Nazadovanje zbog krize
Istraživanje londonskog Ekonomista pokazuje da je Grčka na nivou iz 1999, a sedam do 10 godina izgubile su Portugal, Irska, Španija i Italija. SAD su u minusu 10 godina, Francuska pet, najmanje Nemačka – tri godine
Niz razvijenih ekonomija Evrope su se usled finansijske krize i ekonomskog pada u protekle četiri godine vratile znatno unazad, neke najviše pogodjene izgubile su čitavu deceniju. To je zaključak londonskog časopisa The Economist koji je za ovakvu analizu kreirao sintetizovan pokazatelj i duhovito ga nazvao Prustov indeks (po autoru slavnog romana „U traganju za izgubljenim vremenom“ Marcel-u Proust-u)
Od 12 izabranih zemalja najgore je, prema očekivanju, prošla Grčka koja je sada, prema sedam pokazatelja razvoja i prosperiteta, vraćena u 1999. tj pre usvajanja evra. Sedam do 10 godina su izgubile ostale zemlje pogodjene u poslednje dve godine dužničkom krizom kao što su Portugal, Irska, Španija i Italija.
Posle Grčke najviše je izgubio Island koji je osiromašio zbog bankovne krize. Odmah za njim su SAD koje su unazadjene 10 godina. Francuska je u minusu pet godina, a najmanji je gubitnik (a ko bi drugi) Nemačka koja je vraćena nazad svega tri godine. Iz regiona srednje i istočne Evrope analizirana je samo Madjarska koja je vraćena unazad devet godina.
Tri su kategorije pokazatelja koje čine Prustov indeks. Prvu čini bogatstvo domaćinstava, s glavnim elementima u vidu finansijskih aktiva i nekretnina. U drugoj je godišnji BDP ekonomije i veličina privatne potrošnje, a treću čine realne plate i nezaposlenst.
Izgubljeno vreme SAD je posledica naročito pada cena nekretnina posle pucanja prenaduvanog balona njihovih cena 2007. Američki vlasnik kuće ili stana živi sada sa aspekta vrednosti svog stanovanja u 2001, tj malo pre nego što se balon cena počeo naduvati. Američka domaćinstva su na cenama svojih kuća i stanova izgubila fantastičnu sumu do 9,2 biliona dolara što iznosi oko 60 procenata godišnjeg BDP ove, najveće svetske ekonomije.
Koliko će vremena ovim zemljama trebati da nadoknade gubitak, zavisi najviše od toga na čemu su najviše izgubile. Veoma brzi, na primer, može biti oporavak tržišta deonica o čemu već sada govori povratak američkih berzanskih indeksa na nivo iz 2008. tj pre pada banke Lehman Brothers i kolapsa na berzama koji je potom usledio.
Suprotno tome, pokazatelji produkcije nadoknadjuju gubitak, uglavnom, postupno, a to će ove godine biti otežano zbog očekivane recesije globalne ekonomije. S gledišta realnog BDP per capita sada su, prema statistikama MMF-a, trećina od 184 zemalja sveta siromašnije nego 2007, a svaka od tih 61 zemlje, je izgubila bar pet godina. U Evropskoj uniji vreme je izgubilo u pogledu BDP-a 22 od 27 zemalja.
Postupno, može se reći čak i sporo, vraćaće se na ranije visine i realne plate. U 10 od 25 bogatih zemalja Organizacije za ekonosku saradnju i razvoj (OECD) sada su realne plate niže nego 2010, a u proseku gubitak iznosi četiri godine. Realne plate, tojest kad se odbije inflacija od nominalnih, zaposlenih u Grčkoj i Madjarskoj sada su ispod nivoa iz 2004.
