EU zamrzla Madjarskoj 495 miliona evra
Pakt budžetske displine počeo da se primenjuje ove nedelje
(Ministri ekonomije i finansija EU glasaju u utorak za zamrzavanje finansijske podrške Mađarskoj)
Ministri finansija zemalja EU odlučili su da se Madjarskoj zamrzne 495 miliona evra koje, kako je predvidjeno, trebalo da dobije iz tzv kohezionih fondova Unije. Razlog ove mere bez presedana u istoriji Unije jeste taj što se Madjarska, kako smatraju ministri finansija, nedovoljno bori protiv prekomernog deficita budžeta.
Odluka treba da se sprovodi od iduće godine. Madjarska, ipak, ima šansu, makar po nekima - više teorijsku, da uveri evropske partnere do sredine ove godine da je na dobrom putu da ovaj problem reši i tako „spasi“ skoro pola milijarde evra.
To je prvi put da EU neku zemlja kažnjava na ovakav način. Madjarski premijer Viktor Orban reagovao je na ovu odluku u svom stilu - bagatelizujući je kao „čisto tehničku meru“ i tvrdeći da će Madjarska, ipak, ma šta da bude, iduće godine dobiti „svoju porciju“ iz kohezonih fondova.
Probleme s deficitom budžeta imaju, sa izuzetkom Švedske i Nemačke, sve zemlje Unije a, naročito, Grčka, Portugal, Španija, Belgija, Kipar, Malta i Poljska. Neke čak i veće nego Madjarska. Ukratko, postavlja se pitanje - zašto se onda kažnjava samo Madjarska?
Posle sastanka ministara ostao je utisak da se različitim aršinima postupa prema zemljama s visokim deficitima budžeta. U pozadini ovakve odluke Brisela mogu biti, prema mišljenjima analitičara, i neki kontroverzni potezi vlade Orbana, u kontrasmeru od evropske politike i orijentacije kao što je, na primer, ograničavanje nezavisnosti centralne banke i medija.
Što se samog sastanka tiče sve se završilo, kako se čini, u najboljem redu. Svi minisitri su se saglasili o kazni za Madjarsku, složio se s tim čak i madjarski ministar. Tema sastanka je bila, takodje, Španija koja ima osetno veći defcit nego Madjarska ali je prošla bez ikakve kazne, što se nezvanično tumači njenom „većom kooperativnošću“. Njoj se zbog deficita ništa neće oduzmati od dotacija iz fondova EU, štaviše ove godine biće joj „oprošten“ još veći deficit nego što je prvobitno planiran i odobren mada je taj „pardon“ nešto manji od traženog. Španci su, naime, odlučili da ignorišu ranije utvrdjeni i u EU odobren deficit budžeta od 4,4 i da ga podignu na 5,8 posto BDP ali, kad su videli na slučaju Madjarske kako mogu da prodju, brže bolje su prihvatili kompromisnih 5,3 posto. A i madjarska saglasnost je usledila kada je bilo jasno da se kooperativnost itekako isplati i ceni, možda i više od onog što je u pitanju kao meritum stvari. To merilo „kooperativnosti“ se, naravno, teško može uklopiti u egzaktne kriterijume budžetske discipline ali, kao što se vidi na startu primene Fiskalnog pakta, ipak, postoji. Kao i svest Madjara da kad dodje do najgušćeg, kakav je slučaj Grčke, a od čega Mađarska nije baš mnogo daleko, mogu im pomoći najviše zajmovi EU, davani s mnogo manje uslova nego nego što zahteva MMF s kojim je Budimpešta prekinula pregovore.
