Prag preuzeo od Pariza predsedavanje EU: Češka nepoverljiva - da li je projekat Evropske političke zajednice “Makronova“ zamena za proširenje EU?

Češka je 1. jula preuzela od Francuske predsedavanje EU na šest meseci u kontekstu koji se posebno zaoštrio zbog rata u Ukrajini.

Češka ostaje veoma oprezna prema projektu evropske političke zajednice koji je predložio Emanuel Makron uporedo sa diskusijama o proširenju EU.

Uprkos tome Emanuel Makron računa da će ga Prag podržati da ostvari ideju o „evropskoj političkoj zajednici“ (EPZ) i „okupljanju partnera na kontinentalnom nivou, među kojima su i oni van EU - prenose francuski mediji.

Nedoumice oko proširenja EU

Francuski predsednik je na kraju poslednjeg evropskog samita, koji je održan u Briselu 23. i 24. juna, već najavio da će u češkoj prestonici u oktobru biti „prvi sastanak” ove grupe zemalja iz prostora od „Islanda do Ukrajine”.

Pariski Mond tim povodom prenosi da “mnogi na Istoku sumnjaju da je to u stvari zamena za proširenje EU“.

Češka je zemlja koja je ušla u EU 2004. godine i veliki je zagovornik ulaska novih članica u EU.

“…Premijer Fiala je (…) do sada je bio veoma diskretan u vezi sa (Makronovim) projektom. Njime se za mnoge u regionu oživljavaju loše uspomene na evropsku konfederaciju koju je želeo Fransoa Miteran, 1989. čiji je cilj bio da se izbegne proširenje“ piše Mond.

Politkolog Petr Sokol, blizak češkom premijeru Fiali, potvrdio za Mond da češka strana strahuje da bi Evropska politička zajednica mogla da bude “način da se izbegne proširenje EU na balkanske zemlje, a možda i na Ukrajinu i Moldaviju“.  

Podsetimo, Ukrajina i Moldavija dobile su 23. juna status kandidata za prijem u EU.

On je naglasio da premijer Fiala „nije rekao ništa - ni u znak kritike, ni u znak podrške“ o Makronovom projektu Evropske političke zajednice.

Mikulaš Bek, češki ministar za evropska pitanja, član liberalne i proevropske stranke STAN, povezane sa vladajućom koalicijom, potvrdio je da veruje francuskim prijateljima kada kažu da projekat Evropske političke zajednice (EPZ) neće biti zamena za 'proširenje'. Međutim, on ostaje veoma oprezan u pogledu mogućnosti da samit u Pragu, zakazan za 6. i 7. oktobar, pokrene osnivanje EPZ - prenosi Mond.

List dodaje da “u ovoj fazi, Češka Republika ne planira ništa drugo do neformalni sastanak dvadesetsedmorice, kako bi oni mogli otvoreno da razgovaraju o tome kakva će biti situacija u Ukrajini i kako će se razvijati pitanje Zapadnog Balkana“.

„Česi ne bi pozvali lidere Zapadnog Balkana ako bi moralo da se ponovi ono što se dogodilo (na samitu) 23. juna (koji nije doneo nikakav napredak u njihovoj budućoj integraciji) - prokomentarisao je isti češki diplomata za pariski Mond.

Nesloga zbog Mađarske

Druga tema koja očekuje češko predsedavanje tiče se Mađarske kojoj je  EU blokirala isplatu novca iz evropskog plana oporavka zbog kršenja načela vladavine prava.

Kao članica Višegradske grupe (uz Mađarsku, Poljsku i Slovačku) Češka svakako pokazuje izvesnu bliskost sa Budimpeštom.  

„Višegradska grupa nije toliko homogena“, podseća Bek, precizirajući da od početka rata u Ukrajini više nije bilo političkih susreta četiri zemlje zbog „očiglednih podela“ oko Rusije prema kojoj Mađarska i dalje zadržava “dvosmislen“ stav. Od 24. februara Poljska, koja je veoma anti-ruski orjentisana, distancirala se od Budimpešte.

Delikatan zadatak Češke u narednih šest meseci biće da održi EU na okupu u odnosu na rat u Ukrajini.

Češka čini trio sa Francuskom, čije se predsedavanje upravo završilo, i sa Švedskom, koja će je naslediti krajem godine. Program predsedavanja je, dakle, već postavljen.

Ukrajina, zima, evro, abortus

Češka je nasledila prioritete predsedavanja koji proizilaze iz rata u Ukrajini: pomoć Kijevu, jačanje Evrope u tom kontekstu, sankcije, nezavisnost od ruskog goriva i teškoće u snabdevanju energijom, troškovi smeštaja izbeglica ili rekonstrukcija zemlje…

Pred Češkom je sada zadatak i kako da Ukrajina ostane i dalje prva briga EU. Što god se više bliži zima to će više jačati energetske brige zemalja članica čiji će građani (potenicijalni glasači) možda početi prvo da gledaju svoje nevolje.

Češki ministar finansija Zbinek Stanjura, čija ODS (konzervativna stranka) odlučno odbija evro, zaključiće pristupanje Hrvatske evro-zoni od 1. januara 2023.

Što se tiče ministra za rad i socijalnih pitanja, demohrišćanina Marijana Jurecka, on će morati da odgovori na pitanje da li će raditi na sprovođenju u delo francuskog projekta da abortus postane zagarantovano pravo žena u zemljama EU iako je stav njegove stranke prema tome negativan.

Slogan češkog predsedavanja glasi: „Evropa kao zadatak”. To je zapravo preuzet naslov istoimene zbirke govora Vaclava Havela, u kojoj se bivši češki predsednik predstavlja kao vatreni pristalica federalizacije Evrope.

To je takođe paradoks ovog predsedavanja jer stranke koalicione vlade desnog centra u Češkoj ne podržavaju federalističku orjentaciju Evrope.