SAGLASNOST U EVROZONI - SPASITI GRČKU?

Grčka vlada saopštila je da će preduzeti sve mere koje se od nje traže, pre svega iz EU, MMF i ECB ali da neće moći da ispoštuje sve uslove za dobijanje pomoći od osam milijardi evra. Evro-zona i EU su pred iskušenjem da Grčku „puste niz vodu“, da bakrotira, da se vrati na drahmu ili da sačuva Grčku u evrozoni.

Protesti u Atini u junu 2011.

Odluke EU i evro-zone nisu samo ekonomske već i političke. Ako bi se pustilo “tonjenje” grčkog broda onda bi se voda prelila i na druge države EU, odnosno evro-zone. Podaci govore da će grčki dug 2011. dostići 356,5 milijardi evra, odnosno 161,8 odsto bruto domaćeg proizvoda a, po projekcijama, da će u 2012. porasti na 371,9 milijardi evra, ili 172,7 odsto bruto domaćeg proizvoda. Prema globalnoj projekciji nacrta budžeta, stopa nezaposlenosti biće u usponu i to na 15,2 odsto 2011., odnosno visokih 16,4 odsto sledeće godine. Ako se Grčka pusti da bankrotira, evidentno je da suštinski nema više jedinstvene zone evra i da je i sam projekat EU ugrožen. Ako se Grčkoj pomogne da uz oštre mere preživi krizu, stvaraće se novi koncept odgovornosti i solidarnosti unutar evrozone i EU.

Za i protiv Grčke

Posle sastanka evrozone Žan-Klod Junker, šef ministara finansija evrozone, dao je nadu za Grčku i spas političkog i ekonomskog jedinstva evrogrupe. Junker je rekao, "Grčka će izbeći bankrot" i dao jasnu poruku "niko ne razmišlja o izlasku Grčke iz evrozone". Ova izjava bi mogla biti manipulativnog ili propagandnog karaktera, da nema čvrstih odluka da se podrži Grčka.

Slično kaže i francuski predsednik Nikola Sarkozi:

“Nije moguće dopustiti da Grčka propadne, iz moralnih i ekonomskih razloga". Predsednik Nikola Sarkozi i nemačka kancelarka Anglea Merker imaju uskoro i susret oko ubrzane ekonomske integracije privreda evrozone.

Oli Ren kaže: “Izleda da Grčka ove godine neće uspeti da ostvari cilj”. Oli Ren otvara izvesnu sumnju u dobijanje finansijski pomoći Grčkoj. Oštrije tonove prema Grčkoj duže vremena izriče i ponavlja i nemački ministar finansija Volfgang Šojble. On je istakao i da još ništa nije definitivno odlučeno i kaže: ”Čekamo na izveštaj ’Trojke’, i kada ga budemo imali, na osnovu njega ćemo doneti dalje odluke.“

Ova polarizacija unutar EU i evro-zone govori o različitim interesima pojedinih država EU u globalnoj krizi, uz strah da se po “domino efektu “ kriza zaduženosti ne odrazi na političke prilike u državama evrozone. Izvesno je da i Angela Mekrel i Nikola Sarkozi gube značajni politički uticaj u svojim državama i da bi to moglo da se odrazi na ukupno stanje u EU i u odnosu prema Grčkoj.

Belgijski ministar finansija Didije Rejnders zahteva više strpljenja u vezi sa Grčkom: „Cilj nije da Grčka bude izlečena i zatim umre. Cilj je da joj se zaista pomogne. Nadam se da ćemo danas ili narednih dana izglasati prebacivanje sledeće tranše za Grčku. A da bi se pomoglo bankama i štedišama, najpre se mora pomoći Grčkoj.“

„Grčka je zemlja sa strukturalnim problemima, ali ona nije žrtveni jarac evro-zone. Evrozona nije samo pretnja samoj sebi već takođe pretnja britanskoj te globalnoj ekonomiji", kazao je Dejvid Kameron, engleski premijer za BBC televiziju uoči otvaranja godišnje konferencije njegove vladajuće Konzervativne stranke u Mačesteru. Britanija ima radikalni pristup prema Grčkoj kao i pojedini krugovi u Nemačkoj koji se zalažu da Grčka napusti evro i da se vrati na nacionalnu valutu drahmu.

Policija čuva državne ustanove od demonstranata: Atina

Dozirani i kontrolisani protesti

Na unutrašnjem planu, vlada Jorgosa Papandreua pokušava da na sve načine “odobrovolji trojnu misiju i EU da se izjasne što povoljnije oko davanja nove tranše “finansijske infuzije”. Po spoljnim efektima vlada Papandreua čini hrabre poteze, ali na unutrašnjem planu nema političkog jedinstva u sprovođenju mera protiv ekonomske i političke krize. Opozicija oko Nove demokratije insistira na prevremenim izborima. Sindikati su razjedinjeni i delom rade za vlast a delom za opoziciju. Sindiklani skupovi su uglavnom kanalisani i kontrolisani od vlade sa namerom da se stvori utisak pritiska na vlast i EU, a u stvarnosti su oni samo dekor politike vlade PASOK-a. Evidentno je da su u protekle dve godine skupovi sindikata bili skoro svi sa oko 25.000 učesnika u protestima. Kada je velika kriza u naciji i državi i treba da se usmere protesti protiv neke politike, organizuju se skupovi sa 100.000 i više učesnika u protestima i sa radikalnijim zahtevima. Grčki sindikalni i politički protesti su “kanalisani” i dozirani da stvore javno mnenje, pre svega prema EU a ne toliko unutar same Grčke.