STRAH GRKA OD NEMAČKE

Sudbina Grčke je u rukama Angele Merkel i Nikole Sarkozija koji su u ime svojih predstojećih izbora započeli evropski “ekonomski rat” unutar EU i evrozone.

Nije samo reč o recesiji u EU, već o dominaciji naroda i država unutar EU i uticaju izborne politike na destablizovanje Evrope. Grčkoj se preti ali se deluje i strategijom “vruće-hladno”. Na primer, predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo kaže:

“U našem je interesu da Grčka ostane (u evrozoni) i da postignemo da ta zemlja ispuni sve što je obećala... ali ako to ne bude ostvareno, ipak smo sada jači nego pre godinu i po dana". Slično misli i premijer Holandije Mark Rute:

“Izlazak Grčke iz evrozone bio bi manje rizičan sada nego da je do njega došlo sredinom 2010. kada je dužnička kriza izbila.”

Da podsetimio, ukupan dug u zoni evra pao je na 87,4 odsto BDP-a, pre svega zahvaljujući rastu najvećih ekonomija kakve su nemačka i francuska. Ipak treba imati u vidu da je Barozo Španac i da sudbina Španije zavisi od ishoda “igre” oko Grčke.

Ekonomski “sukob niskog inteziteta”

Po svim elementima, unutar EU se vodi “ekonomski rat” ograničenog karaktera koji može da bukne prvo u socijalno-klasni, a onda u medjunarodni sukob sa teškim posledicama. Broj kompanija koje su propale zbog dužničke krize u evrozoni sve je veći i mogao bi da ugrozi još 1,5 milion radnih mesta širom Evrope, pokazalo je istraživanje nemačke ekonomske agencije "Kreditreform". Najveći broj nesolventnih firmi zabeležen je u Grčkoj, zatim u Španiji, Italiji i Portugaliji. Sa druge strane, u Nemačkoj i Francuskoj evidentirano je manje preduzeća koja su proglasila bankrot. Sada se Nemačka i Francuska bore ne samo za svoj status, već i za dominaciju, računajući na svoje profite i zaboravljajući u konačnom ishodu na solidarnost unutar EU. Unija kakva postoji od 1957. godine, polako ali sigurno nestaje a nastaje jedan korporacijsko-nacionalni trust država i ekonomija koje će “proždirati” manje i slabije ekonomije i nacije na bazi interesa.

Upravo takva logika vladajuće oligarhije u EU dovodi Grčku do ivice socijalnog sloma i političkog haosa koji može biti veoma opasan i sa teškim posledicama po evropsko ekonomsko i političko uredjenje.


Karikatura: Kad nemačka kancelarka glumi karijatidu

Atina pred pobunom?

Levica i desnica u Grčkoj postaju sve glasnije.

“Pozivam Evropsku uniju da ostvari svoju ulogu i izbegne sprovođenje naloga novog Rajha". To su reči predsednika grčkog desničarskog pravoslavnog bloka LAOS, Jorgos Karadzaferisa koji je u vladi Lukasa Papademosa. Karadzaferis kaže:

"Zaogrnuta plaštom demokratije, nemačka kancelarka Angela Merkel ide istim stopama svog prethodnika od pre 75 godina, ne ustežući se da na isti neprimeren način ponižava druge narode.” Po njemu, "nije u pitanju da li ćemo prihvatiti ucene 'trojke' i dobiti novi paket finansijske pomoći, nego koliko ćemo još da klimamo glavama i budemo 'dobri momci', umesto da pokažemo odlučnost".

Sindikati će krenuti u oštru borbu protiv vlade Lukasa Papademosa pa je moguće da ova prelazna vlada padne pre marta, kada ističe rok koji preti Grčkoj bankrotstvom. Kuda idu onda grčki i evropski suverenitet i demokratija? Put je u politčkim sukobima, nasilju, buntu i otproru protiv Nemačke, Francuske i EU ali i MMF.

Lukas Papademos, kao premijer, nalazi se pod velikim pritiskom spolja i iznutra. Da li će izdržati ili će pasti kao poslednja “odbrana” Grčke unutar evrozone. Papademos se bori, zbog mera štednje, s predstavnicima konzervativnih i desno orijentiranih stranaka kao i sa socijalistima. PASOK je protiv daljih smanjenja prihoda u privatnom sektoru jer se tako “guši” kapitalizam i socijalna država. Konzervativna stranka Nova Demokratija, pod vođstvom Antonisa Samarasa, takođe smatra da se država nalazi u stanju gušenja zbog mera štednje. Ultrakonzervativna stranka (LAOS) smatra da Grci u velikoj meri “osiromašuju”. Nema konsenzusa niti “izlazne strategije”. Grčka je pred “implozijom” koja može postati eksplozija unutar EU.