Glavni adut „narandžastih“

Najzad su „močvarni revolucionari“ sa Bolotnog (močvarnog) trga otkrili svoje glavno oružje, pomoću koga nameravaju da „svrgavaju Putina“. U visokotiražnom „Moskovskom komsomolcu“ izašao je 8. februara članak „Ruke na grlu“, liberala Minkina gde on praktično ponavlja (dopunivši brojkama i činjenicama) „senzaciju“, koju smo mi ne jednom objavljivali, o tome da u savremenoj Ruskoj Federaciji nema legitimnog (to jest, zakonitog) Ustava. UOPŠTE nema!!!

Onaj dokument koji smatramo Ustavom, iznet je 1993. na referendum gde je, navodno, „svenarodno prihvaćen“. U stvari, po tada važećem zakonu (ukinutom tek dve godine kasnije - 1995. godine) odluka se smatra donetom na referendumu ako za nju glasa preko polovine SVIH birača u zemlji. A 1993. je na referendumu učestvovalo manje od 60% birača od kojih je (čak i uračunavši ogromno „pakovanje“ o kome se mnogo pričalo) glasalo „za“ tek nešto više od polovine! To jest, faktički, čak i u skladu sa zvaničnim podacima, za novi Ustav se izjasnilo nešto više od 30% žitelja Rusije, umesto predviđenih 50% + 1 glas! A to znači da Ustav donet 1993. NIJE BIO IZGLASAN i, strogo govoreći, nikako se ne može smatrati zakonitim (legitimnim)!

Dalje gospodin Minkin, koji je iznebuha „progledao“, patetično negoduje:

„Zgrada Nove Ruske Državnosti od samog početka je građena na gnjiloj močvari lagarija. A tako je i nastavljeno. Onima koji su falsifikovali donošenje Ustava pošteni izbori nisu ni trebali. Ni posle toga oni nisu poboljšavali život za ljude, već izborno zakonodavstvo za sebe... (ukinuli su jednomandatne okruge, samostalne kandidate, rubriku „protiv svih“, ukinuli prag izlaznosti, povećali prag prolaska u Dumu na 7%)... Vlast je uništavala naša biračka prava, a Duma je za sve to glasala. Ali, sva su ta glasanja i svi ti izbori bili van zakona (bez Ustava)“. Možemo dodati da su posle slavodobitnog oglašavanja da je „Ustav na referendumu prihvaćen“, glasačke listiće brže-bolje „greškom“ spalili, a čelnik Centralne izborne komisije Rjabov je iz zahvalnosti imenovan za ambasadora. Kakav zaključak se iz svega toga može izvući? Evo kakav: „Gospodine predsedniče, ima i goreg problema od sumnjivog broja birača koji se može navrat-nanos popraviti. Sva politika, sve zakonodavstvo, svi izbori zasnivaju se na Ustavu. Sada kažu da je on navodno nesavršen i treba ga popraviti. Zapravo (ako ćemo ozbiljno) njega naprosto nema...“

Je li sada svima jasno zašto su liberali, koji su pljeskali Jeljcinovom antiustavnom prevratu i pucnjima u branioce Ustava, tek sada, sa devetnaestogodišnjim zakašnjenjem, „iznenadno zapazili“ da nam je Ustav nelegitiman? Ama zato što to znači: sve što se u zemlji činilo tokom tih 19 godina - isto je nelegitimno i, strogo govoreći, nikakvu zakonsku snagu nema. Nelegitimni su svi u skladu sa tim nedonetim Ustavom birani predsednici, svi sastavi Državne Dume i Saveta Federacije, svi doneti zakoni i sklopljeni ugovori. Uopšte - SVE!!! I, ako priđemo pitanju čisto pravno, to je zaista tako.

Ali, to su „zapazili“ i pokrenuli upravo sada, uoči predsedničkih izbora, na kojima će, čak i ako se najpoštenije održe, vrlo verovatno pobediti Putin. E, onda će kucnuti čas da se „narodu otvore oči“ i da ga izvedu na ulice pod parolom „Car nije pravi!“ Ni izbori nisu pravi. Ni nedavni skupštinski takođe nisu. I uopšte ničeg legitimnog u zemlji nema!

Nedavno je Sergej Kurginjan u jednom od svojih nastupa ispričao o poseti gospodina Kasjanova Helsinkiju, još pre bilo kakvih protesta, gde je na nekom skupu izneo „narandžasti“ scenario koji se sada tako dosledno sprovodi. Između ostalog, da će presudni trenutak nastupiti upravo posle predsedničkih izbora, koje „niko neće priznati“ i narod će izaći na ulicu. Upravo tada će u njegovo (narodno) ime deputacija liberala iz kasjanovsko-čubajsovskog „Okruglog stola 12. decembra“ banuti u Kremlj i zatražiti od Putina „abdikaciju“. Pri tom će (pažnja!) Putina znatan deo njegovog okruženja „izdati“ i „preći na stranu naroda“. To jest, situacija će i nadalje ponavljati februar 1917. kada su Nikolaju Drugom prispeli samozvani „predstavnici naroda“ sa zahtevom da abdicira, a generali na koje je računao, iznenada su mu došli sa crvenim mašnama i zatražili isto to...

U čitavoj konstrukciji koju je gospodin Kasjanov izneo bila je samo jedna okolnost koja smeta da se poveruje u njenu verodostojnost. Upravo - nije bilo APSOLUTNO NEPOBITNOG ZA SVAKOG dokaza da je novoizabrani predsednik - nelegitiman. I evo – POJAVIO SE! Nuto, Ustav je u Rusiji nelegitiman, što znači da je i predsednik nelegitiman! To je apsolutno ozbiljan argument i za opoziciju, i za Zapad, da ishod izbora ne priznaju. I Duma, izabrana na nedavnim izborima, takođe je nelegitimna, čak i ako zanemarimo krivotvorenje. I trenutni predsednik Medvedev isto je nelegitiman. Što znači da on nije nikakav „vrhovni komandant“, i vojska će sa obaveštajnim službama sama odlučiti kome joj se više isplati da se potčinjava. Pa i „partija vlasti“, registrovana na osnovu nelegitimnog zakona, donetog u nelegitimnoj Dumi, takođe je nelegitimna. I sve skupštinske stranke - takođe, možda izuzimajući Liberalno-demokratsku partiju Rusije i Komunističku partiju Ruske Federacije, registrovane pre 1993. godine.

Postoji još jedna važna okolnost, koju liberali zasad ne oglašavaju. Jer, nelegitimnost Ustava i svih skupština posle 1993. godine znači da je i mažnjavanje opštenarodnog vlasništva pod maskom „privatizacije“ - takođe nezakonito. I ogromna imovina nastala u vezi s tim - takođe. A to je za Zapad - apsolutno neosporan povod da zamrzne sve ruske račune (uključujući državne) i zapleni svu imovinu - sve dok u Rusiji ne rasprave koja imovina je „legitimna“ a koja ne. Posedujući toliko moćnu polugu uticaja na elitu Rusije koja već odavno preferira da čuva pare podalje od otadžbine, biće prosto ko pasulj primorati „generale“ da stave crvene mašne (oprostite - bele vrpce) i zahtevaju „abdikaciju kako bi se sprečio građanski rat“! Možda „Kasjanov i kompanija“ na to računaju?! A Putinu će, dabome, biti date „garancije“, i to čak „međunarodne“. Kao što su verovatno bile date i Nikolaju Drugom...

Zdravorazumski se pitamo: ako su svi odreda nelegitimni, kome to onda Putin treba da „mirno preda vlast“?! I to se već oglašava - u nastupima Gorbačova, Berezovskog, Belkovskog i ostalih. Naravski - „Ustavotvornoj skupštini“, koja će Rusiju pretvoriti u „parlamentarno-predsedničku republiku“ kakva je bila pre jeljcinskog prevrata. A dotle će zatrebati „Privremena vlada“ i Kerenski - „privremeni šef države“. Dozvoljavam sebi da pretpostavim kako će „Privremenu vladu“ od „predstavnika pobunjenog naroda“ najverovatnije sklepati sam „Okrugli sto 12. decembra“, a za ulogu „Kerenskog“ idealno će odgovarati... predsednik Medvedev.

Gorki/Moskva, 20.februar - sastanak predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva i lidera opozicionih političkih stranaka koje nisu prošle državnu registraciju i neće učestvovati na predsedničkim izborima zakazanim za četvrti mart 2012. u njegovoj rezidenciji u Gorkom, nadomak Moskve

Što se pak tiče dalje prognoze, nikakve „Ustavotvorne skupštine“, naravno, neće ni biti. Očito nesposobna „Privremena vlada“ tako će „piti krv“ Rusiji da će je već kroz pola godine zamrzeti svi (kada će se, pride, krajnje zaoštriti i socijalno-ekonomski problemi). E, upravo tada će se i pojaviti „Lenjin na oklopnom vozu“ koga će Zapad dotle već stići da nam pripremi. On će „u ime naroda“, podržavan ogromnim gomilama, razjuriti dozlogrdele iz „privremene“ i sebe proglasiti za „zakonitu vlast“ - po pravu jačeg, kao i Jeljcin 1993. godine. Jasno da će tek njegovu legitimnost uopšte retko ko u unutrašnjosti priznati. I onda će početi (kao i 1918. godine) građanski rat, potpuno rasulo, raspad zemlje, humanitarna katastrofa i... strana intervencija. Uzgred, ako je verovati javnim glasilima, samo što nije potpisan sporazum o izvođenju iz Avganistana NATO-kontingenta od 120.000 vojnika, preko ruske teritorije, pri čemu će na teritoriji Uljanovska biti smeštena baza za pretovar... Sećate li se čime je započeo opsežan građanski rat 1918. godine? Pobunom čehoslovačkog korpusa od 60.000 vojnika, koji je takođe preko Sibira napuštao Rusiju. Kao što vidite, sve se ponavlja - bukvalno do tančina...

Eto, čitaoče, izložio sam vam ukratko sasvim verovatan razvoj događaja u najskorije vreme, pri čemu će Putin biti sateran u ugao. Nije slučajno što se Minkin na kraju svog članka onako zlurado cereka:

„Nemojte misliti, gospodine predsedniče Vladimire Vladimiroviču, da mi to ljuljamo čamac. Ni nama samima nije drago što sve tako ispada. A kašu ima da kusate vi“.

To da „nama samima nije drago“ - laže, naravno. Još kako im je drago! Kako je to samo elegantno i liberalno: godinama „prećutno“ prikrivati i odobravati bezakonje vlasti, a sada, kada se to isplati, obelodaniti i zahtevati od nepoželjnog predsednika: „Kusaj!“ Ili - odlazi...

U bilo kojoj drugoj varijanti on bi mogao da, u krajnjem slučaju, proglasi vanredno stanje i „zavrne šrafove“. A ovako - čik probaj da „zavrćeš“ ako si u suštini „nelegitimni predsednik“, a i Ustav, koji treba da uzakoni tvoja predsednička ovlašćenja - takođe! Smesta ima sav Zapad da zaurla o „nezakonitom diktatoru koji guši stremljenje naroda ka slobodi“, a iz svih rupa će da izmile, ovoga puta ne „kancelarijski planktoni“ sa plakatićima, već naoružani „ustanici“, kao što je bilo u Libiji. A onda će, gle - „humanitarna intervencija“ i Gadafijeva sudbina ili, još gore, Huseinova.

Kada bi se stvar ticala samo političke karijere Putina (prema kome se vrlo kritički odnosim), ne bi ni vredelo da se uzrujavam. Ali ovde - guranje zemlje u „revoluciju“ vrlo verovatno znači propast Rusije. Zato priđimo pitanju sa stanovišta čisto državnog interesa. Ima li Putin šansu da se održi? Ima. I pri tom - jednu jedinu. Kao džudista, on mora da shvati kako je čoveka koji namerava da te raspali ćuskijom po glavi najbolje napasti prvi - dok on tu ćuskiju još nije podigao.

Evo jedne od varijanti. Putin mora da ide na sve ili ništa, i da SAM, smesta posle izbora postavi pitanje nelegitimnosti Ustava iz 1993. godine i ČITAVOG NA NJEMU ZASNOVANOG UREĐENJA. To jest, da se obrati narodu:

„Sugrađani! Ono što je učinio Jeljcin 1993. godine bilo je antiustavni prevrat, posle koga je usledio nelegitimni Ustav da ozakoni njegovo „samodržavlje“, kao i na njemu zasnovano, takođe nelegitimno, društveno uređenje. Na kraju krajeva, svi smo mi saterani u ćorsokak, iz koga predlažem da izlazimo zajedno. Predlažem da započnemo dvogodišnji prelazni period, tokom koga se obavezujem da zajedno sa društvom sačinim mehanizam za realno narodno izjašnjavanje i pomoću njega sačinim i iznesem na referendum novi Ustav. Tokom tog perioda privremeno se produžavaju važnost sadašnjeg Ustava i ovlašćenja izabrane Dume“.

A dalje - da iznese pitanje poverenja izabranom predsedniku na referendum, kako bi dobio - makar na taj rok - bezuslovni lični legitimitet, čak i uz nelegitimni Ustav.

Da, posle toga moraće da zapne, stvarajući sistem odlučivanja u kome narod neće osetiti da je suvišan. A još će morati da ga stvara oslanjajući se na sasvim druge društvene snage (pređašnji „oslonci“ Putina su ili već izdali, ili samo što nisu to učinili). Uzgred, u skladu sa POSLEDNJIM LEGITIMNIM Ustavom (u varijanti iz 1992. godine) „narod ostvaruje državnu vlast kroz Sovjete narodnih poslanika koji čine politički osnov Ruske Federacije, i neposredno“. Ne bi bilo zgoreg prisetiti se tog poslednjeg legitimnog oblika vladavine naroda, koji je u svom poslednjem „nepartijskom“ vidu bio kudikamo demokratičniji od važećeg - s njegovim „stranačkim spiskovima“ i nadmetanjem ne programa i ideja već predizbornih budžeta i administrativnih resursa... A pride i još jedne, sada zaboravljene institucije - Narodne kontrole...

Ali ću o shvatanju „kako treba“ zasad prećutati. Neću da ponavljam grešku Minkina koji je tako neoprezno izbrbljao istinske planove liberalnih opozicionara o osvajanju vlasti.
 

*Vladimir Homjakov,

kopredsednik Opšteruskog društvenog pokreta
„Narodni Sabor“

Prevela: Sava Rosić