SAMIT G20 U SEULU: BORBA PROTIV TERORIZMA GLAVNA TEMA
Potpredsednik Ruskog federalnog veća Aleksandar Toršin istakao je potrebu da se usvoje međunarodna pravila i da pravna iskustva u pogledu borbe protiv terorizma budu na raspolaganju državama (foto_Fonet: sastanak predstavnika zemalja G20 u Seulu)
Predstavnici zemalja članica G20 počeli su dvodnevnu konferenciju u Seulu u četvrtak pod nazivom “Bezbedan svet, bolja budućnost”. Na dnevnom redu su teme poput borbe protiv terorizma, ekonomske pomoći zemljama u razvoju i globalnog rasta cena prehrambenih proizvoda.
Korea Herald prenosi da su se učesnici na prvom delu sastanka složili da postoji potreba za čvršćom međunarodnom saradnjom u borbi protiv terorizma, pominjući i nedavno ubisto lidera Al Kaide Osame bin Ladena.
“Mir u svetu danas ne može da se postigne zalaganjem jedne države. Potrebna nam je međunarodna saradnja. Bin Laden je ubijen 10 godina posle terorističkog napada 11. septembra a pretnje i dalje postoje”, rekla je Park Sun-jang iz vladajuće Velike narodne partije, navodeći da se i koreansko poluostrvo suočava sa “provokacijama Severne Koreje”.
Dok je borba protiv terorizma, baziranog na religioznim i ideološkim razlikama, donekle komplikovanija i teža, dotle je lakše rešiti napade poput onih piratskih na obali Somalije, dodala je ona.
“Države moraju da formiraju mrežu u okviru koje bi se postavila zajednička baza podataka o piratima. Još efikasnije bi bilo ustanoviti specijalan međunarodni sud”, dodala je Sun-jang.
Na ovo se nadovezao predstavnik turskog parlamenta Mehmet Ali Sahin, tražeći od međunarodne zajednice da se islam kao takav razdvoji od terorizma. Terorističke akcije Al Kaide, kako je rekao, donose štetu islamskom bloku a sukobi među civilizacijama i antiislamski stav uvek samo potpiruju dalje terorističke poteze. Sahin je dodao i da je ubistvo Bin Ladena “ogroman napredak”.
Meira Kumar ispred indijskog Doma naroda pozvala je na usvajanje međunarodnog sporazuma po pitanju antiterorizma, ističući da se treba baviti brojnim zemljama “koje pokušavaju da zaštite ili sakriju teroriste”.
U istom kontekstu se izjasnio i Kim Sung-kon iz Demokratske partije i predložio grupi G20 da se sa više političkog i ekonomskog uvažavanja ophodi prema preostalih 180 država koje nisu članice Grupe.
“Trebalo bi zaista da pođemo od fundamentalnih razloga za terorizam. Različiti faktori podstiču terorizam kakvi su nepravedan ekonomski sistem, veliki jaz u prihodima i slično”, rekao je Sung-kon, dodajući da države treba da unaprede društveno i političko okruženje koje preti da iznedri ekstremne akcije pojedinih grupa. Otpor naroda, s druge strane, ne može se okarakterisati kao teroristički akt.
“Mi smo pre 50 godina bili mala i slaba nacija, a sećamo se i vremena kad smo bili kolonija. Koristili smo se fizičkim silama kao merama otpora (protiv Japana), ali to nije bio terorizam”, naveo je ovaj južnokorejski predstavnik.
Potpredsednik Ruskog federalnog veća Aleksandar Toršin istakao je potrebu da se usvoje međunarodna pravila i da pravna iskustva u pogledu borbe protiv terorizma budu na raspolaganju državama. Britanski predstavnik Džon Stenli je dodao da države treba da koordiniraju pravila po pitanju međunarodnih propisa o izvozu oružja i vojnim tehnologijama, navodeći kao primer NATO i parlamente 28 država članica koje to već čine.
Kako prenosi Europe Online Magazin, predsedavajući Skupštine Južne Koreje, Park Hi-ti poželeo je u sredu uveče dobrodošlicu liderima na prijemu u seulskom hotelu, poručivši da samit može da pomogne da se učvrsti globalno partnerstvo kroz G20 grupu i omogući međuparlamentarnu saradnju u pogledu mira u svetu. U prestonici Južne Koreje okupili su se govornici iz 26 zemalja, od kojih ih je šestoro iz Alžira, Ekvatorske Gvineje, Singapura, Španije, kao i Evropske unije.
