REZOLUCIJA O SIRIJI SAMO PITANJE VREMENA

Dok se čekalo da počne zasedanje Saveta bezbednosti UN o rezoluciji Arapske lige o krizi u Siriji, Damask je u utorak i zvanično osudio „agresivne izjave“ koje su došle iz SAD i drugih zapadnih zemalja prethodnog dana, dok je opozicija u Siriji pozivala Rusiju da prestane da brani predsednika Bašara al-Asada.

„Agresivni navodi protiv Sirije dostigli su vrhunac i skandalozne razmere“, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova u Damasku a prenela državna agencija SANA.

Naime, državni sekretar SAD Hilari Klinton izjavila je u ponedeljak da Vašington najoštrije osuđuje „eskalaciju nasilnih i brutalnih napada sirijskog režima na sopstveni narod“, tražeći od UN da preduzme potrebne korake. I predsednik EU Herman van Rompej je dodao da je Evropa zgrožena „zločinima i represijom sirijskog režima“.

Damask je odbacio ove stavove kao „smešne“, insistirajući na činjenici da za događaje i žrtve poslednjih dana treba pozvati na odgovornost „naoružane terorističke grupe“. Država će nastaviti da se bori protiv terorizma, stoji u saopštenju Ministarstva, „i namerava da osujeti pokušaj sejanja haosa koji su usvojili SAD i Zapad“.


Njujork - sednica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija povodom situacije
u Siriji: William Hague, Hillary Clinton

Opozicija odbila dijalog u Moskvi

Lider Sirijskog nacionalnog veća (SNV) Burhan Ghaliun je sa svoje strane istakao da postoji „još samo jedna šansa“ da se Sirija spasi. On je pozvao Savet bezbednosti da se izjasni protiv zločina režima, navodeći da Rusija ne sme da dozvoli da Damask iskoristi njenu podršku i time prikrije zločine protiv naroda.

Rusija je, naime, već bila najavila da će uložiti veto na rezoluciju koju je podržala Arapska liga a kojom se od Al-Asada traži da prekine vatru i odrekne se vlasti. Moskva je optužila SAD i druge NATO zemlje da su iskrivili rezoluciju o Libiji kako bi započeli sa bombardovanjem ove države, predloživši pregovore u ruskom glavnom gradu koji bi zaustavili krizu u Siriji. Zvanični Damask se složio, ali većina sirijske opozicije je odbila bilo kakav dijalog s Asadom. Bliskoistični mediji podsećaju da je Asadov režim glavni kupac ruskog oružja, kao i da premijer Vladimir Putin koji se sprema za izbore za predsednika, želi da zadrži utisak „čvrste ruke“ kad su u pitanju zapadni pritisci.

Vašington, međutim, pokušava da ubedi Ruse da mere protiv Sirije ne treba da opravdaju evenutalnu vojnu akciju kojom bi se Asad skinuo s vlasti, već da pokažu „međunarodnu solidarnost sa arapskim političkim rešenjem“ da se prekine krvoproliće. Iako su američki napori zasad isključivo diplomatski, objavljuje Al Arabija, „SAD nemaju nameru da vojnu opciju potpuno uklone sa stola“.

U nacrtu rezolucije stoji da se zahteva „predaja vlasti“ u Siriji. Iako se eksplicitno ne traži vojna akcija ili sankcije UN, u tekstu stoji da Savet bezbednosti može da „primeni dalje mere“ ako se Damask ne složi sa uslovima rezolucije.

„Libijski primer nerealan“

U susednom Jordanu, premijer Aun Khasauna je istakao da bi strana intervencija u Siriji bila otežavajuća okolnost, kao i da bi sankcije protiv Damaska imale posledice na sirijski narod. U intervjuu za Ašark al Ausat iz Londona, Khasauna je rekao da je „libijski primer nerealan“ i da je Sirija mnogo snažnija od Libije, kao i da je podrška Kine i Rusije Siriji jača nego što je bilo u slučaju Libije.

„Ipak, živimo u regionu gde čovek ne može ni u šta da bude siguran“, dodao je Khasauna.

U čitavu priču se uključio i Teheran, za koji se zna da je u bliskim odnosima sa Damaskom. Pride, poznavaoci prilika na Bliskom istoku upravo i insistiraju na činjenici, kako je Balkanmagazin već objavljivao, da je Sirija upravo poslednja prepreka Zapada na putu ka „glavnoj nagradi“ - Iranu. No, Teheran je za vikend pozvao Bašar al-Asada da održi slobodne izbore u Siriji i da dozvoli rad većem broju političkih stranaka, ali je naglasio da Asadu u tom slučaju treba dati vremena da ovo sprovede. Šef iranske diplomatije Ali Akbar Salehi dodao je i da je scenario prema kojem Asad treba da preda funkciju i da zemlja koja se graniči sa Libanom, Irakom, Turskom, Jordanom i Izraelom - ostane u političkom vakumu, vrlo opasna.

„Ako dođe do nekakvog naprasnog vakuma, niko ne može da predvidi ishod... posledice mogu da budu čak i gore jer može da dođe do međusobnih ratova, unutrašnjih sukoba između naroda. Moramo da probamo da izbegnemo najgore i damo šansu vlastima u Siriji da sprovedu reforme“, istakao je Salehi.

Zvanični Damask već je najavio da će uskoro održati referendum o novom ustavu, pre nego što raspiše parlamentarne izbore. Prema sadašnjem ustavu, Asadova Baath partija je prepoznata kao „lider države i društva“.

Podrška Teherana „bratu po veri“

Salehi je dodao i da se ne može poreći da deo stanovništva u Siriji traži svoja legitimna prava, „kao bilo koji drugi narod u bilo kojoj drugoj državi“. Ali, kako je rekao, ne može se poreći ni spoljno mešanje, citirajući izveštaje o krijumčarenom oružju za protivrežimske borce, koje dolazi iz susednih zemalja.

Kako podseća Arab njuz, Iran kao nearapska i većinski šiitska država, podržala „arapski ustanak“ kojim su s vlasti svrgnuti diktatori u savezništvu sa SAD i u većinski sunitskim zemljama severne Afrike. Ipak, podrška Asadu u Damasku dosad nije dovedena u pitanje a zna se da je predsednik Sirije član manjinske Alauit frakcije, ogranka šiitskog islama.

„U situaciji kada je i sam Iran na meti Zapada zbog nuklearnog programa, ako bi Asad pao, ova država bi ostala značajno izolovana“, piše Arab njuz.

„Okidač“ iz Saudijske Arabije

Od sastanka Veća Arapske lige pretprošlog vikenda u Kairu, poziva katarskog emira na stranu intervenciju u Siriji samo nedelju dana ranije i „klimanja glavom“ sirijske opozicije, postalo je jasno da pojedini navodi zvaničnog Damaska nisu bili sasvim bez osnova. Sirijska vlast optužila je Katar da lobira u ime američkih interesa i bila iznenađena kada su posmatrači Arapske lige, samo dva dana posle odluke u Kairu da se misija nastavi, ipak odlučili da napuste zemlju. Prvo su istupili posmatrači iz Saudijske Arabije (najmoćnije sunitske države u regionu i otvorenog saveznika SAD), zbog navodnog porasta nasilja otkad je misija prisutna u Siriji i odbijanja Bašara al-Asada da funkciju predsednika prepusti svom zameniku, kako je zatraženo u Kairu dva dana ranije, da bi to odmah učinile i druge države Zalivskog veća saradnje.

Analitičari su isticali da je arapska misija poslednji stepenik koji Siriju može da spasi od zapadne intervencije. Iako je u egipatskom glavnom gradu Veće odlučilo da neće tražiti podršku Saveta bezbednosti UN - posle povlačenja arapskih posmatrača pre nedelju dana, ovo je ocenjeno kao „strateški potez“ Lige, odnosno zalivskih zemalja. Time je Arapska liga, navodno, pokušala da reši krizu, da bi na kraju ipak predala rezoluciju u UN jer se situacija u Siriji, navodno, nije mogla rešiti drugačije.