Grčki bankrot kao poučna kazna

Mogući bankrot Grčke i pritisak Nemačke na vladu u Atini da tehnički proglasi bankrot, uz prvi korak ka izlasaku iz evrozone, direktno dovodi u pitanje status Kipra u evrozoni gde Grčka ima strateške ekonomske interese a čitava EU - veliki broj of šor kompanija. Grčka povlači za sobom Kipar a onda se na strateškom nivou aktivira grčko-kiprski sukob. Upravo povezanost grčke krize i krize u evrozoni sa Kiprom - centrom evropskih bankarskih poslova - bilo je tema rada Kongresa ekonomista održanog u hotelu Hilton Park Nikozija 16. februara. Profesor finansija Kristofer Pisarides analizirao je scenarije i težinu krize u evrozoni i poziciju Grčke ali i Kipra.

Grčka, „kolateralna žrtva“ EU

Stručne ekonomske procene niza ekspereta pokazuju mogućnost izlaska Grčke iz evrozone do 2013. godine kako je to predvideo Nuri Rubini. Ekonomista Megan Grini smatra da se sada radi na formiranju „zaštitnog zida“ za Italiju i Španiju kao moćne države EU uz opciju kolateralne štete za Grčku. Po mišljenju Megan Grini, države oko Nemačke i Francuske perfidno rade na „faznom“ zaustavljanju finansiranja Grčke uz velike pritiske na grčku ekonomiju, politku i društvo.

Megan Grini

Namera je da se pokaže da „podrška“ evrozone nije uspela i da je u interesu i Grčke i evrozone da Atina u dogledno vreme proglasi bankrot, a zatim i da se povuče iz evrozone.

Bez učešća ECB nema oporavka ni Grčke niti drugih država evrozone u krizi. Grčka je u očima oligarhije iz Nemačke i „trojke“ (EU, MMF i ECB) definisana kao slaba ekonomija koja treba da posluži za primer i da plati visoku cenu bankrotstva i „preporuke o istupanju“ iz evrozone. Na takve stavove navode i reči nemačkog ministra finansija Šojblea koji otvoreno, u ime politike Merkelove i nemačkih bankara, govori o bankrotstvu Grčke i napuštanju evrozone. Nemačka mora da sačuva evrozonu ali i da Merkelova pobedi na izborima. Dakle, Merkelova treba da definiše snagu Nemačke u evrozoni, da odredi pravila igre u EU i da ojača svoju unutrašnju poziciju. Grčka Nemačkoj služi kao „moralna“ osnova za dokazivanje da je Nemačka sve učinila da Grčka ostane u evrozoni ali da grčko društvo i političari nisu na to spremni. Dakle, kako kaže ministar Šojble, EU nije „bure bez dna“. Grčka je odabrana da postane kolateralna šteta evrozone.  

Cene odlaska i ostanka

Izlazak Grčke iz evrozone, po mišljenju Kristofera Pisaridisa, profesora ekonomije sa London Schol Ekonomist, moglo da bude mnogo teže od usvojenog paketa mera vlade Lukasa Papademosa. Cena bi, dakle po Pisaridesu, bila mnogo veća od vraćanja na drahmu nego od sprovodjenja dugoročnih mera koje sada „ne uživaju ugled“ u grčkom društvu.

Karikatura: Mleveni grk
 

Niko u Grčkoj niti iz EU nije objasnio grčkom narodu šta znaći istupiti iz evrozone i koje su to posledice u odnosu na paket mera štednje. Na konferenciji u Nikoziji rečeno je da bi povratak Grčke na drahmu doveo do devalvacije od 60 odsto sa teškim padom izvoza i uvoza i Grčka bi se u kratkom periodu našla na ivici totalnog siromaštva, gladi i ozbiljne energetske krize.

Interes iznad solidarnosti!

EU je heterogena zajednica nacionalnih ekonomija i ciljeva, globalne i glomazne administracije u Briselu, kao i ECB koja funkcioniše po diktatu Nemačke i Francuske. Sada se vodi specifični psihološki i ekonomski rat medju članicama EU i evrozone sa specifičnim stavom o gubtiku solidarnosti i definisanju sopstvenih interesa.

Branko Milanović ekonomista Svetske banke ukazuje upravo na ovu činjenicu kroz svoju analizu koja pokazuje da je neizvesnost dominantna psihološka i moralna kategorija a 75 odsto menadžera izražavaju svoju zabrinutost za sudbinu EU i evrozone.

Posledice smanjenja investicija u državama EU osećaju se i na Kipru kao centru finansijskih i poslovnih transakcija koji je u krizi. Ekonomisti su, medjutim, ovom prilikom ukazali i na slabosti unutar EU, ECB i pritisak na Grčku ali i na slabosti u samoj Grčkoj povodom primene bolnog paketa mera štednje.

Slom grčke politike?

Posle usvajanja celog paketa mera u grčkom parlamentu stranke koje čine vladu sa Lukasom Papademosom doživele su “politčki nogdaun” od svojh poslanika i politički “nokaut” od Nemačke koja ne verije u odluke grčke vlade i parlamenta. Pasok doživljava potpuni unutrašnji raskol i moralni i nacionalni “slom”. Predsednik Jorgos Papandreu vodi politiku PASOK-a iz senke ali sa dosta slabosti a teško je očekivati da će njegova moguća zamena u vrhu partije - ministar finnsija Evangelos Venizelos -  dobiti punu podršku stranke na partijskim, ali i narednim parlamentarnim izborima. Nova dedmokratija sa predsednikom Andonisom Samarasom se nešto malo oporavila ali je, pod pritiskom Nemačke, Samaras ponizno i poslušno EU i Nemačkoj dao punu saglasnost za pakete mera. To birači Nove demokratije neće moći Samarasu da oproste sem sloja bogatih koji nisu mnogo ugroženi ovim paketom mera.

Prelazni  premijer Lukas Papademos postao je u Grčkoj politička “lutka”, odnosno marioneta EU i ECB gde je bio funkcioner. Lidera ultralevičara Aleksisa Ciprasa optužuju kao inspiratora vandalskih rušenja i paljenja Atine. Komunisti žele rušenje kapitalizma u Grčkoj i povrtak drahme dok je desni pravoslavni blok Laos napustio koalicionu vladu.

Kada se sagleda stanje poliitčkih partija u Grčkoj jasno se može videti odsustvo nacionalne odgovornosti, traganja za rešenjima i smirenju poliitčke situacije u državi. Sve vodi ka teškom scenariju unutrašnjih konflikata u Grčkoj.