Predsednica Evropske komisije o stanju EU: Idealizovani bilans i planovi za “usisavnje” mlade radne snage sa istoka i jugoistoka Evrope

U govoru posvećenom stanju Evropske unije, održanom juče ujutro u Strazburu pred poslanicima Evropskog parlamenta, predsednica Evropske komisije Ursula fon de Lajen najavila je povećan angažman EU u regionu zapadnog Balkana.

Obraćajući se poslanicima Evropskog parlamenta na plenarnom zasedanju u Strazburu, Ursula fon de Lajen najavila je da će pre kraja ovog meseca posetiti region zapadnog Balkana.

„Putovaću na zapadni Balkan kako bih poslala snažnu poruku o našoj posvećenosti procesu proširenja Evropske unije“, rekla je ona, dodavši: „To dugujemo onim mladim ljudima koji veruju u evropsku budućnost.“ 

Predsednica Evropske komisije najavila je novi ekonomsko-investicioni plan za zapadni Balkan. Njegova će vrednost, kako je rekla, biti približna trećini prosečnog društvenog proizvoda u regionu.

Ona je dodala da „Investiranje u budućnost zapadnog Balkana predstavlja investiranje u budućnost Evropske unije“.

Konstatovala je da će EU zajedno sa zapadnim Balkanom „uvek biti jača.“

Strazbur, 15.09.2021 - obraćanje predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen pred Evropskim parlamentom u Strazburu o stanju u Evropskoj uniji

Najava zdravstvene unije

Fon der Lajen je vrlo povoljno ocenila godišnji bilans EU i Evropske komisije na planu borbe protiv pandemije i obezbeđivanja vakcina za građane Unije. Najavila je da će do 2027. godine biti uloženo 50 milijardi evra u osnivanje Evropske zdravstvene unije kako bi se obezbedilo da u budućnosti „nijedan virus iz lokalne epidemije ne preraste u globalnu zarazu.“

U poslaničkoj raspravi koja je usledila posle njenog govora, mnogi poslanici sa levice i sa ekstremne desnice kritikovali su trijumfalistički govor predsednice Evropske komisije.

Nemački poslanik iz parlamentarne grupe levice Martin Širdevan kritikovao je fon der Lajenovu jer nije ni pomenula oslobađanje patenata za vakcine kako bi one postale opšta svojina i dostupne čitavom čovečanstvu, a ne samo onim državama koje mogu da ih plate, uz simbolične donacije siromašnima koje su daleko od potreba i najavljivanih količina za treći svet.

„Deset miljardera u EU zaradilo je 180 milijardi evra u vreme epidemije, dok su milioni ljudi izgubili posao“, podsetio je on i poručio: „Bolje bi bilo da novac koji nameravate da uložite u proizvodnju oružja – upotrebite za smanjenje siromaštva.“

Sprema se evropska odbrana?

Predsednica Evropske komisije najavila je povećanje ulaganja u digitalnu tehnologiju, najglašavajući da za sajber napade „nije potrebno da imate vojsku.“

„Ne možemo da govorimo o odbrani ako ne govorimo o sajber-odbrani“, naglasila je Fon der Lajen i dodala. „Zbog toga nam je potrebno da imamo zajedničku sajber odbrambenu politiku.“

S tim u vezi i u kontekstu “naglog” povlačenja SAD iz Avganistana, Fon der Lejen je najavila ambiciozni program stvaranja evropske odbrane, ocenivši da to do sada nije bilo moguće zbog nedostatka „političke volje“.

Ovo je aluzija na činjenicu da je ideja stvaranja „evropske odbrane“ zapravo deo ideje stvaranja jedne federalizovane, nad-državne evropske unije. Nju je zagovarao prvi predsednik Evropske komisije, Nemac -  Valter Halštajn (Hallestein). On je zbog neslaganja sa tadašnjim francuskim predsednikom Degolom – morao je 1967. godine da podnese ostavku.

Predsednica Evropske komisije konstatovala je da ne postoji dovoljna saradnja među obaveštajnim službama država članica EU i najavila da će zajedno sa francuskim predsednikom Makronom, u toku predstojećeg francuskog predsedavanja Evropskom unijom, sazvati samit posvećen evropskoj odbrani.

Fon der Lejen je najavila da će u budućnosti biti evropskih vojnih misija bez učešća NATO-a i UN.

Kao i svi prethodni predsednici Evropske komisije, Fon der Lajen je najavila borbu protiv utaje poreza velikih kompanija.

„Velike kompanije ostvaruju profite zahvaljujući našoj infrastrukturi i red bi bio da za ostvarene profite plate srazmerne poreze.“

Istakla je da je ekonomski rast u evro-zoni u prošlom kvartalu bio veći nego onaj koji su zabeležile SAD i Kina.

Privlačenje mladih u severnije članice EU

Fon der Lajen je u više navrata naglasila koliko je EU posvećena budućnosti i mladim generacijama i najavila da će 2022. godina biti proglašena godinom mladih.

„Za mlade ćemo pokrenuti program ALMA. On će pomoći mladim Evropljanima (iz zemalja članica EU) da nađu mesto u nekoj od država Unije gde bi mogli privremeno da steknu radno iskustvo”, rekla je predsednica Evropske komisije. Ona je ocenila da mladi ljudi “zaslužuju takvo iskustvo  koje bi bilo slično programu Erazmus za studente, kako bi stekli stručnost, napredovali i kako bi njihov evropski identitet postao snažniji”.

Zanimljivo je da u poslaničkoj debate koja je usledila ovaj program - nije pominjan. Ukoliko se ostvari on će svakako omogućiti dodatno ubrzavanje „usisavanja“ mladih i profesionalno obučenih ljudi iz istočnoevropskih i južnoevropskih država u severnije članice EU – pre svega u Nemačku - kojima je preko potrebna radna snaga.

Činjenica da će se to događati kroz jedan evropski program znači da će troškovi dodatne obuke mladih ljudi biti pokrivani iz evropskog budžeta, a ne iz nacionalnog budžeta država koje primaju svežu radnu snagu.  

Ova tema, međutim, nije dovoljno bila „fotogenična“ za evropske poslanike iako će nastavak povlačenja mlade radne snage u severne visokoindustrijalizovane zemlje, zbog niske demografske stope ostaviti bukvalno prazan prostor na istoku Evrope i kao i na zapadnom Balkanu koji, po zvaničnoj teroriji, „ima vokaciju“ da uđe u EU.

Da li je ovakva buduća mapa Evrope u vezi sa rešavanjem migrantskog pitanja – Fon der Lajen juče nije rekla. Ograničila se, kada je reč o ovoj temi, na birokratske već poznate najave novog evropskog pakta za migracije i azil i na konstatacije da je potrebno da ojača poverenje među zemljama članicama. Drugim rečima, nema načina da se, recimo, Poljska i Mađarska nateraju da solidarno preuzmu deo migranata ili izbeglica.

Predsednica Evropske komisije zato je i juče naglasila da je tačno da ima ljudi koji su za proterivanje migranata ali „onih koji nemaju pravo da ostanu. Međutim, mi treba da prihvatimo one koji dolaze legalno i čiji je doprinos našim društvima od vitalnog značaja.“

Predugi rokovi za napuštanje prljave energije

Jedna od značajnih tema govora Fon der Lajen bila je i politika EU u odnosu na klimatske promene koja je - zvanično bar – u središtu njenog mandata.

Poslanici su je kritikovali zbog idealizacije bilansa delovanja Evropske komisije na ovom planu kao i na planu prikazivanja politike nabavke vakcina. U oba slučaja Evropskoj komisiji se prebacuje da služi interesima krupne industrije, a manje interesima građana.

Belgijanac Filip Lamberts, u ime grupe Zelenih, žestoko je kritikovao Fon der Lajen.

„Zašto čekate 2032. godinu da biste oporezovali kerozen?”, pitao je on, dodavši da Evropska komisija preduzima polovične mere u borbi protiv klimatskih promena, zagrevanja i zagađenja, dajući isuviše duge rokove od 10 do 15 godina za izlazak iz “prljave” energije.

„Šta je sa oporezivanjem multinacionalnih grupa i oporezivanjem kapitala?“, upitao je Lamberts, okrećući se prema predsednici Evropske komisije. „Nema vremena za gubljenje, ukoliko ništa ne učinimo što treba na ekološkom planu – ekonomije više uopšte neće biti. Evropska unija je izgubila vođstvo u digitalnoj revoluciji, ne sme to isto da se desi i sa zelenom“, upozorio je on u dramatičnom tonu.

„Sve dok su vam najvažniji tržišni interesi, neće biti pomaka“, rekao je Lamberts koji se založio za društvo u kome je tehnologija u službi ljudi. „Nećemo ni društvo kapitalističkog nadzora kao u SAD, ni totalitarni nadzor kao u Kini“, rekao je lider Zelenih u Evropskom parlamentu.