VANREDNI IZBORI U GRČKOJ

Grčka se 4. oktobra bori za staru ili novu, socijalističku vladu. Kriza vlade i zaoštravanje političkih odnosa krenulo je krajem prošle i početkom 2009. godine, serijama anarhističkih protesta i incidenata, koji su doveli do brutalnih sukoba demonstranata sa policijom, uz vidno urušavajne ustavnog poretka i pravljenje štete od nekoliko milijardi evra.

Sukobi demonstranata sa policijom bili su “okidač” za pritisak opozicionog PASOK-a prema vladajućoj Novoj demokratiji. PASOK je antivladine akcije anarhista na “paljenju” Atine i niza gradova iskoristio kao svoj politički marketing u osporavanju mandata i širenju nezadovoljstva u javnom mnjenju za prevremene izbore.

Kabinet Kostasa Karamanlisa nije uspeo da ozbiljnije parira širenju haosa u Grčkoj, tragajući za formama rekonstrukcije vlade ili uključivanja PASOK-a u smirivanje krize, već je sve to ignorisao i došao do situacije da bude optužen za nesposobnost upravljanja državom.

Anarhisti testirali vlast

Akcije anarhista su, očigledno, sponzorisane i imale su efekat “političkog balona” - provere snage i testiranja slabosti Karamanlisove vlade. Partijska zaslepljenost Nove demokratije nije uspela da ozbiljno parira unutrašnjoj krizi koja se po “domino scenariju” povezala sa globalnom krizom koja je vidno potresla Grčku. Političko nasilje u Grčkoj, sa elementima “urbanog nasilja”, uz aktivnost političkih ekstremista i organizovanog kriminala, nije dobilo složnu ocenu obe partije, već je sukob anarhista sa policijom bio kvalifikovan kao slabost vladajuće stranke. Serije korupcionaških afera uz učešće vladinih funkcionera, dodatno su otežale situaciju na političkoj sceni Grčke. Vladajuća Nova demokratija imala je tesnu većinu u vlasti, sa samo jednim poslanikom više. Pošto je jedan poslanik pod istragom, zbog navodnog uzimanja mita, većina je ugrožena pa je povećana verovatnoća novih izbora.

Poslanik Aristotel Pavlidis tereti se da je tražio mito od brodovlasnika u zamenu za subvencionisane feribotske linije. Taj incident se, navodno, dogodio dok je bio ministar za egejska pitanja. Vlada je zbog ove afere bila ugrižena već u aprilu ove godine.

Podaci i analize javnog mnjenja ukazuju da Karamanlis još uživa značajno poverenje u biračkom telu, i to je dodatno „osokolilo“ vladajuću partiju. Karamanlisov kabinet uveo je povećanje poreza na visoke zarade i zamrzavanje plata u javnom sektoru, što je izazvalo veliki otpor u vreme globalne krize. Parlamentarna kriza i korupcija među poslanicima vladajuće partije već je bila instumntalizovana u PASOK-u i umanjila je autoritet vlade i Karamanlisa.

Treći faktor je bila ekonomska kriza koja je bitno umanjila socijalnu stabilnost građana Grčke. Opozicija, predvođena socijalistima iz stranke PASOK, u više navrata je zahtevala od premijera da raspusti kabinet i raspiše prevremene izbore. Lider PASOK-a Jorgos Papandreu ocenio je da se država nalazi u „gotovo bezizlaznoj situaciji“ i da građani traže novi početak. Štaviše, Evropska komisija predviđa veliki javni deficit i pad bruto društvenog proizvoda (BDP) za 5,7 odsto u 2010. godini, što je od velikog značaja, budući da je javni dug Grčke među najvećima u Evropskoj uniji.

Šansa za socijaliste

Sledeća slabost vlade Karamanlisa bio je dosta umanjen prihod od turističke sezone koja je bila za oko 15 do 20 odsto lošija nego 2008. godine, uz realni manjak u državnoj kasi od tri do pet milijardi evra.

Uz ovu slabost, tu je i kampanja protiv novog virusa gripa, uz određeni broj obolelih koji je već bio bitno opterećenje za stabilnost vlade.

Kap u čaši je prelivena serijama požara po Grčkoj i u okolini Atine, koje vlada nije uspela dobro da prevaziđe, stvarajući vidni otpor, strah i ljutnju kod građana Atine i u celoj zemlji.

Postoje opoziciona mišljenja da se požari koriste u ime “građevinske mafije” koja upotrebljava požare za uništavanje “zelenog pojasa”. Po medijskim izvorima, predsednik komunističke stranke Aleka Papariga otišao je i korak dalje, pa je požare povezao s građevinskom mafijom, koja se želi dokopati zemljišta za gradnju u predgrađima koja ostaju bez šuma. On tvrdi da je požar podmetnut kako bi se “dobile” slobodne parcele. Iako optužbe zvuče neverovatno, ne treba ih potpuno odbaciti, jer se i do sada događalo da građevinska mafija podmeće požare, kako bi došla do zemljišta. Pre nekoliko godina nekoliko “preduzetnika” izvedeno je pred sud.

Ovakve optužbe imaju “ekonomsku logiku”, jer grčki zakoni ne dopuštaju gradnju na šumskom zemljištu. Prema prvim procenama, vatrena stihija uništila je 150 kuća i više od 21.000 hektara šuma i obradivih površina, a za sanaciju štete vlada je izdvojila 3,3 miliona evra.

Premijer Karamanlis nije želeo da čeka proleće iduće godine da bi oborio svoj kabinet već pokušava da samoraspuštanjem parlamenta i vlade obnovi svoj mandat, sa potrebom pozivanja na nacionalne interese i izlazak Grčke iz globalne krize. Štete od tuističke „oseke“ i požara, kao i poliitčka i građanska nestabilnost, uz štrajkove poljoprivrednika i drugih javnih sektora, šansa su za PASOK koji je u većoj meri proamerički orjentisan. Istovremeno, to je i obrazac da u vremenu globalne krize vlade koje su bile konzervativne smenjuju levičarske vlade, i obrnuto. Očigledno je da ni PASOK niti Nova demokratija neće moći da prodaju građanima Grčke „rog za sveću“, već će politička bitka biti veoma teška i tesna uz igranje na nacionalni populizam i jačanje uloge Grčke u EU i regionu.