PUTIN POBEĐUJE U RUSIJI, OBAMA U AMERICI

Građani Sjedinjenih Američkih Država, Ruske Federacije i Francuske imaće priliku da sledeće godine svojim glasovima oblikuju svetsku politiku. Njima će se pridružiti i građani Srbije na parlamentarnim izborima koji će se, takođe, održati 2012. godine. Ovi izbori u mnogome će odrediti političke i ekonomske veze između između ove tri svetske ekonomske, političke i vojne velesile. O tome šta se može očekivati od izbora i kakvi se međunarodni odnosi mogu očekivati nakon 2012. govorili su na međunardnoj konferenciji “Evropska bezbednost u svetlu izbora 2012. godine”, bivše i sadašnje diplomate, državni zvaničnici, poslanici i stručnjaci iz SAD, Evrope i Rusije. Skoro jednoglasno, izrazili su uverenje da će Putin pobediti u izborima za predsednika Rusije, dok se većina nada da će u SAD Obama produžiti svoj mandat.

Aleksandar Konuzin, ambasador Rusije u Beogradu ocenio je da Rusija nije protiv ulaska Srbije u EU, a podržao je i predlog da se Srbija priključi Organizaciji dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB).


Aleksandar KOnuzin (prvi sdesna) na konferenciji o bezbednosti

Srbija, Rusija i EU

"Ne osećamo nikakvu alergiju prema ulasku Srbije u EU. Radićemo na tome da evropske integracije Srbije ne nanesu štetu našim odnosima koji su već vekovima bliski. Rusija će nastaviti da podržava teritorijalni integritet i suverenitet Srbije i to su nedavno potvrdili i ruski premijer Vladimir Putin i šef diplomatije Sergej Lavrov. Naš stav je isti kao stav Srbije: kosovski proces mora biti rešen u skladu s međunarodnim pravom koje je definisano rezolucijom 1244 i samo UN mogu o tome da odlučuju", kazao je Konuzin.
Govoreći o predlogu ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva da se Srbija priključi Organizaciji dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB), Konuzin je ocenio da bi to išlo u prilog Srbiji.
"Takav ugovor nije protiv NATO, već je u cilju zajedničkih interesa opšte bezbednosti. U Skupštini Srbije vodi se diskusija o tome da Srbija dobije status posmatrača u ODKB, a slična se diskusija vodi i oko NATO. Tu nema konflikata i u skladu je sa neutralnim, viševektorskim i vanblokovskim opredeljem Srbije”, rekao je Konuzin.

On je istakao i da će poverenje između Evrope i Rusije zavisiti od evropske protivraketne odbrane i dodao da bi to moglo da se tiče i Srbije jer se planira da rakete postave u Rumuniji, blizu srpske granice.

“Nadamo se zajedničkom modelu saradnje ili ćemo morati da preduzmemo uzvratne mere razvoja atomskih sredstava. Međutim, to ne valja, novi hladni rat nikome ne treba”, poručio je Konuzin.

Svet se menja, kao i uloge i raspored sila u njemu. Dominacija jedne supersile uskoro će biti prošlost, a rađaju se nove sile stvarajući multipolarni svet, ocenio je Dušan Bajatović, predsednik Odbora za odbranu i bezbednost Skupštine Srbije.

“Stari geostrateški principi i podele više ne važe. Danas se svet mora posmatrati drugačije. Mora se videti značaj zemalja BRIK-a i uloga rastućih ekonomija u preraspodeli moći. To ne znači da postajemo neprijatelji atlantizma i da Srbija ne želi u EU. Ali takođe ne znači da treba da beži od ekonomskih i političkih interesa i na drugoj strani. Svet se menja mnogo brže nego što se očekivalo. Preraspodela moći u multipolarni sistem ima za posledicu da niko ne može na silu da spreči formiranje drugih sila. SAD će morati da razmisle koliko će moći da opstanu kao supersila broj jedan u svetu. Danas niko ne može svoju ekonomiju razvijati vojnim sredstvima. Sada se to radi poništavanjem ekonomije, uništavanjem identiteta i nametanjem svojih pravila igre. Globalizacija je neizbežna i njene prednosti treba prihvatiti, ali to ne znači da ne treba da zadržimo tradiciju, pismo, jezik...”, naglasio je direktor Srbijagasa. Prema njegovim rečima, mnogo će u budućnosti zavisiti i od liderstva.

“Kada se raspadala Rusija videlo se šta je učinilo nejasno liderstvo Jeljcina i kako je oligarhija preuzela moć. Sada se vidi šta se radi pod vođstvom Putina, kada su interesi države isti kao interesi naroda. Između Rusije i Evrope nameće se saradnja. Rusija ima energiju, a treba joj tehnologija. Evropa ima tehnologiju, a treba joj energija i tržište. Uslovi za razmenu su očigledni”, zaključio je Bajatović.

Imperijalizam u istočnoj Evropi

Anton Kutev, poslanik bugarskog parlamenta iz redova socijalista istakao je da se u istočnoj Evropi dešava najgora mora komunista, a to je imperijalizam.

“U Bugarskoj su stranci pokupovali vojnu industriju, avio kompanije i velike farmaceutske kuće i one sada više ne postoje. Očigledno je da zapadna Evropa nije mesto za mala preduzeća, već idealno tle za velike korporacije koje imaju veliki uticaj na evropsku politiku. Sada te velike korporacije traže slobodno tržiše i konkurenciju u istočnoj Evropi”, istakao je Kutev i dodao da se nacionalizam u Evropi budi, a radi se o najgoroj vrsti populizma.

Jan Mladek, predstavnik češke Socijaldemokratske partije rekao je da je u malo stvari ceo češki politički spektar jednoglasan kao što je to u slučaju članstva Srbije u EU. On je dodao da se nada pobedi Obame u SAD i Putina u Rusiji, ali takođe i da će SAD ostati jedina supersila.

“Nadam se da će SAD izbeći upotrebu vojne sile kada ekonomska moć počne da joj opada”, kazao je Mladek.

Prema rečima Vladimira Lepekina, direktora Instituta evroazijske ekonomske zajednice, u Rusiji su postojale dve struje. Jedna liberalna koju je predstavljao Dimitrij Medvedev i ona je bila okrenuta zapadu, saradnji sa EU, sa NATO, koja isključuje evroazijsku saradnju i po kojoj Rusija ne mora ništa da radi već samo da gleda prema zapadu.

“Druga struja je patriotska. Ona podrazumeva da Rusija sama sebe razvije, da razvija evroazijsku saradnju i da bude samodovoljna”, istakao je Lepekin.

Helena Teplickaja, predsednica Američko-ruske trgovinske komore u SAD otkrila je da na Zapadu ljudi i dalje misle da se na Balkanu odvija rat iz 1990-ih. Nakon devedesetih, bitnu ulogu na ovom prostoru imali su NATO, UN i EU, a posle 2001. godine Rusija se podiže i postaje važan igrač u balkanskim integracijama, ekonomskom razvoju i bezbednosti. Trgovina između Rusije i Balkana se povećava, pa je tako 2010. godine razmena između Srbije i Rusije dostigla 1,4 milijarde dolara.

“Izbori 2012. godine bliže se i u SAD i u Rusiji. Investitori koji traže stabilnost i predvidivost strepe od toga. Za razliku od SAD gde imamo veliki broj potencijalnih predsedničkih kandidata, u Rusiji to nije slučaj. Putin je za svoje vreme vladavine bio dobar u privlačenju investicija i ojačao je centralnu državu. Ipak, na kraju dana ljudima je najvažnije da jedu i žive dobro, pa se sve svodi na ekonomiju”, poručila je Teplickaja.

Evropska bezbednost posle hladnog rata

Čarls Kroford bivši ambasador Velike Britanije u Srbiji, a sada politički konsultant, istakao je da je EU kreacija hladnog rata, nastala u jednoj situaciji kada su evropske zemlje morale da se ujedine zbog bezbednosti.

“Sada je pitanje šta želimo da promenimo u evropskoj bezbednosti. Sada glavna prepreka za ulazak Srbije u EU nije Srbija, već EU. Evropska unija, odnosno evrozona se nalaze u krizi evra i za koju godinu moraće doći do redefinisanja njene pozicije. To će biti period duboke ekonomske nestabilnosti”, napomenuo je Kroford.

Kada se radi o izborima, nove tehnologije čine ljude mnogo moćnijima u odnosu na vlade.

“Ideja da vlade postavljaju okvire za život ljudi je izazvana od strane samih ljudi. U Rusiji polovina stanovništva ima Internet. Prema nekim istraživanjima, polovina koja ima Internet ne veruje televiziji, dok ona koja nema Internet - veruje”, ocenio je on i dodao da je poslednjih 200-300 godina Evropa oblikovala svet, ali sada dolazi vreme da neki drugi dobiju moć.

Organizacija dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) je mlada organizacija vojno političkog karaktera, ali nije alternativa NATO, poručio je Mihail Plisjuk, izvršni direktor Instituta ODKB. On je napomenuo da je nakon nemira prošle godine u Kirgiziji, jednoj od šest članica, održan sastanak saveta za bezbednost gde su prisustvovali predsednici svih država članica i gde su određeni ciljevi delovanja.

“ODKB je usmerena na spoljne pretnje članicama, pa zato nismo poslali vojsku u Kirgistan gde su bile unutrašnje pobune, jer nismo želeli da se stavljamo ni na jednu stranu. ODKB je postao i partner Ujedinjenih nacija u borbi protiv širenja droge, pa je u jednoj akciji utvrđeno 1.200 prestupa, 1.000 ljudi je uhapšeno i zaplenjeno preko 1,5 tona droge i oružje. ODKB nije alternativa NATO. Ova organizacija je nastala na teritoriji bivše SSSR i popunila bezbedonosni vakuum nastao posle raspada Varšavskog pakta. Pokušali smo da ostvarimo saradnju sa NATO, ali njihov odgovor je do sada bio vrlo uzdržan. ODBK se razlikuje od NATO jer nema globalne funkcije, ne težimo da se širimo i bavimo se uglavnom domaćim pitanjima”, poručio je Plisjuk.

Lov na srpske skalpove

Džejms Džatras američki stručnjak za Balkan ocenio je da je Zapad zainteresovan samo za “srpske skalpove”, a najveći je bio Milošević, zatim Karadžić, a sada i general Mladić.

“Za Hašima Tačija koji prodaje drogu i ljudske organe nismo toliko zainteresovani, jer je on naš momak. Sada, posle hapšenja Mladića, iz Evropske unije stižu poruke, “hvala, dobar posao, samo ste to trebali da uradite ranije. Dobro došli u klub, ali za malo”. Sada još morate da uhvatite Hadžića, da priznate Kosovo, previše ste bliski sa Rusijom i treba da uđete u NATO. Nije pitanje ko je na američkoj, a ko na ruskoj strani. U Srbiji je pitanje ko je na srpskoj strani. Da li u Srbiji na vlast može doći neko ko je na srpskoj strani”, pita se Džatras. On ocenjuje da se Zapad posvetio rasparčavanju srpskih zemalja, a problem je i što pokazuju dobru volju prema muslimanima na Balkanu, ali na uštrb Srbije.

“Za sve to je potrebna prozapadna vlada u Beogradu, a dokaz za to je i linč vladike Artemija koji je stub pravoslavlja. Ne treba se klanjati idolima evroatlantizma, EU i NATO. Pseudodržavi Kosovu ni sve sile Vašingtona i Brisela ne mogu da udahnu život. S druge strane, iz Beograda pokušavaju da vode pregovore sa tim trgovcima ljudskim organima”, rekao je Džatras.

Za anglosaksonskom politikom – Francuska i Srbija

Dragan Petrović iz Instituta za politiku i privredu analizirao je izbore u Francuskoj i mogućnost da Nikola Sarkozi završi svoju vladavinu.

“Nakon De Golove politike da Francuska mora da vodi samostalnu politiku i da ne sme da bude ni na jednoj strani, odnosno da bude talac anglosaksonske hegemonije, posle izbora 2007. godine na kojima je pobedio Sarkozi - došlo je do velikih promena. On se vezao za NATO, a to dokazuje i agresija na Libiju. Od 2008. godine svet se kreće od dominacije SAD ka multipolarnom svetu. Međutim, francuska, ali i srpska politika nastavljaju da idu za anglosaksonskom politikom. Sarkozijeva politika je ublažila pad američke moći u Evropi i sada se on suočava sa mogućim gubitkom izbora. Dolazi do promena snaga u Evropi, a i u EU i ona će početi više da se okreće Rusiji”, zaključio je Petrović.