ZAPADNE I ISTOČNE TAKSE U SRBIJI

Da srpski političari nemaju isti aršin za sve investitore, ovih dana se može videti na primeru dve privatizovane kompanije, sa američkim i ruskim vlasnikom. Dok se lokalni i republički političari naprosto otimaju oko toga kako oprostom dažbina da pomognu Ju es Stilu u prevazilaženju finansijskih problema sa poslovanjem u smederevskoj železari, Naftnoj industriji Srbije, čiji se menadžment pre neki dan drznuo da se pohvali izlaskom iz zone gubitaškog sumraka i ostvarenjem profita, orkestrirano osporavaju poslovanje i prete višim taksama.


Industrijska zona Pančevo: Rafinerija NIS

Opraštanje jednima, poskupljenje drugima

Ne treba biti stručnjak pa uvideti da niti će Ju es Stilu u Smederevu biznis učiniti boljim smanjenje taksi za korišćenje obale Dunava, koju, uzgred budi rečeno, nisu ni dosad plaćali, niti će NIS propasti zbog toga što se u Vladi Srbije priprema novo poskupljenje transporta sirove nafte državnim naftovodom od hrvatske granice do Pančeva. Država je, inače, Javnom preduzeću Transnafta ove godine već odobrila jednu korekciju cene tranzita: 17 odsto za deonicu od Sotina do Novog Sada i 30 odsto za rutu od Novog Sada do Pančeva. Pravdajući sledeće povećanje ove takse, državni zvaničnici za Balkanmagazin tvrde da je ovaj trošak NIS-a prema Transnafti, u odnosu na nabavnu cenu nafte, reda veličina “pete decimale”. Ta “decimala” teška je, međutim, šest nula i ti milioni evra svakako nisu za podcenjivanje, ni kao obaveza NIS-a ni kao prihod Transnafte.

Nisu, takođe, za podcenjivanje ni 200 miliona dinara (oko dva miliona evra), koliko je za “obalsku taksu” trebalo godišnje da plaća Ju es Stil u lokalnu, smederevsku kasu. Baveći se ovom temom, Novosti pišu da su “u januaru prošle godine zatražili odgovor na pitanje koliko je novca Ju es Stil uplatio za korišćenje obale od 2004. godine. U skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja odgovoreno je da ta kompanija nije uplatila novac za ove takse. Tada to, očigledno, nije bila službena tajna.”

”Smederevske vlasti su potom, za 2006. godinu oslobodile Ju es Stil plaćanja takse, uz objašnjenje kako donacije gradu premašuju tu obavezu“, nastavljaju Novosti. Ta taksa u narednim godinama nije čak ni fakturisana...

„Zašto je to tako, teško je saznati jer ovlašćeno lice za postupanje po zahtevima za slobodan pristup informacijama od javnog značaja kaže da je reč o službenoj tajni, u smislu Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji“, piše u Novostima.


Luka na Dunavu u Smederevu

Državna protekcija za “omiljene vlasnike”

Očigledno je da je država Srbija nekom majka a nekom maćeha. Sada se vidi da ti različiti aršini dovode do toga da pojedinim, favorizovanim firmama nije teško da istovremeno budu i gubitaš i najveći srpski izvoznik. Tim povodom dnevni list “Danas” je objavio:

“Pre par meseci nam je Ružica Stamenković iz Agencije za privredne registre nabrajala najveće domaće gubitaše za prethodnu godinu a među prvima je bio smederevski Ju es Stil. Kad smo se ono pre sedam-osam dana natezali oko toga, hoće li i treba li Miroslav Mišković da plati porez na kapitalnu dobit, učesnici raznih foruma lepe se na njegovo ime kao muve na lepak i još gore, tek jedan forumaš se hvali da je imao uvid u spiskove Poreske uprave koje štiti onaj famozni član 7 poreskog zakona, i da je Ju es Stil najveći poreski dužnik!”

A porezi nisu nekakve simbolične takse za korišćenje obala reke. Mada, i bilo kakve državne takse, u SAD ili drugde u Evropi, svaka ozbiljna kompanija morala bi da plaća. Ne treba ovde hvaliti NIS što, iako mu je većinski vlasnik ruska firma, plaća poreze i državne takse (na korišćenje naftovoda). Pitanje je za državne činovnike i političare zašto porez i takse ne plaćaju svi, nego se jednima opraštaju a drugima povećavaju?

Tema je i to što se u državi Srbiji pojedini investitori posebno cene. Odnosno, što se ne cene po uspehu, već po tome odakle dolaze. Tema je to što se različitim aršinima cene investitori sa istoka i sa zapada.

Privilegovani stranci u izbornoj kampanji

Ovi zapadni, posebno su omiljeni kod određenih političara, da ne kažemo kod partijskih lidera. Tako je Nebojša Ćirić, naslednik lidera Ujedinjenih regiona Srbije (nekadašnje partije G 17 plus) Mlađana Dinkića, iz fotelje ministra za ekonomiju i regionalni razvoj ovih dana srpski narod uveravao kako država traži rešenja da spreči zatvaranje smederevskog Ju es Stila. A Ju es Stil, prema navodima gradonačelnika Smedereva Predraga Umičevića „iskazuje poslovni gubitak koji se meri milionima dolara“.

Dakle, Ćirić sada, traži rešenje da iz državne kase (koja se puni od poreza koju plaćaju revnosni građani Srbije i uspešme firme poput NIS-a) spase kompanija kojoj su državne dažbine opraštane i minulih godina. I, da podsetimo, smederevska železara – SARTID – prodata je Ju es Stilu za 23 miliona dolara uz oprost svih dugovanja državnoj kasi Srbije ali i inostranim poveriocima (kredite SARTIDA od oko 1,7 milijardi dolara preuzela je država, i sad ih otplaćuju građani Srbije).

Istovremeno, zahuktavajući se u predizbornoj kampanji (za izbore koji zvanično još nisu raspisani), njegov partijski šef Dinkić u izjavama za medije (NIN) ponovo iz fioka izvlači optužbe na račun svojih političkih protivnika: da su prodali NIS bez tendera, u međudržavnom dogovoru i čak tvrdi da su „podaci o gubicima NIS-a bili „štimovani“, da su poslužili da se javnost „obmane i lakše proguta priču da NIS zapravo ne vredi više od 400 miliona evra“.

Ne sporeći da su Rusi sigurno poboljšali upravljanje, Dinkić rekordni profit ove firme objašnjava tvrdnjom da je NIS „bio i ostao monopolista. I država je mogla da stvara profit samo da se pare nisu rasipale. Ko zna gde su sve pare odlazile i ko se sve bogatio. Nema dileme da je slična situacija i u EPS-u koji može da pravi i veći profit od NIS-a“, kaže bivši vicepremijer za NIN.

Dinkić, međutim, prećutkuje da je on sam bio ministar u vladi koja te tendere nije raspisala i da, iako je bio zadužen za finansije, nije brinuo što se tadašnjim državnim preduzećem NIS ne gazduje domaćinski. Dinkić je, da podsetimo, bio potpredsednik i ministar i u onoj vladi koja je kreirala zakonsku regulativu po kojoj je liberalizovano tržište naftnih derivata, po kojoj je i zvanično ukinut monopol NIS-a a kompanijama koje se u Srbiji bave prometom naftnih derivata omogućeno da slobodno uvoze tečna goriva. Baš ta liberalizacija dovela je do toga da prometnici naftnih derivata nisu vise obavezni da u Srbiju uvoze sirovu naftu i da je prerađuju u NIS-ovoj rafineriji u Pančevu. Povećanje uvoza derivata dovelo je do toga da i sam NIS sada uvozi manje “crnog zlata”, pa je Transnafti smanjen profit od tranzitne takse. Brinući da Transnafta ne ostane bez prihoda, država - kao što smo rekli - priprema novo poskupljenje tranzitne takse naftovodom.

Sve ovo bi bilo legitimno da istu takvu, brižnu politiku država vodi o svim firmama. Bez obzira da li su državne ili privatne, bez obzira sa koje strane sveta se nalazi vlasnik.

Državna imovina u borbi za vlast

Dinkić je, na primer, pomenuo Elektroprivredu Srbije, koja ne pravi profit koliki bi mogla. A ovo javno preduzeće (kao i Transnafta), iako je od države tražilo poskupljenje struje - nije dobilo “zeleno svetlo” za još jednu korekciju cena ove godine. Neće ni biti poskupljenja struje do izbora, pa će ovaj monopolista i dalje prodavati najjeftiniju električnu energiju u Evropi, građanima i privredi, pa dakle i Ju es Stilu. Ostvarivaće rekorde u proizvodnji uglja i električne energije ali - knjižiće gubitke, zahvaljujući politici vlade.

Javna je tajna da srpski političari posle NIS-a i neuspele prodaje Telekoma spremaju privatizaciju EPS-a. Dinkić je prodaju EPS-a zagovarao još početkom prošle decenije. Ju es Stilu, koja ne plaća sve dažbine državi a čelik topi jeftinom strujom, ta promena vlasništva sigurno neće ići u prilog. Ali ni državi Srbiji. Zato političari, ako stvarno hoće da se sada, pred izbore, pokažu dobrim domaćinima treba da se domaćinski i ponašaju. Po istim aršinima za sve građane, firme i za sve investitore. I, naravno, ne treba više da državnu imovinu (čitaj, javna preduzeća) rasipaju za finansiranje svojih partija i bogaćenje svojih jataka.