Balkanizacija EU

Podaci i procesi govore da Evropskoj uniji preti “balkanizacija” odnosno unutrašnja secesija na države EU prve, druge i teće kategorije. Ovo je najava urušavanja EU i dominacije nekoliko država i ekonomija unutar Unije.

Grčka je izbegla bankrot ali bankrot sada preti Španiji i pitanje je na koji će način EU biti sposobna da interveniše u “lančanoj reakciji” država koje su u predbankrotnoj fazi.

Stanje u Grčkoj je daleko od dobrog ali izvesni podaci ohrabruju. Inflacija je u Grčkoj u martu na godišnjem nivou pala na 1,7 odsto, u odnosu na 2,1 odsto iz februara, saopštile su vlasti u Atini. U saopštenju se navodi da je inflacija u martu prošle godine iznosila 4,5 odsto. Prema harmonizovanom indeksu EU, grčka inflacija je u martu iznosila 1,4 odsto, u odnosu na 4,3 odsto iz marta 2011. Vlada u Atini za celokupnu 2012. predviđa inflaciju od 0,6 odsto.

Krugovi pomoći i korupcije

EU nije “bure bez dna” i teško je sagledati da li će se posotići konsenzus u spasavanju posrnulih ekonomija država članica. Eksperti EU ocenjuju da će, u slučaju sprovođenja striktnih programa sanacije, Grčka početi da beleži rast od 2014. godine. Po oceni zvaničnika EU, troškovi eventualnog istupanja Grčke iz evrozone su nemerljivi ali je problem kako bi se na ukupni položaj EU odrazilo bankrotstvo ili potreba spasavanja ekonomija Španije ili Italije - pojedinačno ili zajedno. EU i evrozona takav teret teško da mogu da izdrže. Grčka će tranše iz ovog paketa vući do 2015. godine. Međutim, finansijski stručnjaci u Atini govore da postojeća podrška MMF, EU i ECB neće biti dovoljna za izvlačenje zemlje. Grčka teško da može da dobije novu tranšu koja je predvidjena do 2015. godine pa su nužne dodatne mere “stezanja kaiša” koji je već sada na ivici socijane izdržljivosti.

Korupcija je bila temelj ekonomije grčke vlasti ali i niza vlada unutar EU. Grčki parlament je ratifikovao ugovor o poravnanju sa nemačkom mulitanacionalnom kompanijom Simens u vrednosti od 270 miliona evra. Grčke vlasti su otkrile da su  menadžeri grčke podružnice Simensa nezakonito finansirali stranke i isplaćivali mito za dobijanje vladinih ugovora, od kojih su nekih imali veze sa održavanjem Olimpijskih igara u Atini 2004. Simens će se odreći potraživanja od 80 miliona evra za realizovane projekte i opremu dostavljenu grčkoj državi, kompanija Simens moraće da investira 100 miliona evra u Grčku, kroz svoju grčku podružnicu Simens Helas, kao i da "ispita izgradnju lokalnog fabričkog pogona za stvaranje radnih mesta".

Zdravlje Grka na “kašičicu” 

Dve godine oštre štednje uvele su Grčku u petu godinu recesije, uz više od milion nezaposlenih koji čine oko 20 odsto ukupne radne snage. Ova sumorna statistika se pojačava relanošću da građanima Grčke preti i velika restrikcija i štedna u zdravstvu.  Stručnjaci iz oblasti zdravstva navode da do deset odsto stanovništva mora da koristi ušteđevinu ukoliko im zatreba lečenje. Podaci govore da su se Grci dugo oslanjali na privatne zdravstvene usluge i da su plaćali do 40 odsto ukupnih troškova iz sopstvenih džepova. Sada je tražnja u državnim bolnicama porasla za 20 do 30 odsto, istovremeno kada je taj sektor suočen sa velikim pritiskom za smanjenje troškova. Veliki broj Grka ostaje bez ikakvog zdrastvenog osiguranja i to je veoma nepovoljna situacija za buduće procese i na poliitčkom i ekonomskom planu u Grčkoj. Ako nema minimuma “socijalne države” u sferi narodnog zdravlja, jača socijalna i politička kriza u državi sa vidnim raslojavajnem na mali broj bogatih i veliki broj siromašnih. Takva politika odstupa od standarda unutar EU. Ako se spoji 20 odsto nezaposlenih i verovatno oko 30-40 odsto građana koji će biti bez zdravstvenog osiguranja, buduća slika Grčke nije mnogo optimistička.