SUKOBI NA KORIDORU 10

Globalna ekonomska kriza ostavlja posledice u regionu zapadnog Balkana, izazivajući konflikte unutar država kao i razne probleme medju susednim državama i u kommunikaciji na koridoru E-10. Višenedeljni protesti grčkih farmera koji su pogodjeni vladinom politikom i posledicama ekonomske globalne i nacionalne politike, prerastaju u forme gradjanske neposlušnosti ali i stvaraju medjudržavne probleme oko kretanja transporta i robe na Balkanu.

Pirej- protest grčkih farmera nadomak Atine sa zahtevom za finansijskom pomoći
od države. Policija je zaustavila farmere sa Krita koji su pokušali da traktorima uđu
u prestonicu Grčke 2. februara (Fonet)

Barikade farmera u Grčkoj najavile balkanske proteste

Grčki farmeri traže veće penzije i subvencije države poljoprivrednim domaćinstvima uz minimalno garantovane cene za njihove proizvode, niže cene goriva i smanjenje poreza. Više desetina barikada poremetilo je saobraćaj širom Grčke, od Atine do Soluna, a problem je bio i zatvaranje granica sa Bugarskom što je prouzrokovalo kilometarske kamionske kolone koje nanose velike štete, pre svega ekonomske a onda i političke, kako Grčkoj tako i Bugarskoj kao članicama EU. Država Grčka je pod pritiskom farmera dodelila vanrednu pomoć od preko 500 miliona evera, iako farmeri smatraju da je ovaj iznos nedovoljan da pokrije gubitke. Zbog blokada saobraćaja i zatvaranja granica prema Bugarskoj, vlada u Sofiji je preko EU zatražila da se deblokiraju putevi i nadoknadi šteta.

Ovaki scenariji i gradjanski otpor neće biti izolvani slučajevi jer će nacionalne poljoprivrde, kako u državama EU na Balkanu, tako i u državama Balkana koje nisu u "Šengenskom sporazumu", biti u velikoj krizi urušavanja nacionalnog agrara i dominacije na domaćim tržištima jeftinije poljoprivredne robe iz država EU. Poljopriveda Srbije, Crne Gore, BIH ali i BJR Makedonije i Albanije biće u velikom problemu jer će se voditi rat domaće poljorivredne proizvodnje i konkurencije iz EU koja će na prostore Balkana gurati svoju robu, konkurentniju od nacionalne poljorivrede. Na taj način poljoprivrednici na Balkanu mogu doći u poziciju da nemaju gde da prodaju svoje proizvode, ili da ih daju u bescenje, što će izazvati gradjanske proteste, štrajkove, blokade magistralnih puteva i politička previranja.

Dokle država može da podnosi demonstracije

Medjunarodni saobraćajni koridor E-10 predstavlja "žilu kucavicu" EU na potezu prema jugoistoku i Bliskom istoku i "Kavkaskom Balkanu" odnosono crnomorskom basenu. Blokada saobraćaja i kretanja kamiona izmedju dve balkanske države EU ukazuje kakva je opasnost ako se takvi fenomeni dogode i u epicentru EU a ne samo na njenoj periferiji. "Agrarni protesti" mogu biti u bliskoj budućnosti mnogo izraženiji u državama EU zbog problema sa socijalnom zaštitom farmera i odnosom države prema otkupu i tržištu poljoprivrednih proizvoda. Grčka se već drugi mesec nalazi u "opsadnom stanju" i ovakva situacija ne može trajati dugo a da ne ugrozi ekonomske tokove i medjunarodne odnose i obaveze grčke države u okviru EU i nacionalne politike. Gubici i štete od demonstracija prelaze milijardu evra i to je svojevsni "gradjansko-politički" protest protiv vlade koji će morati da se reši kompromisima ili novim izborima.

Grčki farmeri u Atini

Srpski nemar i grčka strogoća

Grčka admnistracija imala je spornu situaciju sa više od 130 kamiondžija iz Srbije koji su nemarnošću admnistracije u Beogradu ostali bez dozvola za izlazak iz Grčke jer se državni organi Srbije nisu na vreme potrudili da drumarina bude ista u Srbiji i Grčkoj. Prema navodima grčkih vlasti, rok je bio 31.1.2009. godine i stotinak kamniona sa robom postali su taoci nerešenih medjudržavnih procedura. Sa srpske strane zaprećeno je da će doći do blokade koridora E-10 na jugu Srbije što bi dovelo do ozbiljnih problema u transportu evropske robe. Tvrdi stav grčkih vlasti i nemarnosti vlasti u Beogradu, na neki način su ublažene posetom ministra spoljnih poslova Grčke Dore Bakojani Srbiji.

Beograd je imao potrebu da od Grčke zatraži podršku za svoje diplomatske namere, pre svega na Kosovu i oko odnosa EU prema haškom tribunalu i statusu Beograda na putu ka "beloj šengenskoj listi" dok je pitanje blokade srpskih kaminona u Grčkoj bilo nevažno ili pitanje bez diplomatske težine. Poseta mnistra Dore Bakojani Beogradu na neki način je bila "meka poliitka" sprečavanja dubljih nesporazuma Grčke i Srbije po nizu pitanja, računajući i status Kosova. Administracija EU i SAD već duže vreme vrše pritisak na Grčku da prizna nezavisnost Kosova. Srbija od Grčke traži da Kosovo ne dobije status u OEBS čime bi u značajnoj meri bilo udaljeno od Beograda i državnih interesa Srbije na Kosovu definisanih u rezoluciji 1244 SBUN.

Srbija na Balkanu nema ozbiljnijeg saveznika i partnera od Grčke za svoje nacionalne interese, tako da su kamiondžije koje su bili taoci u Grčkoj ostali van pravih razgovora u Beogradu tokom posete grčke ministarke.

Najtanja karika grčke politike

Grčka se istovremeno nalazi i pod pritiskom EU i SAD oko priznanja državnosti i imena BJR Makedonije što je teško prihvatljivo u postojećoj formi za nacionalne interese Grčke. Istovremeno, Grčka odavno osporava Turskoj status u EU. Takva politika neće moći dugo da se izdrži. Grčka ne može da paralelno sprečava Tursku da udje u EU, da BJR Makedonija dobije adekvatnu državnost i status u EU i NATO i da podržava Srbiju oko Kosova i Metohije. Grčka će negde u ime EU i NATO morati da popusti. Kosovo i Metohija je prva karika potencijalnog "pucanja".

Unutrašnji procesi u Grčkoj ukazuju da će ovo biti, ekonomski i poliitčki, veoma teška godina koja će bitno uticati i na projekciju turističke politike Grčke i osvajanje klijenata. Grčka u Srbiji vidi svog važnog turističkog partnera i zato su nužni što bolji medjusobni odnosi. Prosečan turista iz Srbije će se opredeljivati izmedju Grčke, Turske i Bugarske pre nego prema Crnoj Gori. Grčka u Turskoj i Bugarskoj ima značajne konkurente u turizmu na Balkanu i zato je veoma važno održavanje dobrih diplomatskih i ekonomskih odnosa sa državama Balkana a pre svega sa Srbijom. Srbiji je za sopstvenu državnu politiku prema EU, Hagu i Kosovu ali i prema izazovima ekonomske globalne krize - potrebna podrška Grčke.