VLADARI S VOLSTRITA UPRAVLJAJU GRČKOM I EU?

Svetski čuveni grčki kompozitor Mikis Teodorakis aprila 2010 godine na Internet izdanjudnevnika “Ta Nea” otktiva svoje zapažanje o grčkoj krizi. Po Teodorakisu, Grčka je suočena „s gubitkom državnog suvereniteta i nacionalnim poniženjem”, i to kao posledicom “američke inicijative s ciljem da se grčki narod parališe i liši svojih tekovina kako bi konačno pao na kolena i prihvatio stranu dominaciju”.

Ovde nije reč o “teoriji zavere” već o načinu upravljanja Evropoim, EU i evrom od strane moćnih banakarskih krugova u SAD koji u kontroli EU vide izvesnu šansu za nacionalni oporavak i jačanje američkog dolara. Iza ovih geoekonomskih projekcija interesa finansijskih i bankarskih špekulanata kriju se mnoge enigme krize u Grčkoj i evro-zoni. Nedavno, američki predsednik Bakarak Obama rekao je da neuspeh Evrope u borbi protiv grčke dužničke krize "plaši svet": "Na te probleme se sad nadovezalo ono što se dešava sa Grčkom. Zato Evropa sad prolazi kroz finansijsku krizu koja plaši svet". Istovremeno, već duže vreme kancelarka Nemačke Angela Merker ponavlja:

„Rekla sam – ako evro propadne, propala je i Evropa”.

Analize i stanje unutar EU i evro-zone ukazuju na vidne pukotine i slabosti EU koje dramtičnost dovode do tačke “usijanja”. Američki uticaj na EU je veoma jak i prenošenje krize iz SAD u EU i Evropu ima značaj relaksacije, bar za odredjeno vreme, za američku administraciju i Volstrit. Evropljani su stavljeni pred izbor: ili krah zone evra ili centralizacija uprave pod mentorstvom SAD.

Moć bankarskih lobija i špekulanata

Globalna kriza otvorila je pitanje zaduženosti najmoćnijih ekonomija. Studija Svetskog instituta za ekonomska istraživanja, Univerziteta UN otkriva trend na svetskom nivou - jedan procenat najbogatijih kontroliše 40 procenata globalnog bogatstva. Odnosno, 10 procenata bogataša koji poseduju 85 procenata bogatstva, praktično, kontrolišu planetu. Dok su mnoge svetske vlade, uključujući razvijene zemlje, uvodile mere štednje, broj onih koji imaju 30 i više miliona „slobodnih“ dolara porastao je za 10 procenata, na 103.000, a ukupna vrednost njihovih ulaganja skočila je za 11,5 procenata, na 15 biliona dolara. Među bogatima, najbogatiji su se bogatili brže.

Prevedeno na situaciju u evro-zoni i Grčkoj, može se uočiti da najbogatiji delovi Grčkog društva ne trpe posledice krize već su oni povezani u “lanac” tzv “finansijske ishrane” koja se bazira na kamatoznom ili kriznom kapitalu koji se uvećava sa stepenom finansijske i dužničke krize. Da bi se pojačala napetost oko stanja u Grčkoj ide se dotle da se Grčka drži do kraja u neizvesnosti oko dobijanja “finansijske infuzije” od osam milijardi dolara. Ovaj scenario je deo taktike moćnih finansijskih lobija, banaka i bankarskih magnata iz Evrope i SAD koji na taj način podižu cenu svojih uloga i samim tim i politčke moći i uticaja ne samo na Grčku već i na celu EU. S jedne strane se priitska Grčka a sa druge, Nemačka kao najača država evro-zone. Takva politika je suštinski slabljenje EU sve do tačke jačanja “ekonomskog nacionalizma” i protekcionizma unutar EU.

Britanski Bi-Bi-Si je grčku vladu i parlament uporedio sa 300 Spartanaca koji su se pod vođstvom Leonidasa suprotstavili brojčano jačim Persijancima. Sada se pod komandom Papandreua i Venizelosa suprotstavljaju celoj Evropi, svetu i –poveriocima. CIA je iznela analizu da bi kriza u Grčkoj mogla poprimiti novu dimenziju, izazivanjem vojnog udara ako vlada izgubi kontrolu nad sve masovnijim protestima a država doživi bankrot..

Osmišljena američka igra sa PASOK

Dolazak PASOk na vlast i Jorgosa Papandreua mediji jednim delom vide i kao pokušaj tada vladajuće partije Nove demokratije da se okrene povoljnijim finansijerima i investitorima izvan EU i Amerike. Ono čime je stavila ”prst u oko” atlantističkim prijateljima bio je ugovor sa Rusijom kroz zajednički program “Južnog kraka Južnog toka” i o izgradnji velikog naftno-gasnog terminala u luci Aleksandropolis (Simbolika je da su taj grad i luka dobili ime po ruskom caru Aleksandru Prvom koji je pomagao Grke u njihovoj borbi za oslobođenje od Otomanske vlasti i uspostavljanju sopstvene države). To bi bio najveći ruski terminal na evropskom tlu. Sa tako velikim kapacitetom Grčka bi mogla imati značajan finansijski priliv, ali to ugrožava interese nekih drugih. Ova opcija se, navodno, nije “dopala” administraciji u SAD pa su inscenirani izbori i na vlast je došao PASOK i Jorgos Papandreu. Izvori govore da je cilj bio neutralisanje ruske geoekonomske projekcije u Grčkoj. Zato je bilo potrebno uključiti u igru američku banku Goldman Saks koja je od ranije bila “glavni operativac” grčkih dugova.

Preko Goldman Saksa krenula je čitava kampanja oko stanja dugova grčke ekonomije i daljeg obaranja kreditnog rejtinga Atine i njenih banaka. Ovaj posao je efikasno odradjivan preko MMF. Medjunarodni monetarni fond, koji je pod kontrolom finansijera sa Volstrita i FED-a, procenio je da je Grčka najpogodinja da bude “studija slučaja” globalne krize u evro-zoni sa stanovišta ugrožavanja čitave evro-zone i EU i “tihe dominacije” SAD nad Evropom. Takva projekcija otvara generalni problem Evropske unije i evra i unutrašnje dezintegracije koja bitnije usprava EU i pre svega Nemačku u odnosu na globalnu krizu zaduženosti SAD. Nije ni čudo što pojedini ekonomisti-nobelovci mahom iz SAD prognoziraju krah evra u času najtežem po evro i EU i Evropu u celini. PASOK je došao na vlast uz podršku Goldman Saksa, a takve banke i revizorske kuće drže “u šaci” vladu PASOK i Jorgosa Papadreua koji nema alternativa. Papandreu nema mnogo izlaza. Ili poziva narod na podršku opstanku Grčke i sprečavanje devastiranja nacionalne ekonomije od moćnih finansiskih krugova, ili će pod talasom unutrašnje krize biti zbačen s vlasti onako kako je na vlast došao PASOK.