio Tajani kaže za situaciju u Grčkoj:
"Procenjujemo da je tokom prvog tromesečja ove godine u proseku svake nedelje zatvarano hiljadu malih i srednjih preduzeća, dok taj trend nije istovremeno praćen kreiranjem novih firmi." On je istakao da se Grčka suočava sa ekonomskom i socijalnom krizom bez presedana, koja se odražava na stanje u malim i srednjim preduzećima - svaka šesta firma je smanjila svoje prihode u 2011. a 150.000 radnih mesta je ugašeno. Podaci govore da Grčka godišnje izdvaja oko sedam milijardi evra za rešavanje socijalnih problema, od toga su dve milijarde namenjenje za isplatu nadoknade nezaposlenima.
Šef nemačke centralne banke Ernst Velteke kaže: „Možemo reći da Grčka nije trebalo da bude primljena u EU, ali od toga sada nema koristi. Ne smatram da bi izlazak Grčke iz evrozone rešio bilo kakve probleme.”
Evangelos Venizelos
Izborne samobmane grčkih političara!
Izborna aktivnost u Grčkoj je na najnižem nivou u poslednih tri decenije uz visok stepen unutrašnje samoobane, lažnih nada i očekivanja koja partije u Grčkoj nude biračkom telu i javnosti. Lider Nove demokratije Andonis Samaras i PASOK, Evangelos Venizelos bore se za tron premijera dok je čitava država izložena samodestrukciji i međunarodnoj kontorli. Ove partije koje su i dovele Grčku u skoro nemoguću situaciju posle dobijanja novca od MMF i EU i ECB, kao da su zaboravile koje sve teške mere moraju da sprovedu na štetu gradjana, ali zbog bolje budućnosti zemlje koja se ne nazire u bližem periodu. Ni reči o ekonomskoj katastrofi, ogromnim kreditima, uništenoj poljoprivredi, nezaposlenosti, stotinama hiljada građana na ivici bede... Samaras priča kako treba ”promeniti sve, a najpre model razvoja zemlje i način upravljanja”. Preti biračkom telu da dobro razmisli kome daje glas, jer su predstojeći izbori ”najvažniji, od glasanja posle pada Vojne hunte”. U oportunizmu, praznoslovlju i populizmu ne zaostaje Evangelos Venizelos. Tek što je zauzeo poziciju šefa socijalističkog Pasoka, osuo je ”drvlje i kamenje” na prethodnika Jorgosa Papandreua. Distancira se, mada je svima poznato da je bio neprikosnoveni „broj dva“.
Antonis Samaras
Analize javnog mnjenja pokazuju da obe partije zajedno ne podržava ni 40 odsto biračkog tela što nije dovoljno za sastav vlade. Na prethodnim izborima za njih je glasalo 80 odsto. Potencijalno najzanimljiviji partneri, sa izraženim koalicionim kapacitetom (oko 20 odsto), predsednik ”Demokratske levice” Fotis Kuvelis i prebeg iz Nove demokratije, koji je postao vođa ”Nezavisnih Grka”, Panos Kamenos, odbacuju svaku mogućnost saradnje sa velikim. Kako će se onda formirati vladina većina ako nema konsenzusa oko onoga što je već usvojeno u prelaznoj vladi Papademosa koja uživa poverenje EU i MMF? Red je da političari, državni činovnici i krupni kapital počnu da polažu račun za sudbinu države i preuzmu punu odgovornost. Sve drugo vodi u haos i nekontorlsana stanja nezavisno od izbora.
