„Mi vas volimo“ - poručuju Izraelci i Iranci
U Izraelu dosta ljudi ne vidi neku veliku opasnost u tzv iranskoj pretnji i ne očekuje da će Netanjahu, poznat po tome što nije sklon rizikovanju, zaista posegnuti za opružjem
(foto, Netanjahu i Obama: Izrael traži podršku SAD za napad na Iran - šta ako je dobije?)
Moglo bi se očekivati da će neprestane debate o napadu na Iran oterati Izraealce u skloništa ili ih bar utvrditi u uverenju da se njihova država sprema za novi rat. Istraživanja, medjutim, pokazuju da su čak tri četvrtine Izraelaca odlučno protiv toga da se protiv iranskog nuklearnog programa upotrebi sila bez podrške SAD.
Na tekući život u Izraelu sve to, medjutim, kako izveštava Reuters, nema neki veći uticaj.
„Ako mi u Izraelu hoćemo da pucamo, onda ne treba o tome govoriti nego pucati. Mislim da premijer Netanjahu manevriše zbog javnog mjenja u inostranstvu. Govori se o tome toliko da je „iranska pretnja“ u Izraelu već više šala nego istina. Mnogo opasnosti ljudi u tome ne vide“, citira agencija telavivskog pravnika Dedija Coena.
Na Fejsbuku je pokrenuta kampanja iza koje stoji izraelski umetnik-grafičar Roni Edri koji je, sa svojom suprugom Mišal Tamir, poslao Iranu poruku:
„Iranci, nećemo vašu zemlju nikad bombardovati, mi vas volimo“. Na tu poruku reagovalo je dosta Iranaca koji su ta ista osećanja uzvratili Izraelcima ali nisu objavili svoj identietet iz straha od svojih vlasti.
Važan uzrok izvesnog fatalizma naroda, naviklog na ratove, jeste skepsa prema premijeru. Uprkos svoje ratoborne retorike, Netanjahu je poznat po tome što krajnje nerado rizikuje...
„Nije jasno da li je vlada već odlučila, pa joj zato uspeva držati narod u neizvesnosti“, komentariše istraživačica iz Instituta za javno mnjenje Tamar Herman. „Većina ljudi kaže da nema dovoljno informacija o tome šta bi značilo napasti ili ne napasti. To je zreli rezon koji odražava složenost problema“, dodaje ona.
Izraz otpora jeste i antiratna izložba u Tel Avivu. Netanjahua ne malo ljudi krivi da ratnom retorikom skreće pažnju od ekonomskih problema. Vlada je, inače, lane posle serije socijalnih protesta bila prinudjena da promeni ekonomsku politiku.
U satiričnim emisijama ismejava se Netanjahu, zajedno s njegovim pretnjama. Izraelci su i dalje bliži uverenju da on neće posegnuti za oružjem. U jednom vicu prikazan je kako je iznenadjen promenom stava Vašingtona. Kada mu je Obama neočekivano dao saglasnost za napad na Iran on se našao u čudu i zapitao:
„Šta ću sad, to nisam očekivao!“
SAD su, kako piše Njujork tajms (NyT), izvele ovih dan tajnu simulaciju izraelskog napada na Iran i njegovih posledica. Rezultat je povećao strahovanja Amerikanaca da konflikt, izazvan strahovanjima od iranskog nuklearnog programa, u slučaju eskalacije neće moći da se izbegne i biće prinudjeni da se uključe u njega. Napad bi na kraju doveo do šireg regionalnog rata sa američkim sudelovanjem i više stotina američkih žrtava.
Predstavnici američke vlade su precizirali da simulacija nije bila vežba vojne operacije SAD. Istovremeno su upozorili da njeni rezlutati nisu jedini mogući, nego samo najverovatniji ishod započnjanja vojnog sukoba. Zaključci simulacije, prema NyT-u, u američkoj adminstraciji pojačavaju glasove koji upozoravaju na opasne i nepredvidljivie posledice oružanog sukoba sa Iranom.
Simulacija, nazvana Pogled iznutra, trajala je dve sedmice i odigravala se prema scenariju, u kome se SAD nadju u konfliktu pošto jedan njihov ratni brod bude pogodjen iranskim raketama, ispaljenim po napadu Izraela na Iran. Hipotetičan napad bi izazvao oko 200 američkih žrtava. Potom bi Amerikanci na to odgovorili raketnim napadom na iranska nuklearne postrojenja...
Uvodna izraelska akcija bi, prema simulaciji, vratila iranski nuklearni program godinu dana unatrag. Američki udar bi ga potom usporio još za najmanje dve godine. SAD, naime, raspoložu boljim opružjem - bombarderima s dužim doletom i preciznijim i jačim raketama nego Tel-Aviv pa zato mogu naneti veće štete Irancima.
Ne malo stručnjaka, medjutim, procenjuje da bi Teheran pažljivo pristupio prema eskalaciji konflikta i ne bi dao povod SAD da ga napadnu svojim mnogo jačim oružjem. Od osvete se, verovatno, ne bi odrekli i sproveli bi je atentatima s bombama u autima u velikim gradovima SAD i Evrope, snabdevanjem ustanika u Avganistanu jakim eksplozivima... Iran bi, naravno, javno odricao svoju odgovornost u tome.
Ima, čak i eksperata koji smatraju da Iran ni u kom slučaju ne želi rat na svojoj teritoriji i da sebi nikako ne bi dozvolio napade na američke ratne brodove i druge američke ciljeve u regionu. No, oni istodobno dodaju da niko ne može biti siguran kako će iransko rukovodstvo rezonovati i ponašati se u eventualnom vojnom sukobu. A ta nepredvidljivost je možda i jedina, ali zato dosta značajna iranska prednost...
