KONGRES SIRIZE POTVRĐUJE DALJNJI RASKOL STRANKE

Posle četiri dana javnih i tajnih aktivnosti na kongresu grčke levičarske partije Sirize, koji se završio u nedelju 25. februara, jasno su se videla previranja i nesuglasice koje su prevazišle političke granice. Uprkos suprotnim tvrdnjama partijskih funkcionera bliskih rukovodstvu, očigledno je da se Siriza, od dolaska Stefanosa Kaselakisa na njeno čelo, septembra prošle godine, cepa i slabi velikom brzinom. Taj proces je mogao i da se očekuje, jer su američki nalogodavci upravo i pogurali Kaselakisa da bi oslabili najjaču opozicionu stranku i tako Novoj demokratiji obezbedili nesmetanu dugogodišnju vladavinu.

Grčka levičarska partija Siriza, od dolaska Stefanosa Kaselakisa na njeno čelo, cepa se i slabi velikom brzinom

Skok od Goldman Saksa do grčke levice

Kongres Sirize započeo je u četvrtak i na otvaranju je Kaselakis oponašao premijera Kirjakosa Micotakisa koji, inače, oponaša američke političare i vlasnike velikih preduzeća. Sâm na sceni u preuskom odelu, sa grimiznom pozadinom i dugačkim ekranom u Instagram stilu, Kaselakis je govorio sa malo nervoze i treme. Hodao je po sceni i, uz pomoć tehnologije, čitao tekst govora na način koji nije bio odmah vidljiv, odvajajući se tako od formalne prakse grčkih političara na partijskim kongresima.

Na čudan način, Kaselakis i Micotakis, baš kao da ih savetuje ista agencija, imaju pseudo-američki način komunikacije, kako u semiotičkom, tako i u simboličkom smislu. Pored ponašanja na sceni, njihovi savetenici im organizuju neposredan kontakt sa običnim građanjima, kućne posete da bi se podržali, razumeli ili nagradili usamljeni ljudi, porodice i parovi. Scenografija je ista, sa džezvom za kafu i malim posluženjem.
Kaselakis je „došao niotkuda“, tačnije iz SAD-a gde je radio za banku Goldman Saks (Micotakis za Čejz banku, Makron za Rotšild banku...), i oprobanim američkim receptima doveden je na čelno mesto najjače grčke opozicione stranke. Bez ikakvog političkog iskustva, on je glasačima obećao lepše sutra i oni su ga izabrali. Stigavši na čelo Sirize, opet na američki način, počeo je da se brzo kreće i da sve menja. Na mesto dugogodišnjih čelnih ljudi, doveo je mlade i neiskusne kadrove, sa ponekim od starijih koji su iskazali lojalnost.

Iskusni članovi, bivši ministri, napustili su partiju i osnovali drugu, što je i bio cilj američkih nalogodavaca. Usitnjavanje partije omogućava lakše vladanje i neuporedivo manju konkurenciju na glasanjima. Oni koji su ostali u Sirizi, imali su utisak da će uspeti da drže Kaselakisa pod svojim uticajem, zaboravljajući da on ima mnogo moćnije savetnike od njih.

Stefanos Kaselakis

Kaselakis ostaje predsednik partije

Neposredno pred početak kongresa, određeni broj partijskih zvaničnika osporili su Kaselakisovo vođstvo, a njegov prethodnik i nekadašnji premijer, Aleksis Cipras, čak je tražio da se održi novo glasanje za predsednika stranke. Cipras je kritikovao one koji su napustili stranku, kao i rascep unutar stranke koji se na kongresu proširio. Međutim, on se nije osvrnuo na sopstvene greške, uzevši u obzir da je on bio lider stranke od 2008. do 2023. godine, a time i odgovoran za partijsku kulturu, za nedostatak novih političkog predloga i za neuvođenje promena posle neuspeha na prošlogodišnjim parlamentarnim izborima.

Kaselakis je za Ciprasovo odsustvo sa kongresa rekao da je pogrešno, ali da on poštuje tu odluku. U nastavku, on je naglasio da je izabran za lidera nevladine partije, dodajući da "partija sa 17 odsto ne može da vlada zemljom", ukazujući tako na loše parlamentarne rezultate Sirize pod Ciprasovim vođstvom. Potom je istakao svoju nameru da ostane na vlasti barem do sledećih nacionalnih izbora, koji bi trebalo da se održe najkasnije 2027. godine.
Njegov ostanak na funkciji zavisiće manje od toga šta on želi nego od toga da li će uspeti da stekne dovoljno sledbenika u stranci koji bi mogli da ga podrže. Za sada je veliko pitanje da li dovoljno ljudi veruje da je Kaselakis sposoban da spreči raspad stranke i da je na narednim izborima odvede do vlasti.

Aleksis Cipras nije prisustvovao kongresu, ali je tražio da se održi novo glasanje za predsednika stranke

U grčkom političkom sistemu koji je usredsređen na lidere, nisu toliko važni njihovi uspesi u politici ili u prethodnim profesijama. Lider, pre svega, mora da ima kredibilnost obezbeđenu odnosom sa starijim političkim moćnicima, bilo kroz krvno srodstvo ili kroz dobijanje političkog blagoslova. Međutim, i to može da se pokaže beskorisno bez jake, efikasne i cinične mašinerije koja neutrališe protivnike, kontroliše političku komunikaciju i vešto prikriva greške lidera. To znači da je stranačkom lideru u Grčkoj neophodna jaka politička baza, pristup medijima i moćna finansijska podrška.

Prividno, Stefanos Kaselakis nema ništa od svega toga, ali moćni prekookeanski nalogodavci će se pobrinuti da mu obezbede finansijsku podršku i pristup medijima. Kongres je pokazao da se, posle odlaska određenog broja članova, sada stvara krupan raskol koji predvodi Olga Gerovasili, zamenica predsednika parlamenta. Međutim, Gerovasili i Cipras, u pozadini, za sada nisu uspeli da ujedine staru gardu.

Olga Gerovasili, zamenica predsednika parlamenta, glavni je oponent Kaselakisa

Bez stabilne opozicije Grčka ide ka neredima

Ovakve prilike, kao što je i planirano, idu u korist premijeru Micotakisu i Novoj demokratiji koji već sada žanju prednosti od urušavanja Sirize. Uoči izbora za poslanike evropskog parlamenta, Nova demokratija ima potreban prestiž i izgleda ubedljivo. Micotakis održava jedinstvo u svojoj stranci i strateški zauzima politički centar, a kada je neophodno, on se poziva na tradicionalne vrednosti konzervativne desnice. Stoga, grčkim glasačima bilo bi veoma teško da nekog drugog lidera stranke smatraju kredibilnom alternativom današnjoj vlasti.

S druge strane, raspadanje Sirize, nekada najvažnije opozicione stranke, učinilo je da, od dolaska Kaselakisa, Nova demokratija više nema stabilnu glavnu opoziciju. Opozicija je sada još više iscepkana i još dalje od toga da u bližoj budućnosti može da predstavlja ozbiljniji izazov vladajućoj stranci, uzevši u obzir da je koaliciona vlada nemoguća, jer deljenje vlasti ne spada u grčku političku kulturu.

Raspad Sirize ide u korist premijeru Micotakisu i Novoj demokratiji koji izgledaju ubedljivije i bez alternative

Opasnost od novonastalih prilika je prilično velika, jer u Grčkoj više ne postoji značajna politička opozicija, zbog čega ljudi nemaju gde da kanališu svoje nezadovoljstvo. U isto vreme, građani počinju da smatraju kako ne postoji alternativa vlastima, što je politički nezdravo za čitavu zemlju. Trenutno, značajan deo grčkog društva ima vrlo tačan osećaj da je period ekonomskog rasta prošao i njih počinje da prožima strah. Sve češće se diže glas protiv vladajućih struktura, a bez jake sistemske opozicione stranke koja bi apsorbovala nezadovoljstvo građana, napreduju marginalne stranke koje propovedaju ekstremizam. To je, u prošlosti, već bilo viđeno sa neofašitičkom strankom Zlatna zora.
Druga opasnost je da frustracija i očaj jednog segmenta društva, posebno mladih, može da se prometne u ulične proteste i nerede. Kada građani osete da nemaju političku alternativu i da ne mogu svojim glasom da promene prilike, opcije su ograničene i ponekad nepredvidive. Iz svih ovih razloga, potreba za ozbiljnom i dinamičnom opozicijom je imperativ, a posebno što je takva opozicija najbolja protivteža bilo kakvoj vladinoj aroganciji i apsolutnoj političkoj hegemoniji.

Naravno, ostaje pitanje da li je uništavanje najjače opozicione partije Sirize, kroz slanje Stefanosa Kaselakisa iz SAD-a u Grčku, ciljalo na ukidanje protivteže apsolutnoj političkoj hegemoniji Kirjakosa Micotakisa i njegove stranke Nove demokratije.