STRATEGIJA ŽIŠKE

Ko god da je bio direktni potpaljivač na Jarinju, glavni i odgovorni za celo paljenje severa pokrajine je u Prištini. I dok bi po nekoj političkoj logici bilo normalno da isti bude i kažnjen, staro iskustvo kaže da bi glavni palikuća mogao ne samo da preživi svoje delo već i da bude nagrađen. Na razne načine.

Da je malo nasilja često uvod ili podsticaj za brža i značajnija politička rešenja, poznato je pravilo u politici, još od prvog sukoba primata oko izvora vode. Ovu je logiku od svog osnivanja sledila i OVK, pa otud nije čudo što je jedan od njenih komandanata, današnji premijer vlade Kosova Hašim Tači, u nedostatku boljih rešenja za podizanje ličnog rejtinga ali i pozicije Prištine pred predstojeće pregovore sa Beogradom, odlučio da još jednom posegne za nasiljem. I tako dodatno gurne Beograd u ono stanje koje je još pogodnije za nove ucene. Uostalom, uradio je on to uz saglasnost i savet barem dela međunarodnih zvaničnika u pokrajini koji u tamošnjim carinama, putevima i drugim velikim poslovima, imaju i svoj lični interes.

Stoga je priča o kriminalu koji je odgovoran za paljenje administrativnog prelaza Jarinje donekle i tačna, samo što sadrži i onu dimenziju koju su glavni akteri paljenja hteli da zabašure. A koja se za običan svet sa obe strane etničke podele svodi na pitanje – kome smeta to sa carinama na severu, kad se zna da nema carina ni na granici sa Albanijom? U svakom slučaju, upad ROSU, barikade i paljevine postavili su pred Srbiju pitanje gde joj je granica popuštanja kad su u pitanju njeni najvitalniji interesi. Istovremeno, Albanci u pokrajini se pitaju koliko su uopšte u stanju da vladaju svojom državom, i hoće li Hašim Tači preživeti poslednju avanturu?


Život uprkos svemu-krštenje u Gračanici

Ko je zapalio Jarinje?

„U ovom slučaju, nemam ništa protiv da me zovu kriminalcem“, reče jedan stariji gospodin na barikadi u Rudaru, na pitanje ko je zapalio Jarinje. „Uostalom, kriminalcem me proglašava osoba koja je dokazani ratni zločinac, terorista i kriminalac, ako je sudeći po izveštajima koje su godinama unazad radile tajne službe upravo onih država koje su OVK potpomagale.“ Ovaj čovek, po godinama, teško da je učestvovao u paljenju Jarinja. Kao i drugi koji su danima dežurali na barikadama, i on ima svoje mišljenje o funkciji paljenja:

„Da smo zapalili Brnjak, sada tamo ne bi uopšte bilo Albanaca.“ I to je rečenica koju ponavljaju svi Srbi severno od Ibra.

„Tog dana, popodne, čulo se da KFOR zapravo sve nas zamajava i da namerava da iskoristi prvu priliku i na prelaze prebaci albansku policiju i carinike, a da oko njih napravi klasičnu vojnu zonu koju ništa s druge strane linije ne bi moglo da pređe“, kaže za Balkanmagazin jedan Mitrovčanin koji želi da ostane anoniman. „Informacija je došla iz do sada kredibilnog izvora. Istovremeno, morate znati da niko tada nije hteo da razgovara sa našim pregovaračima. Dobro je što se videlo da Srbija ne kontroliše sve ovde, da mi ipak hoćemo da sami o sebi odlučujemo.“

Da se podsetimo: samo dan nakon upada na sever, u trenutku kad se pokušavalo da se dobiju novi razgovori sa komandantom KFOR-a Erhardom Bilerom ili bilom kim iz zemalja Kvinte, grupa maskiranih ljudi je pristigla na prelaz i zapalila ga. Nije to bio prvi put – Jarinje je već gorelo kada je proglašena nezavisnost tzv. Republike Kosovo – ali je ovoga puta paljevina bila potpuna. I imala je daleko jaču poruku. Naime, ako na severu pokrajine postoji sila spremna da ovako reaguje, kuda će to odvesti tehničke pregovore dva centra? I ko tu koga sluša?

Srpski politički vrh je odmah osudio nasilje, predsednik Srbije Boris Tadić je sve odmah okvalifikovao kao dokaz postojanja kriminalnih struktura na severu koje su možda povezane i sa samim Tačijem i za njega završavaju posao, te odmah pozvao na smirivanje. Hašim Tači je takođe izjavio da je paljevina pokazatelj kriminalizacije srpske sredine i zapretio da nova država neće tolerisati nasilje, prenebregavajući pri tome činjenicu da je za nasiljem posegla najpre albanska strana i konkretno on sam.

Ono što je daleko važnije, je da se tek sa paljenjem prelaza uključila, javno, i međunarodna zajednica – Ketrin Ešton, koja za Beograd nije bila dostupna ne samo prve noći već dva dana, odmah je pozvala na smirivanje situacije i vraćanje dijalogu. Drugi zvaničnici velikih sila takođe. Očito, odlučnost kosmetskih Srba je bila dobro oruđe. Upravo takvo ponašanje pokazuje da su u ovoj igri na male golove i veliki računali sa ponekim solidnim zgoditkom, uzimajući u obzir mogućnost da pravi pokretači dođu pri tome i u ono što se u fudbalu zove ofsajd. Jer, sve za sada liči na to da ako se veliki saveznici OVK i nisu složili sa zamišlju kosmetskog premijera, a ono su ga pustili da se zaigra. Pa ako dobije odlično, a ako izgubi, oni ionako nisu dali formalnu saglasnost pa neće ni imati štetu.

U celom ovom zapaljivom igrokazu oko prelaza Jarinje, ostaje kao mutan detalj priča o ulozi kriminalaca i ko je za koga šta radio. Jer, to je istovremeno i priča o podzemnim vezama u pokrajini, regionu, pa i šire, koje i te kako utiču ne samo na to kad će i u kom pravcu da krene žiška nego i ko će imati primat u borbi oko ove teritorije.

'Lica' bez lica ili naličje kosmetske drame

Nije tajna da kriminala ima na severu pokrajine, kao i u njenom ostatku. To ne poriču ni ljudi na barikadama.

Izvesni Zvonko (prezime poznato redakciji), koga svi stalno pominju, slovi za velikog kriminalca i gospodara tih mračnijih tokova robe, novca... Zvonko se ovih dana daleko češće pominje kao prvi čovek podzemlja, nego što je to slučaj sa bivšim političkim vođama Srba čije poslovanje Tači lično istražuje kao da je pravi policajac – Milanom Ivanovićem i Markom Jakšićem. Možda je i to pokazatelj koliko su kriminalne grupe ovde povezane – Zvonka niko u Prištini ne dira, ali Milanu Ivanoviću se, kako piše beogradska štampa, sprema ćelija u Dubravi.

Tužno je, naravno, što se optužnicom protiv pojedinih Srba sa severa zbog kriminala, Hašim Tači opet smeje Srbiji u brk. Umesto da se naša država sama time bavila, ili makar tokovima prostitucije koji vode ka pokrajini, sada će to činiti Tačijeva vlada, njegova policija. Nešto je tu već obavljeno – osim optužnice protiv Ivanovića, kosmetska policija je udarila na jedan lanac prostitucije pa je u Gnjilanu, pored nekoliko makroa i mušterija, ovih dana uhapšeno i više žena iz centralne Srbije koje su se tu bavile najstarijim zanatom.

Nema sumnje da je Boris Tadić, optuživši kriminalne elemente među Srbima na Kosmetu, izrekao veliku istinu: da kriminalci znaju samo za jednog boga – novac – te da su zato uvek skloni iznenađujućim savezništvima. Ukratko, tu gde su kriminalci uvučeni, nikada ne možete znati ne rade li zapravo za vaše prve protivnike. Veze između srpskih i albanskih kriminalaca nisu nove niti tajna, baš kao ni nazovi poslovne veze. Setimo se ko jesve od naših tajkuna imao zajedničke poslove sa Ekremom Lukom, jednim od velikih finansijera OVK. Kakve veze to može imati sa paljenjem Jarinja i mogućom štetom po interese Srbije? Preko kriminalnih krugova lako mogu stići potpaljivači burnih osećanja koja bi dalje odradila svoje. To je prvo. Drugo je to što u priči o carinama svoje imaju i kriminalci. Kriminalnim strukturama iz redova običnih lokalnih gangstera (iz svih naroda koji ovde žive) odgovara da nema carina, nigde oko pokrajine, i nikakve kontrole.

U pokrajini, međutim, ima i gangsteraja višeg nivoa. „Igračima“ u ovoj „ligi“ odgovara da carina – ima. Jer će oni dobiti neke skrivene koncesije na tim carinarnicama. Ovi mogući „carinski koncesionari“ nisu samo iz redova brojnih čelnika OVK. Reč je i o pripadnicima međunarodnih vlasti.

Ni ovo nije tajna: OVK je brojne strance koji su nakon juna 1999. godine došli u pokrajinu zauzdala na dva načina. Prvi je bilo pažljivo obaveštajno analiziranje slabosti visokih funkcionera, i njihova zloupotreba. Danas se i među pripadnicima OVK često čuju vesti o strancima funkcionerima koji su sklonost ka mlađim tinejdžerkama ili tinejdžerima platili 'stavljanjem' u službu odvajanja Kosmeta od Srbije. Jer su bili tajno fotografisani prilikom orgijanja.

Drugi metod ide uz prvi - dodatno podsticajno sredstvo je po pravilu i davanje udela u nekim krupnim poslovima.

Tako se bivši zamenik glavnog guvernera pokrajine, Stiven Šuk, sada nalazi među prvih deset gazda Kosovske energetske korporacije. Tvrdnje o ekonomskom prisustvu ljudi poput Džordža Soroša u pokrajini (ugalj) ili Medlin Olbrajt, već su bajate i znane. Novi autoput između južne Mitrovice preko Prištine do Lipljana gradi firma u kojoj se, navodno, pita Medlin Olbrajt. Baš kad smo kod toga, valja pomenuti informaciju koju pominju i Srbi i Albanci, po kafanama: brat supruge američkog ambasadora Kristofera Dela, inače bugarski državljanin, ima udeo u tom poslu, kao i u trgovini raznim robama koje ugrožavaju srpski proizvodi. On, naravno, nije jedini koji 'trpi' zato što albanske domaćice, kao i sve druge na svetu, imaju poverenja u robu koju već znaju a ne u nove 'marke'.

„Treba videti zašto je prerano otišao službenik američke ambasade u Prištini zadužen za vezu između Srba i Albanaca“, kaže onaj obavešteni Mitrovčanin s početka teksta. Kako saznajemo, reč je, navodno, o diplomati sa inicijalima A. B. (ime poznato redakciji), za čije je veze sa raznim sunjmivim radnjama Stejt Department saznao i, navodno, rešio da ga povuče. A jedan od lidera Srba podseća na to da su bivše američke diplomate u regionu i te kako upoznate sa stanjem stvari i da nema sumnje da je, zahvaljujući njima, i sam Stejt Department upoznat. Ovaj političar kaže i da postoji još jedan pokazatelj čudnih veza: do dolaska Meri Vorlik u Beograd, američki ambasador u srpskoj prestonici je po pravilu odlazio na Kosmet barem jednom u dva do tri meseca. Ispitivanje stanja u pokrajini je deo obaveznog posla diplomata u Beogradu. Vorlikovoj, dobrom činovniku bez mrlje u karijeri, je, navodno, Del zabranio dolaske.

Ovaj nas detalj, već, vodi ka drugom delu priče o strategiji paljenja – kako je do svega došlo, zašto i kakva je budućnost aktuelnog kosmetskog premijera. Jer, među Albancima su sve češći glasovi protesta protiv podaničkog odnosa prema strancima, maročito prema američkom ambasadoru. „Del ovde određuje i koji broj cipela ćete nositi“, kaže rezignirano jedan izvor Balkanmagazina, blizak vladi Kosova. Deo albanske elite zanima čija je ideja i ko je odobrio avanuturu zvanu paljenje severa.

Igra malih golova na velikom turniru

„Večeras su pripadnici specijalne jedinice ROSU pokušali da zauzmu granične prelaze 1 i 31, ali su morali da se povuku. Premijer Tači je potom zajedno sa predsednikom Fatmirom Sejdijuom obišao ROSU, pohvalio zbog hrabrog držanja i akcije. Potom je premijer objavio pobedu tokom svog boravka na bazenu. No, nije ni završio objavu kada su na bazen upali srpski paramilitarci i premijera u kupaćim gaćama uhapsili, pa je Vlada bila prisiljena da zove KFOR u pomoć ... Poštovani gledaoci, ovo je bila naša prvoaprilska vest“, bio je siže priče koju je prvog aprila, ali 2010. godine, objavio albanski politički analitičar, nesuđeni gradonačelnik južnog dela Kosovske Mitrovice i profesor na Fakultetu političkih nauka u Prištini, Nedžmedin Spahiu. Danas, godinu i malo više docnije, Spahiu se smeje i dodaje: „Sve je bezmalo isto kao u toj priči, samo umesto Fatmira Sejdijua imamo Atifete Jahjagu, Bilera umesto Markusa Bentlera, i neke manje detalje. Premijer i avantura su isti. Rezultat, takođe.“

Radenko Nedeljković, načelnik kosovskomitrovačkog okruga bi rekao da Spahijuu uopšte nije bilo teško da predvidi ulogu KFOR-a:

„To je tako po Ahtisarijevom planu.“ No Nedeljković se, kao i svi Srbi, ne slaže sa ishodom akcije. Pogotovu što je KFOR odmah počeo da gazi dogovor koji je postigao sa srpskim pregovaračima. I mada će se deo alabnske političke elite složiti sa Srbima da je sever pokrajine, a to znači i Jarinje, zapalila akcija koju je započela Priština tj. Hašim Tači, ko će iz ovog zapaljivog gambita profitirati, i kako, još nije jasno.

Ono što se za sada može reći je da se kosovski premijer iz nekoliko razloga odlučio na akciju, a oslonio se na savete malog broja stranaca u Prištini. „Očito je da je Hašim Tači delao zbog svog ličnog političkog statusa, a delom zato što je hteo da ojača nivo Prištine na predstojećim pregovorima u septembru. I da se oslonio na dozvolu Kristofera Dela, američkog ambasadora“, kaže za Balkanmagazin Oliver Ivanović, državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju, i politički vođa Srba iz pokrajine. „Del je hteo, da uoči svog odlaska, pomogne Tačiju, da mu podigne rejting, a i da udari na odluku Srbije o embargu na sve proizvode sa carinskim oznakama nepostojeće države.“

Izuzev Kristofera Dela, izgleda da se niko drugi nije složio. Ovde ne računamo komandanta Južnog krila NATO u Napulju, koga je sve vreme slušao Erhard Biler. Oliver Ivanović, međutim, upozorava da komandant Južnog krila mora da najviše veruje svom čoveku na terenu, a to je Biler, te da je verovatno odlučivao- shodno izveštajima koje je dobijao iz pokrajine. U svakom slučaju, ostatak NATO čini se da nije znao za akciju. Kao ni potpredsednik Vlade u Prištini, Slobodan Petrović. „To govori koliko je ta akcija bila avanturistička“, kaže Nedžmedin Spahiu. Kad je postalo gusto, većina predstavnika međunarodne zajednice u Prištini se jednostavno držala po strani, čak i na Bilerove pozive. Albansku zajednicu su naročito zabrinule izjave Tomasa Kantrimena, pomoćnika državnog sekretara SAD.

„Kantrimenove izjave o vraćanju za sto na razgovore i neprihvatljivosti nasilja, su bile neugodan šamar premijeru Tačiju“, kaže za Balkanmagazin Fatmir Šeholi, kosmetski politički analitičar. „Neuspeli pokušaj stavljanja dva prelaza pod kontrolu i izazivanje nereda suštinski stavlja Kosovo u neku vrstu inferiorne pozicije“, tvrdi Spahiu. Ukratko, to što je izostao aplauz za jednu nedovršenu i u policijskom smislu neuspelu akciju, albanskoj zajednici je razlog za brigu.

Obaška ih brine sam dogovor. „To u stvari nije dogovor, tih deset tačaka koje pominje Tači su zapravo naredbe KFOR-a“, tvrdi Šeholi. „Osim toga, tu nema govora o sporazumu jer je reč o nečemu što nigde nije potpisano. Reč je reč i treba je poštovati, ali samo potpisani papir ima težinu. Osim toga, da je kosovska Vlada stvarno pobednik u tom duelu, onda bi albanski carinici i policija Kosova bili na prelazima.“

„Zapravo, pobednik je međunarodna zajednica, jer sada mogu obema stranama da stave na sto šta im je volja, i nateraju nas da to prihvatimo“, tvrdi Spahiu.

To što nema potpisanog dokumenta, brine i Srbe.

„To je parče papira bez potpisa, memoranduma, samim time bez ikakvih garancija. Tu su elementi koji se tiču i UNMIK-a i EULEKS-a, o čemu KFOR nije imao mandat da pregovara. Koliko je opasno govori podatak da je Robert Kuper tokom razgovora u Raškoj pričao samo o carinskom pečatu. Jasno je ko na čiju vodenicu navodi vodu“, kaže jedan od srpskih vođa.

A kako je u međuvremenu KFOR odustao od dogovorene odredbe da pušta kamione sa robom do 3,5 tone pa ne pušta ništa što vozi teret, onda se čini da je Priština i dalje u ogromnoj strateškoj prednosti. Pogotovu što prvih dana krize niko nije hteo da razgovara sa Beogradom a, u međuvremenu, pokrajinu je posetio Gvido Vestervele,nemački ministar spoljnih poslova, zaobilazeći Beograd. Ukratko, to što se tumači kao blaži pogled međunarodne zajednice prema Srbiji, zapravo je samo davanje vremena srpskoj Vladi da se pripremi na glavni uslov evropskih integracija – priznanje nezavisnosti.

Jasno je, i iz poslednjih medijskih petardi sa pričama o autonomiji za sever u okviru nezavisnog Kosova, da se nekome žuri i da će se pritisci na Srbiju tek pojačavati. Čini se i da priča o autonomiji za sever ide baš kao ta ponuda sa 'uzmi ili ostavi' međunarodne zajednice. Naime, ideja o podeli Kosmeta se Zapadu ne sviđa, albanskoj zajednici još manje. Ali EU veruje da bi poseban status ovog područja bio onaj kompromis koji bi zadovoljio obe strane. Zanimljivo je da je upravo tu zamisao, nedelju dana pre nego što su je stavili na stranice lista „Koha ditore“, za Balkanmagazin izneo Fatmir Šeholi:

„Srbija mora da shvati da je Kosovo nezavisno, a Kosovo sa svoje strane da na severu žive neki ljudi koji neće pod suverenitet Prištine. Tu je prostor za kompromis. Uostalom, i Ahtisarijev plan predviđa specijalne veze sa Srbijom. S tim što niko u tom procesu ne bi smeo sebi da dozvoli grešku koju je počinio Milošević kada je na svojoj strani u Rambuje slao 'neke' Albance. To znači da Srbi koji su sada u Vladi Kosova, i koji očito nemaju dovoljan legitimitet u svom narodu, posao pravljenja kompromisa ne mogu da izvedu. Treba sići u narod i videti šta je to što može zadovoljiti, omogućiti univerzitet u Kosovskoj Mitrovici...“

O ovoj ideji, još pre nego što su uklonjene barikade, govorili su i oni izvori bliski Vladi u Prištini koji nisu hteli da budu imenovani.

Srbima, naročito na severu, ovo nije prihvatljivo. Ni za srpski politički vrh, u ovom trenutku. Zanimljivo je da je Ivo Visković, ambasador Srbije u Nemačkoj, ovih dana dao intervju nemačkim medijima u kome je izričito naglasio da je nezavisnost pokrajine za Srbiju neprihvatljiva. Ali je, takođe, kazao i da to ne znači da ova mogućnost ne bi bila prihvatljiva u nekoj budućnosti!

No, zemlje Kvinte jedva da hoće da čuju srpsku stranu, pa se ideja o posebnom statusu severa aktivno potura. Sada se, opet kao diplomatska priprema, pojavljuje i tvrdnja da će Srbija prihvatiti dva pečata. A na jesen je rasprava o statusu kandidata za Srbiju...

Tvorac haosa i posledice

Na kraju, jedno pitanje muči albansku zajednicu. I sve one koje zanima budućnost Kosmeta: budućnost Hašima Tačija. I odmah da kažemo – unutar albanske zajednice niko nema odgovor na ovo pitanje. „Zbog Amerikanaca“, veli jedan izvor blizak privremenim vlastima u pokrajini. Deluje komično i preterano, a nije. OVK je svojim vezama, savezništvima i poratnim delovanjem vezala albansko društvo i budućnost za međunarodne valije do granice izdržljivosti.

Ima barem nekoliko razloga zbog kojih je Tačijeva politička budućnost neizvesna. „Nije rešio pitanje severa, ušao je u sukob sa Međunarodnim monteranim fondom i nema operativnu politiku prema Svetskoj banci“, nabraja Fatmir Šeholi. A kosmetski budžet je u minusu nešto preko 20 odsto i preti mu bankrot. Tu su i protesti veterana OVK koje je Tači pustio danima da sede ispred privremenih ustanova bez rešavanja problema. Šta više, dopustio je da za njegove vlade budu pretresana dva ministarstva zbog korupcije i, još gore – pristao je na optužnice protiv Fatmira Ljimaja. Ionako je već bio u sukobu sa Jakupom Krasnićijem, predsednikom skupštine. „Slučaj Ljimaj će samo ojačati njegovu opoziciju unutar same stranke“, kaže Oliver Ivanović. Nedžmedin Spahiu podseća da je Ljimaj rekao da je sam sedeo u pritvoru u Sheveningenu ali da ne namerava da bude sam u Dubravi. Još niz nedoslednosti albanska zajednica zamera Tačiju. Pamti da je hapsio Aljbina Kurtija kad je ovaj sekao gume EULEKS-ovim vozilima, a sada i sam isteruje tu misiju napolje. Njegova vlada je suštinski manjinska, a partija gubi na kredibilitetu zbog mnogorbojnih afera kojese otvaraju svako malo. Broj priznanja je, urpkos obećanjima, zastao na cifri od sedamdeset i sedam. Među Albancima polako sazreva porazno saznanje da ih vode ljudi koji su obični ratni zločinci i kriminalci. I da to nije dobro ni za buduća priznanja i konačni status Kosova, kao ni za ljude koji žive na toj teritoriji. Čovek bez harizme je tu zato što ga Amerika voli, tvrdi Spahiu

Baš to je sada postalo klizav teren. Mada naši sagovornici oprezno kažu da je teško predvideti kakav će stav supersila imati prema Tačiju ili bilo kom drugom političkom kandidatu, izvesne promene se vide. U pokrajini ima nekoliko mlađih kandidata sa kojima SAD računaju i pažljivo ih uzgajaju. Jedan od njih je, smatraju, Isa Mustafa, čovek DSK, koji okuplja niz mlađih sposobnih ljudi. Ovo, naravno, nije jedino ime.

Naravno, ovo je pitanje na čiji ćemo odgovor malo sačekati. Jer, za sada, Hašim Tači se kreće u njemu dobro znanom prostoru. A tako željena kandidatura Srbije za članstvo u EU i zavisnost Srbije od evropskih fondova će mu biti zgodno oruđe da na jesen izvuče mnogo više nego što bi inače dobio, u pogledu statusa teritorije koju zove državom. To je već tačka ka kojoj se lako da usmeriti nagomilana energija inače dosta razočaranog albanskog društva. Nacionalno je uvek bilo zgodan džoker u nedostatku boljih karata.