STIŽU EVRI NA AKROPOLJ?
Odobrena isplata šeste tranše pomoći Grčkoj a unutar evrozone vodi se „rat“ za primat ali i spas nacionalnih ekonomija (foto: Sastanak ministara finansija zemalja Evropske unije u Briselu - Evangelos Venizelos)
Kriza u evrozoni je sve teža ali više na političkom nivou. Neke države žele da se spasu bankrotstva poput Grčke i Italije, neke da profitiraju i zarade kao što su Nemačka i Francuska. Unutar evrozone vodi se „rat“ za primat ali i spas nacionalnih ekonomija. Velika Britanija najavljuje krah evra a nemačka javnost je podeljena na one koji žele povratak DM i one koji žele opstanak evra ali i redukovanje evrozone.
Pozitivna vest je da su ministri evrozone konačno potvrdili da je odobrena isplata šeste tranše pomoći Grčkoj.
„Strah od ekonomskog siromaštva i krize naterao je mnoge Grke da tokom septembra i oktobra iz banaka podignu 13 do 14 milijardi evra“, rekao je guverner grčke centralne banke Jorgos Provopulos. Obim uloga u grčkim bankama je tokom septembra smanjen za 2,9 odsto, na 183,2 milijarde evra. Od početka godine ulozi su se "stanjili" za 12,6 odsto a opadali su svakog meseca, osim avgusta.
Mere spasa ili propasti?
Grčka prelazna vlada Lukasa Papademosa počela je sa primenom mera štednje dogovorenih izmedju prethodne vlade Jorgosa Papandreua i MMF i EU. Tako je grčka država, zbog novih mera štednje, otpustila 16.000 službenika. Od toga će 4.000 biti penzionisano a 12.000 će biti uključeno u takozvani predpenzijski režim koji bi trebalo da traje do 2013. godine. Da bi umirio napetu situaciju zbog sindikata koji su najavili generalni štrajk za 1. decembar, grčki ministar finansija Evangelos Venizelos izjavio je da Vlada ne planira nova budžetska otpuštanja do kraja 2011. i u 2012. godini.
Siromaštvo “kuca na vrata“ Grčke ali ne u obimu kao što je to bilo u drugiim državama u tranziciji, pre svega na Balkanu. Prema podacima Centralne banke Grčke, oko 500.000 stanovnika živi u domaćinstvima koja nemaju nikakve prihode, jer su svi nezaposleni, što čini 12,9 odsto ukupne radne snage, piše dnevnik “Katimerini”. Od početka ove godine prihodi domaćinstava smanjeni su za 6,3 odsto.
Britansko spinovanje krize u evrozoni
Britanci su bili tradicionalni “gospodari” bankarstva i finansija u Evropi. Kao verni saveznici SAD i bankarskih magnata, Britanci već oblikuju Evropu bez evra sa nadom da će dolar i funta kao i švajcarski franak, a možda i nova nemačka marka, vladati Evropom. Tradicionalno preobazrivi Britanci su preko svojih ambasada na području evrozone dobili instrukcije od Forin ofisa da počnu da prave planove koji će stupiti na snagu u slučaju konačnog kolapsa evra. Britanci vide u EU i čitavoj Evropi nadolazeći haos i nered, gradjanske sukobe i socijalni bunt. Mogući scenariji uključuju nerede velikih razmera i ulično nasilje u evropskim gradovima. Veruje se u mogućnost nereda sličnih onima na ulicama Atine ukoliko dođe do pada evra. Osim toga, diplomatama je naloženo da se pripreme za pomoć desetinama hiljada Britanaca koji žive u zemljama evrozone ako dođe do finansijske katastrofe i izgube pristup svojim sredstvima u evropskim bankama. Ukoliko padnu vlade koje kontrolišu evrozonu, pašće i velike evropske banke u čijem se vlasništvu nalaze državne obveznice.
Britanske banke su takođe upozorene da se pripreme za najgori scenario. Britanci se ne plaše za EU već za sebe. Medjutim, takav katastrofičan scenario, koji nije nemoguć ali je više hipotetički, stvara negativan odjek unutar evrozone u kojoj Velika Britanija nije, ali ima jak uticaj u globalnoj politici EU i bezbednosnom sistemu EU, odnosno NATO.
