NATO predvođen SAD je vojna, nuklearna pesnica ekspanzionističke strategije

4. aprila 2024. navršava se 75 godina od osnivanja NATO-a. Kao proizvod hladnog rata, NATO je trebalo da bude raspušten, ali je tokom godina poslužio kao ratna mašina i omogućio hegemoniju SAD. Global tajms je razgovarao sa brojnim stručnjacima i naučnicima da bi otkrio kako SAD iskorišćavaju NATO da služi američkim geopolitičkim ciljevima i kako NATO destabilizuje svet, pogoršava nuklearne pretnje i donosi konfrontaciju Aziji.

Sedište NATO u Briselu (izvor Global tajms)

U prvom intervjuu ove serije, reporter Global tajmsa (GT) Vang Venven razgovarao je sa Živadinom Jovanovićem, predsednikom Beogradskog foruma za svet ravnopravnih, koji je bio ministar spoljnih poslova SR Jugoslavije od 1998. i 2000. Srbija je nedavno obeležila 25 godina od NATO bombardovanja tadašnje Jugoslavije. On je podsetio na ovu brutalnu operaciju NATO-a i kako SAD i NATO ometaju pravičan svetski poredak.

Živadin Jovanović

GT: Kako NATO bombardovanje 1999. danas utiče na ljude u Srbiji?

Jovanović: Srbija je tugovala i odala poštu za oko dve hiljade civila kao i za 1.149 vojnika i policajaca koje je NATO ubio pre 25 godina. Pamtimo i da je NATO bombardovao kinesku ambasadu u Beogradu, ubivši tri kineska novinara. Podsećamo da je NATO koristio projektile sa osiromašenim uranijumom, kasetne bombe i druga zabranjena sredstva i metode. To je rezultiralo zloćudnim oboljenjima i umiranjem ljudi i danas, kao i materijalnom štetom od preko 100 milijardi dolara.

Ciljevi NATO-a, koji predvode SAD, bili su da se pokrajina Kosovo i Metohija otme od Srbije, pretvori u balkansku bazu američkih trupa za ekspanziju na Istok, sruši vlada bivšeg predsednika Slobodana Miloševića i napravi presedan za buduće vojne intervencije kršenjem Povelje UN, supremacije Saveta bezbednosti UN i međunarodnog prava, uopšte. Cilj je takođe bio da se evropski saveznici čvrsto disciplinuju iza koncepta unipolarnog svetskog poretka, podržavajući geostrateške interese SAD. NATO je 1999. prekršio i svoj osnivački ugovor, napuštajući odbrambeni i prihvatajući ofanzivni, agresivni karakter.

NATO, predvođen SAD, i danas teži istim ciljevima.Vojna agresija je zamenjena drugim sredstvima. Oni sada vrše pritisak, uključujući i ucene, da Srbija prizna otimanje i otcepljenje svoje autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, da prihvati njeno članstvo u međunarodnim organizacijama rezervisano za suverene drzave. Srbija, naravno, neće to prihvatiti. Srbija se ekonomski još nije u potpunosti oporavila. Ruševine od agresije vide se i u srcu Beograda, ali BDP Srbije i raste, čak i iznad evropskog proseka. Nažalost, Balkan je daleko od stabilnosti. On je podeljen, zavisan i militarizovan.

GT: Pre nekoliko dana ste predsedavali međunarodnom konferencijom u Beogradu kojom je obeležena godišnjica bombardovanja. Tema konferencije bila je „Od agresije do novog pravednog poretka“. Koje su prepreke novom pravednom svetskom poretku?

Jovanović: Glavna prepreka novom svetskom poretku, zasnovanom na principu suverene ravnopravnosti i nemešanja u unutrašnje stvari, jeste politika ekspanzije i globalne dominacije manjine zapadnih zemalja koju predvode SAD. Čini se da oni ne razumeju globalne promene i trendove multipolarizacije i skloni su verovanju da mogu da zaustave te istorijske trendove, čak i da ih preokrenu, silom, uključujući nuklearnu. Ove doktrine predstavljaju glavni izvor ozbiljnih pretnji globalnom miru i razvoju. Ovo je pretnja za čovečanstvo.

GT: Uzimajući u obzir akcije NATO-a, od NATO bombardovanja Jugoslavije pre 25 godina do tekućeg sukoba Rusije i Ukrajine, kakvu ulogu ima NATO u omogućavanju hegemonije SAD?

Jovanović: NATO agresija na Jugoslaviju 1999. godine bila je početak globalizacije vojnog intervencionizma NATO-a predvođenog SAD. Posle toga, videli smo mnoge intervencije i agresije zasnovane na presedanu NATO-a iz 1999. godine protiv Jugoslavije. Nemački političar Vili Vimer je rekao 2022. da su prve bombe pale na Ukrajinu 1999. godine.

NATO predvođen SAD, po mom mišljenju je vojna, nuklearna pesnica ekspanzionističke strategije, globalne dominacije u okviru unipolarnosti.

GT: SAD su iskoristile NATO da održe dominaciju nad Evropom. Da li mislite da Evropa ima volju i sposobnost da razmisli o svojoj poziciji? Da li se Evropa oseća bezbednijom ili manje bezbednom?

Jovanović: Evropska autonomija je trenutno na najnižoj tački od Drugog svetskog rata, što uključuje njeno dostojanstvo, identitet i moral. Nije to zbog ljudi, evropskih naroda ili kulturnog nasleđa. To je, pre svega, zbog kvaliteta sadašnje političke elite koja je izgubila osećaj za tradicionalne civilizacijske vrednosti, kao da je napustila moral, solidarnost, pravdu i zakonitost i, praktično, sve i svakoga, u svakom pogledu svela na profit., Zaista ne znam, kojim terminom bi se najbolje objasniio razlog te pojave, ali možda je najbliže – korupcija, na ovaj ili onaj način. Globalne promene ka multipolariyaciji i demokratiyaciji medjunarodnih odnosa teško da bi mogle ostaviti Evropu netaknutom. Neke promene u pravcu autonomije, više oećaja za dostojanstvo i suverenitet, su u toku, posebno u nekim evropskim zemljama poput Mađarske, Slovačke i drugih. Videćemo šta će pokazati izbori za Evropski parlament u junu. Nadam se da će to biti početak promena, promena na bolje. Možda jedni izbori nisu dovoljni, ali trendovi su važni.

GT: Kina je takođe bila žrtva NATO bombardovanja pre 25 godina. U protekle dve godine, NATO je proglasio Kinu bezbednosnim izazovom. Šef NATO-a je takođe povezao ono što se dešava u Ukrajini sa pitanjem Tajvana. Šta mislite o potezima NATO-a protiv Kine?

Jovanović: Istina je. Kina je bila ne samo žrtva, već i meta vojne agresije NATO-a 1999. Samo nekoliko minuta nakon bombardovanja kineske ambasade, bio sam na licu mesta i pratio kako javne službe spasavaju preživele iz ruševina. Bombe su i dalje udarale u obližnji hotel kada je tadašnji kineski ambasador Pan Zhanlin izvađen ispod ruševina. Izrazio sam saučešće zbog poginulih i ranjenih i uverio ga u solidarnost i podršku moje vlade.

Da li neko treba da se zapita zašto su Srbija i Kina od tada „čelični prijatelji“ i sveobuhvatni strateški partneri?

Ko, šta i zašto predstavlja izazov, zavisi od toga ko to ocenjuje i sa pozicija kojih vrednosti. Poučene novijom istorijom, zemlje koje zahtevaju ravnopravnost, bezbednost i suverenitet nad prirodnim resursima - kao što su rezerve nafte i gasa, nalazišta uranijuma i drugih strateških minerala, ogromna tržišta i geostrateške veze - uvek su bile izazov za NATO i zapadne centre moći.

Ono čemu smo svedoci poslednjih decenija jeste da SAD i NATO već godinama proširuju i jačaju svoje prisustvo kroz svoje ogranke na Dalekom istoku i Indo-Pacifiku kao što su KVAD i neke novonastale alijanse. Posmatrano iz Evrope, ekspanzionistička strategija SAD-NATO usmerena je na Istok, na Rusiju, Kaspijsko more i Bliski istok. Čini se da su Azija i Sibir pravi ciljevi, sa obe geografske pozicije. SAD-NATO eksploatišu slična ili ista sredstva i metode: širenje straha, nesigurnosti i dezorijentacije, demonstriranje moći kroz seriju masivnih „odbrambenih“ vežbi, da bi potom uplašenima nudile svoju zastitu, koriste separatizam, terorizam i „zastitu“ ljudskih prava. Iz njihove retorike znamo da Kina predstavlja „sistemski“ izazov, a Rusiju optužuju za „maligni uticaj“. To samo znači da nemaju rešenja za svoje probleme niti imaju hrabrosti da se suoče sa današnjom realnošću. Zasad  se opredeljuju da nastave da žive u prošlosti, umesto da prihvate novu realnost koja se zove ravnopravnost i život u zajedništvu.

Izvor: https://www.globaltimes.cn/page/202404/1309971.shtml

Objavljeno 02. 04. 2024. Global Times