ZABRANJENO ZA PSE I ZA POSEDNIKE DVOJNOG DRŽAVLJANSTVA
Da bi se umilio glasačima, Nikola Sarkozi je izneo teoriju o "smanjivanju legalne imigracije", zbog čega je Žan-Mari Le Pen bio proglašen fašistom i nacistom
Francuska fudbalska federacija i francuska vlada ustanovili su, tokom druge nedelje maja, da planovi fudbalskih čelnika u vezi ograničavanja broja reprezentativaca na osnovu boje kože (manje crnih, više belih) nemaju nikakve rasističke odlike. Takođe, oni su ustanovili da oni koji su to izgovorili, nisu to mislili (šega, bolan!), te niko neće biti ni opomenut, ni kažnjen, niti smenjen. Rasprava je vešto skrenuta na lažni problem dvojnog državljanstva među fudbalerima i na novac koji država troši na formiranje crnčića koji se kasnije odluče da igraju u nekoj afričkoj reprezentaciji (jer nisu bili izabrani za francusku).
Kada će biti ukinut strani propagandni materijal?
Ova rasprava bi izgledala kao mazanje nacije pekmezom po glavi, da na scenu nisu stupili borci teške kategorije. Klod Goasgen, poslanik Sarkozijeve partije i gradonačelnik milionerske 16. opštine Pariza, predložio je ukidanje dvojnog državljanstva. U slučaju ako nosilac dvojnog državljanstva odluči, ipak, da sačuva oba, onda bi mu se oduzela skoro sva politička prava (zabranjeno za pse i nosioce dvojnog državljanstva). Goasgen nije prvi pripadnik Sarkozijeve UMP partije sa takvim primislima. Skupina UMP poslanika, "Narodna desnica", već je predložila zakon po kome bi za dobijanje francuskog državljanstva bilo neophodno odricanje od svakog drugog. Ideje su verovatno prikupili u novijoj francuskoj istoriji, na primer, u 1940. godini, kada se profašistička vlada maršala Filipa Petena, upitala ko su svi ti novopečeni Francuzi. Propagirajući red, rad i porodicu, francuski ljubitelji nacizma objavljivali su u Službenom listu čitave spiskove svih onih kojima je oduzeto državljanstvo.
Tjeri Mariani, državni sekretar za Transport, ne slaže se sa svojim partijskim kolegama o oduzimanju političkih prava Francuzima sa dvojnim državljanstvom, niti sa svečanim odricanjem od svakog drugog državljanstva. On predlaže stvaranje državnog registra. "Radi se samo o beleženju informacija", naivno kaže Marijani o policijskom spisku državljana sa dva pasoša, i dodaje da bi on voleo da vlada večni mir, ali jednog dana, "Francuska može da se nađe u međudržavnom konfliktu. U tom slučaju, raspolagali bi smo ovim informacijama", Marijani nije rekao da li će onda svi "bi" (državljani) morati da nose dve ukrštene zvezde prišivene na rever kaputa, ili će biti odvedeni u prirodu, da na čistom vazduhu, okruženi bodljikavom žicom, sačekaju nastavak delirijuma (Chill out, dickwad!).
Pronađite ko na slici ima dvojno državljanstvo!
Sasvim prirodno, svi ovi rasistički, šovinistički i ksenofobni predlozi o stvaranju super-rase belih Francuza i nižih crnačkih, arapskih i ostalih imigracionih podrasa, nisu bili nadahnuti govorima onoga na koga ste prvo pomislili, nego Nikole Sarkozija. Baveći se isključivo sopstvenom karijerom i zaštitom prava i imovine najbogatijih Francuza, on se ni malo nije bavio teškom unutrašnjom ekonomskom situacijom. Povećanje nezaposlenosti, povećavanje poreza, smanjivanje kupovne moći i smanjivanje državne pomoći siromašnima, obeležili su četvorogodišnje Sarkozijevo carovanje. Da bi se umilio glasačima, on je izneo teoriju o "smanjivanju legalne imigracije", pesme sa belom bradom koju je već pevao Žan-Mari Le Pen i zbog toga bio proglašen fašistom i nacistom.
Predsednički kandidat Sarkozi, za koga je, u nedavnoj sondaži, tri četvrtine ispitanika reklo da loše obavlja svoj posao, nema vremena da se bavi nezahvalnim ekonomskim temama. On smatra da je dovoljno plašiti narod crnim fudbalerima koji jedu hleb belih nogometaša, crnim narko-dilerima koji truju belu dečicu, arapskim delikventima koji kolju nevin narod, zabrađenim muslimankama koje su direktna opasnost za opstanak Republike i svim ostalim imigrantima, azijskim, evropskim, marsovskim i jupiterijanskim. "Mi moramo da prilagodimo ekonomsku imigraciju našoj stvarnosti i da pazimo da profesionalno formiranje odgovara potrebama naše ekonomije", završava predsednik, implicitno naglašavajući da bi Francuska bila raj, samo da nema imigranata. Ko zna, da je tako oduvek bilo, mađarski imigrant Pal Sarkozi ne bi mogao da se nastani u Francuskoj, a da se nije nastanio u Francuskoj, on ne bi sreo ni Andre, svoju buduću suprugu, čija se porodica iz Soluna doselila za Francusku, a da se imigranti Pal i Andre nisu sreli...
