SLUČAJ "SIMENS"

Ekonomski oporavak Grčke biće dug uz promenu mnogih decenijskih nacionalnih navika i promenu ponašanja. ”Grčki sindrom” postaje uočljiv i u drugim državama EU, što govori o prikrivenim oblicima korupcije među članicama EU i zloupotrebi zajedničkog tržišta evro-zone.

Evro je, od 1999. godine, kada je uveden u EU, po proceni stručnjaka izgubio više od 22 odsto kupovne moći. Gubitak vrednosti nije, međutim, jednak u svim zemljama zone evra. U Nemačkoj je opao 18 odsto, u Francuskoj 19, Italiji 24, a Španiji čitavih 29 procenata.

MMF i EU rešile su da podrže Grčku sa 110 milijardi evra u programu izlasaka iz krize, sa oštrom reformom ne samo ekonomije već i države i promenom ponašanja čitavog društva. Američki špekulant i filantrop Džordž Soros napominje da prestrogi uslovi za odobravanje stabilizacionih kredita finansijski oslabljenim članicama zone evra, povećavaju rizik od socijalnih nemira i ugrožavaju opstanak jedinstvene evropske valute.

“Previše strogi uslovi, postavljeni Irskoj i Grčkoj, neće dozvoliti tim malim zemljama da povećaju svoju konkurentnost u odnosu na velike industrijalizovane zemlje", ukazao je taj finansijer.

EU, računajući i Grčku, pati i od visoke nezaposlenosti. Prema procenama, deset odsto radno sposobnih Evropljana je bez posla, što znači da gotovo 23 miliona ljudi traži posao. Kriza nije donela samo porast nezaposlenosti u Evropi, donela je oštar izbor - ili će se trend porasta nezaposlenosti nastaviti ili će se nešto ozbiljno menjati. Grčka vlada pod “komandatskom palicom” Jorgosa Papandreua je preuzela “vruć krompir” u ruke, koji se sastoji od oštrih uslova MMF i EU, praćenih procenom reformi i faznim odobravanjem finansiske podrške. Druga polovina tog ”vrućeg krompira” je suočavanje sa unutrašnjom krizom, promenom navika grčkog naroda i sa političkim previranjem i socijanim “buntom” kakav se ne pamti od pada vojne hunte 1974. godine. Grčka je u EU od 1981. godine i ovo je najteži položaj ove države u tri decenije uključenosti u EU. Grčka vlada svojim merama svaki mesec diže na protest veliki broj javnih i državnih kompanija i preduzetnika, pokušavajući da utera” disciplinu” medju grčki narod. To nije ni lako niti jednostavno uraditi medju Grcima koji nemaju “poslušnost” Nemaca u krizinim i nacionalno delikatnim situacijama. Temelj Grčke krize su prekomerno trošenje, korupcija i zaduživajne pre svega same države ali i zloupotrebe državnih fondova u funkciji pojedinih moćnih privatnih komapnija.

Vrh” ledanog brega” je politička i ekonomska oligarhija koja se najviše zadužila ali i zloupotrebila svoje pozicije u poslednje dve decenije. Nenamensko trošenje i zaduživanje imalo je najviše efekta pred, u toku i odmah posle Olimpijskih igara 2004. godine. Dakle, u periodu od 2000. do 2006. godine.

Da bi politika Papandreua dala rezultate potrebno je otvoriti “dosijea” koruptivnog ponašanja poliitčara iz PASOK-a, Nove demokratije ali i moćnih biznismena. Komisija grčkog parlamenta imenovala je 15 sadašnjih i bivših ministara te zemlje kao odgovorne za skandal s podmićivanjem u koji je bio uključen i nemački Simens.

Samo tri bivša ministra, konzervativci Prokope Pavlopulos i Hristos Markojanakis i socijalista Tasos Mantelis, mogu biti krivično gonjeni, dok su ostali zaštićeni imunitetom. Vladujuća socijalistička stranka PASOK i opoziciona Nova demokratija nisu, posle jednogodišnjeg rada komisije, uspele da se dogovore o zajedničkoj listi umešanih u taj skandal.

Prema pisanju nemačke štampe, Simens je grčkim funkcionerima, koji su bili zaduženi za donošenje važnih odluka za delovanje te kompanije u Grčkoj, platio više od 100 miliona dolara. PASOK je kao krivce imenovao pet bivših ministara iz svojih redova i sedam ministara desnice, dok je Nova demokratija okrivila samo socijaliste, među kojime i bivšeg premijera Kostasa Simitisa koji je bio na vlasti od 1996. do 2004. godine. Medju tim osumnjičenima, dakle pet bivših i sadašnji ministara ekonomije i finasija, nalazi se i aktuelni, Georgos Papakonstantinu. Uskoro će se videti prava razmera koruptivnih afera, ne samo oko Simensa nego i oko načina dobijanja kredita i zajmova kao i trošenja državnog budžeta u razne svrhe - od partijskih do privatnih. Grčki narod će tražiti odgovornost za nekontrolisano trošenje novca i veliko zaduživanje grčke ekonomije koja je izbegla bankrot, ali ne i dugoročnu stagnaciju Grčke. Treba očekivati da će pojedine strane kompanije, koje su bile povezane sa grčkom vladom, biti otkrivene u “raspakivanju” raznih afera i korupcije ali, pre svega, na štetu Grka.