SUDBINA GRČKE U EVROZONI
Po procenama nemačkih bankara, Grčka treba da napusti evrozonu (karikatura - Evropa pokušava da spase Grčku: "Hvataj!")
Stopa nezaposlenosti je u 17-članoj evrozoni u decembru iznosila rekordnih 10,4 odsto, pokazali su preliminarni podaci agencije EU za statistiku, Evrostata. Mediji prenose da je u decembru bez posla u 17 članica evrozone bilo ukupno 16,46 miliona ljudi ili 20.000 više u odnosu na prethodni mesec. Vrh lestivce u nezaposlenosti drži Španija sa 22,9 odsto nezaposlenih u decembru, a sledi Grčka sa 19,2 odsto.
Fišerova upozorenja Mekrelovoj
Bivši ministar spoljnih poslova i vicekancelar Joška Fišer o Politici Angele Merkel i njene Hrišćansko-demokratske unije (CDU) koja je za sada politički stabilna na vlasti kaže:
“Prava opasnost za Merkelovu je spoljna - evropska kriza. Ako ne bude imala sreće, vrhunac krize biće na početku izborne godine u Nemačkoj što će joj pomrsiti sve pređašnje račune. Uprkos frustraciji koju Nemci osećaju prema Evropi, birači će strogo kazniti one koji dozvole da Evropa podbaci… Dezintegracija Evrope odmakla je mnogo dalje nego što možda izgleda. Nepoverenje i nacionalni egoizmi šire se rapidno, uništavajući evropsku solidarnost… Ako vlada Merkelove smatra da je dovoljno verbalno podržavati rast, igra se vatrom - sunovratom evra u kojem neće samo Nemci biti gadno povređeni.”
Poneseni nemačkim ekonomskim ali i političkim ekspanzionizmom, kao “mesije evra”, i EU bankari i politčari prete državama u krizi u evrozoni, posebno Grčkoj, i već ih vide izvan evrozone.
Drahma
Po procenama nemačkih bankara Grčka treba da napusti evrozonu što se vidi i po stavu uglednog bankara Klausa-Petera Milera, predsednika nadzornog odbora Komercbanke koji za Grčku kaže:
„Koliko im treba, još 15 milijardi evra? Ako mislite da je to poslednjih 15 milijardi koje su pogrešno izračunali, onda neka vam je sa srećom.“
Po Mileru, Grci će "tražiti još i tome neće biti kraja, osim ako uistinu ne sprovedu strukturne reforme, ali za to im neće biti dovoljne dve do tri godine već 20, 30 ili 40 godina". Miler sugeriše kako “Grčka ne bi imala nikakve koristi od toga što bi je vlade evrozone i dalje prisiljavale da nosi "okove" jedinstvene evropske valute”, i dodaje: “Kada se sve uzme u obzir, Grcima treba valuta koju mogu da devalviraju." Miler misli na prelazak Grčke sa sa evra na drahmu
Dani odluke
Grčka u najvećoj meri zavisi od snage, uticaja i podrške Nemačke u ovom času. Među evropskim državama, najviše će joj pozajmiti Nemačka. Ukoliko Grci ne uspeju da dobiju taj novac na vreme, neće moći da otplate 14,5 milijardi duga koji im na naplatu stiže sredinom marta. Početkom januara portparol grčke vlade izjavio je da će ta zemlja morati da napusti evrozonu ako sa međunarodnim zajmodavcima ne uspe da dogovori drugi paket pomoći. Odredjeni optimizam je ipak prisutan u vladi Lukasa Papademosa.
Ministar finansija Evangelos Venizelos kaže da "Grčka samo što nije postigla sporazum o otpisu polovine duga koji je u vlasništvu privatnih kreditora i sada radi na donošenju novih mera stroge štednje, neophodnih radi obezbeđivanja nastavka priliva zajmova za spasavanje". On dodaje da će "sledećih nekoliko dana odrediti šta će se dešavati tokom sledeće decenije".
Ako se dodje do sporazuma, privatni kreditori bi zamenili postojeće grčke obveznice novim zapisima - prepolovljene vrednosti s dužim periodom dospeća i nižom kamatnom stopom. Grčkoj je taj sporazum neophodan kako bi smanjila svoj dug (koji premašuje 350 milijardi evra) za oko 100 milijardi evra i na taj način izbegla bankrot koji može imati teške posledice po ekonomiju ali i političku stabilnost i opstanak evrozone
Reforme iznad svega
MMF smatra da su za grčku krizu potrebne iznad svega temeljite ekonomske i finansijsko-poreske ali i politčke reforme, a ne samo “kresanje” budžeta koje je došlo do granica socijalne pobune u Grčkoj. Ekspert i član inspekcije MMF Pol Tomson kaže:
“Moraćemo malo usporiti kada je u pitanju fiskalna politika a ubrzati, i to znatno, na području spovodjena reformi.“ Po Tomsonu, „Grčka nesumnjivo mora nastaviti smanjivanje budžetskog deficita ali potpora društva i politike ima svoje granice. Želimo biti sigurni da smo postigli pravu ravnotežu između fiskalne politike i reformi“.
MMF traži da se dodatno smanje plate koje su sada u proseku 750 evra i predstavljju granicu opterećnja za život Grka. MMF očekuje da bi prosečne plate u Grčkoj budu 600 evra.
