Političari u Grčkoj „padaju“ na poreze

Grčka mora svakih tri meseca da pokaže “na delu” stepen napretka u recesionim reformama ako hoće da dobije novac od EU, MMF i ECB. Ukoliko Grčka ne pokaže  rezultate u narednim mesecima, neke od država evrozone mogu tražiti obustavu isplate Grčkoj što bi dovelo do bankrotstva i preduzimanja mera evrozone za isključenje Grčke iz zone evra. Slična sudbina u narednim mesecima i sledećoj godini čeka Portugaliju, Španiju i, možda, Italiju.Teške mere koje mora da sprovodi Grčka stvaraju opštu društvenu i političku napetost u dužem periodu. Grci se i dalje zadužuju, dok primanja postaju sve manja. Analitičari govore da u takvim relacijama “dugovi postaju bezvredni”. Opšti podaci za Grčku nisu nimalo optimistični. Stopa nezaposlenosti u Grčkoj dostigla je 21,8 odsto u januaru 2012, nakon što je prethodne godine skoro 350.000 osoba ostalo bez posla. Broj nezaposlenih u januaru 2012. dostigao je 1.084.668. Od početka 2011. Posao je izgubilo 344.913 osoba - skroro hiljadu ljudi svakog dana. Grčka kriza je najdublja od kraja Drugog svetskog rata: BDP je pao za 20 odsto a broj zaposlenih smanjen za 600.000.

Niko nije imun na korupciju i pranje novca

Političke partije u Grčkoj koje vode predizbornu kampanju za izbore 6. Maja,  suočavaju se sa “nemogućom misijom”, bez pravih odgovora o uzrocima stanja u državi i putevima izlaska iz krize sa što manje socijalnih posledica. Nijedna politička partija koja se takmiči za parlamet i vlast nema rešenje za situaciju u kojoj se nalazi Grčka pa je evidentno da će buduća vlada biti šireg koalicionog karaktera.

Ključne “bolesti” grčkog društva i politike su korupcija i utaja poreza. Dugačak je spisak biznismena, bankara, političara i drugih profesija koje su utajile poresku prijavu. Podaci govre da je više od 65 milijardi evra povučeno iz banaka u Grčkoj od 2009, od čega je 16 milijardi uloženo u inostranstvu (32 odsto u Britaniji i devet odsto u Švajcarskoj). Ako su ti podaci verodostojni onda je reč o sistemskoj odnosno državnoj utaji poreza i to pre svega poliitčke i ekonomske oligarhije na štetu većine osiromašenih gradjana i onih koji su ostali bez posla. Na “meti” državnog tužioca su i uticjani političari, bivši članovi grčke vlade i njihove porodice.

Dora Bakojani na udaru tužilaštva

Slučaj Dore Bakojani koja je bila „broj dva“ konzervativne Nove demokratije i kasnije osnovala svoju partiju, ukazuje i na njene špekulativne poslove i utaju poreza odnosno "lažnu prijavu  poreza”. Tužilaštvo tereti Doru Bakojani da nije prijavila transfer novca od milion dolara na račun u Londonu, koji je izvršio njen suprug Isidoros Kuvelos. Bakojani je na kraju bila primorana da javno prizna da je transakciju izveo njen suprug, koji nije poslanik već je vlasnik pomorske kompanije bazirane u Keniji. Poreska utaja prisutna je i u vrhovima PASOK-a gde je bivši socijalistički poslanik i ministar odbrane Akis Cohacopulos ispitan  u svojoj kući u okviru parlamentarne i sudske istrage o pranju novca pokrenute 2010. godine.

Spisak ministara, poslanika, partijskih funkcionera obe vodeće partije i biznismena povezanih sa partijama u aferama utaje poreza - nije mali ali se sada samo selektivno puštaju informacije iz Poreske uprave i tužilaštva.

Eksperiment iz Volosa    

Po pisanju BBC, u grčkom gradu Volosu gradska uprava je odbacila evro i stvorila svoju alterantivnu lokalnu valutu(TEM). Korišćenje alternativne valute u lučkom gradu počelo je pre nekoliko meseci. Sad već postoji mreža korisnika od 800 članova koji su odlučili da se na ovaj način bore protiv finansijske krize. Odnos TEM pre evru je jedna prem jedan. Celi sistem, po pisanju BBC, organizovan je na Internetu. Članovi imaju otvorene TEM račune na kojima se upisuju transakcije. Idejni začetnik je Janis Grigoriou. Gradonačelnik Volosa, Panos Skotiniotis ističe kako evro „ne treba da se plaši“ TEM-a i da dve valute mogu istovremeno postojati.

"Podupiremo inicijativu, jer je ovo dobar način izlaska iz duboke ekonomske i socijalne krize", napominje gradonačelnik Volosa. Možda je ovo priprema dvojne valute u Grčkoj, odnosno postojanja evra i drahme istovremeno u bliskoj budućnosti. Sve više ljudi slaže se s ovom inicijativom.

"Ovo je veliko rešenje protiv krize, život ide dalje, moramo se boriti", rekao je Haralampos Bardas, koordinator lokalnih radionica.