TURSKA U EU I POSLEDICE PO BALKAN

Turska ima snažnu poziciju na Balkanu ali to nije ključna država za ovaj region. Mnogo jači uticaj na dešavanja na Zapadnom Balkanu imaju Evropska unija, SAD i Rusija. Ipak, ukoliko EU ne bi prihvatila Tursku, Zapadni Balkan bi mogao postati mesto obračuna Turske sa zapadom i mada ne bi mogla da spreči evrointegracije mogla bi da napravi štetu, rekao je Adam Balcer, saradnik Centra za evropske strategije DEMOS iz Varšave u svom predavanju “Turska i Zapadni Balkan - pogledi iz Poljske”, održanom u četvrtak u beogradskom Institutu za evropske studije.


Saradnik Centra za evropske strategije DEMOS Europa iz Varšave i jedan
od vodećih poljskih stručnjaka za region Jugoistočne Evrope Adam Balcer
održao je predavanje u organizaciji Centra za međunarodne i bezbednosne
poslove (ISAC fond), uz podršku Ambasade Poljske u Beogradu i Instituta
za evropske studije

Prema njegovim rečima, u Srbiji se sa pretnjom od Turske preteruje i misli se da je ovaj region od najvećeg značaja za Tursku. Međutim, za ovu zemlju mnogo su značajnija dešavanja u Centralnoj Aziji, na Bliskom Istoku i na Južnom Kavkazu.

Današnja Turska spada u sile u usponu poput Južne Afrike, Saudijske Arabije ili Irana a glavni temelj njenog uspona u poslednjoj deceniji je jak privredni rast, kao i demografski potencijal od 75 miliona stanovnika, koji se do 2050. godine procenjuje da će dostići 95 miliona.

Baština Osmanskog carstva

Prema paritetu kupovne moći BDP Turske je 16. u svetu. Prema BDP po stanovniku, ova zemlja je bogatija od najsiromašnijih zemalja Evropske unije.

Zajedno sa jačanjem turske ekonomije jača i podrška Partiji pravde i razvoja premijera Erdogana koji faktički i nema opozociju. Ono što je važno za zemlje Zapadnog Balkana, a među njima i za Srbiju, je nova spoljna politika Turske, zasnovana na doktrini “strateška dubina” koju je u teoriji postavio i u praksi sprovodi ministar inostranih poslova Dautoglu.

“Baština Osmanskog carstva predstavlja izvor legitimizacije turske spoljne politike i razlog zašto Turci misle da imaju obavezu da utiču na dešavanja u okolnim zemljama. Oni se zato i postavljaju kao zaštitnici muslimanskih zajednica u drugim zemljama. Sada se njihov uticaj zasniva na mekoj moći, odnosno ekonomskom uticaju, za razliku od tvrde moći zasnovanoj na jakoj vojsci”, objašnjava Balcer.

On ističe da je sadašnja strategija spoljne politike Turske slična evropskoj politici susedstva gde je stub politike “nula problema sa susedima”. Ipak, ova politika ima i mane a to su loši odnosi Turske sa Izraelom, Jermenijom ili Republikom Srpskom.

“Cilj doktrine je da Turska pokaže EU da ima snažan uticaj i da sa njenim ulaskom EU dobija veći uticaj na Bliskom Istoku i u Aziji, da Turska nije breme za Evropu već šansa”, smatra ovaj stručnjak za Tursku.

U tom svetlu, on ističe da Turska, politikom na Zapadnom Balkanu, hoće da pokaže Evropi da je to demokratska zemlja. Međutim, postoji strah da ukoliko EU odbije Tursku, dođe do razočarenja i nepredvidive politike, jačanja autoritarizma a tada bi se Turska mogla razračunavati sa Evropom upravo u našem regionu. Takođe, Turska poboljšava odnose i sa Rusijom i Kinom, tako dajući do znanja zapadu da EU ima alternativu.

“Iako se to desi ne verujem da Turska politika može toliko da se promeni i da ona postane antizapadna zemlja. Ipak ima veoma jake ekonomske i vojne veze sa zapadom, a najveće izvozno tržište Turske je EU”, ocenjuje Balcer.

Što se tiče uticaja Turske na zemlje Zapadnog Balkana on je mnogo manji nego što se misli. U spoljnoj trgovini Albanije Turska učestvuje sa oko šest odsto, Srbije i Hrvatske manje od dva, u trgovini Federacije BiH sa kojom ima najčvršće veze - oko četiri odsto. Kada se uporedi sa trgovinskim uticajem Italije, Grčke ili Nemačke to je veoma malo. Kada se radi o investicijama, Turska je druga zemlja u svetu po visini građevinskih investicija u inostranstvu, iza Kine. Ipak, ulaganja u ovaj region su manja nego zemalja poput Slovenije ili Austrije. Većina turskih preduzeća je okrenuta Turkmenistanu ili Azerbejdžanu.

Ulazak Turske u EU – velika tajna

“Ipak, uticaj Turske na Bakanu je neosporan zbog njihovog Osmanskog nasleđa i čvrstih veza sa muslimanima sa ovih prostora, pre svega iz BiH i Albanije”, napominje on i dodaje da su “Turska i Srbija znatno popravili odnose i da bi čak turski uticaj na muslimane u Sandžaku bio mnogo manje zlo nego vehabizam i selafizam koji dolazi iz Saudijske Arabije, baš zbog dokazivanja Turske pred Evropskom unijom”.

Balcer smatra i da će Turska nastaviti da ima uticaj u BiH ali da to nije tako jak uticaj kao što je to uticaj EU, SAD ili Rusije. On predviđa čak i "novi Dejton" gde bi pregovarale BiH, Republika Srpska, Srbija, EU, SAD, Rusija i Turska.

“Mislim da Turska smatra Srbiju neravnopravnim partnerom u ovakvim pregovorima i da bi mnogo radije razgovarala sa EU i Rusijom, jer oni su glavni igrači na ovom terenu”, ocenjuje Balcer.

Uticaj i politika Turske u ovom regionu mnogo zavise od procesa integracije Turske u EU, a taj put po svemu sudeći neće biti lak. U nekim zemljama, kao što je Austrija, čak 95 odsto građana je protiv njenog ulaska. Takođe, tome se protivi i Francuska jer se boji da bi tada EU prestala da bude mesto gde odlučuju dve zemlje, Nemačka i Francuska. Opet, u Nemačkoj predstoje izbori posle kojih bi ministar spoljnih poslova mogao postati Nemac turskog porekla što bi popravilo izglede Turske.

“Ulazak Turske u EU je velika tajna, ali od toga zavisi mnogo stvari u Turskoj, EU, ali i na Zapadnom Balkanu”, zaključuje Balcer.