PROTEST PREDSEDNIKA GRČKE PAPULJASA
EU pred „pucananjem“ zbog rastućeg ekonomskog i političkog rata
Grčka je već duže vremena izložena kritikama i pesimističkim ocenama političara, ekonomista i medija u Nemačkoj i jednom broju članica EU. Prema Grčkoj se ostvaruje specfični političko-ekonomski i medijski „sukob niskog inteziteta“ koji narasta u oblik ekonomskog i političkog rata. Nemačka se „trudi“ da Grčka opstane u evrozoni, a vrši se pritisak da ona napusti evrozonu. Vredjaju se nacionalna osećanja Grka i proglašavaju se za neradnike, licitra se sa rasprodajom grčke teritorije, resursa i kulturnih dobara. Pritisak na Grčku postao je „školski primer“ urušavanja koncepta EU formrane 1957. godine.
Grčki eksperiment
Grčka treba da bude prva zemlja na kojoj se vrše eksperemineti unutar EU i proverava moć Nemačke. Istovremeno, Komisija Evropske unije upozorava da je 12 zemalja ovog bloka, među kojima su i Italija i Španija, ugroženo sadašnjom ekonomskom krizom. Kao zemlje kojima je potrebno dalje "dubinsko" preispitivanje makroekonomske politike nabrojane su: Belgija, Bugarska, Kipar, Danska, Finska, Francuska, Italija, Mađarska, Slovenija, Španija, Švedska i Velika Britanija. Sve ovo miriše na opšte rasulo unutar EU i evrozone. Katastrofični scenariji za evrozonu stižu iz SAD. Američki “Paulson & ko”, hedž fond vredan 23 milijarde dolara na čijem je čelu Džon Paulson, procenjuje da evro “puca” u strukturi i da će se na kraju raspasti. Po mišljenu Paulsona, izostanak grčke isplate (bankrot) biće veći šok za sistem od pada Limana (finansijska firma koja je bankrotirala 2008.), odmah uzrokujući pad svetske ekonomije i tržišta”.
Grčki predsednik Karolos Papuljas oštro je reagovao na reči i projekcije o Grčkoj uticajnog nemačkog ministra finansija Volfganga Šojblea koji je više puta javno ponižavao Grčku uz teške uvrede grčkog naroda. Predsednik Karlos Papuljas, štiteći ugled svoje države kaže:
"Ne mogu prihvatiti da gospodin Šojble vređa moju zemlju" i dodaje, "ko je gospodin Šojble da vređa Grčku? Ko su Holanđani? Ko su Finci? Mi smo uvek imali ponosa da branimo, ne samo našu slobodu, ne samo svoju zemlju, već slobodu cele Evrope".
Slične osude na račun Grčke daje i šef nemačke kompanije Boš, Franc Ferenbah koji je zatražio isključenje Grčke iz Evropske unije i evrozone. Ferenbah kaže da je Grčka zemlja sa "fantomskim penzionerima" i "bogatim poreskim neplatišama" i da nema šta da traži u Evropskoj uniji. Ankete medju nemačkim privrednicim ukazuju da se oko 57 odsto od 300 ispitanih izjasnilo da Grčka treba ponovo da uvede drahmu i napusti evrozonu.
Ekonomski rat u EU?
Na takve teške optužbe koje su vid ekonomskog ratovanja unutar EU i evrozone, grčki ministar finansija Evangelos Venizelos kaže:
"Moramo da kažemo grčkom narodu istinu. Ministar finansija Luksemburga, Luk Friden smatra da bi Grčka mogla da odluči da je bolje da napusti evrozonu nego da sprovede tako oštru budžetsku štednju. To bi možda omogućilo Grčkoj novi početak... stvaranje ekonomije koja može da obezbedi zaposlenost. Međutim, to nije scenario koji bih ja voleo".
“Postoji nekoliko zemalja u evrozoni koje nas više ne žele. Mi moramo da ih uverimo da je Grčka sposobna da ostane u zoni evra”, dodaje Venizelos.
"Težinu Grčke situacije” opisuje i Glas Rusije koji navodi da je "za sada pritisak u grčkom loncu blizak kritčnom. I ne samo u Grčkoj. Plodovi gneva sazrevaju i u Portugaliji, Španiji i čak Italiji. Mase južnih evropljana dovedene su uslove kada postaje sve teže zaraditi za hleb nasušni. Nezadovoljstvo se okreće ne samo protiv sopstvenih vlasti, već i protiv bogatijeg Severa".
Komesar EU za ekonomske i monetarne poslove Oli Ren je rekao da je u interesu i Grčke i Evrope da se efikasno sprovede drugi program pomoći Grčkoj, jer je to bolje od nekontrolisanog bankrota, koji bi imao "razorne posledice, posebno za najslabije segmente grčkog društva i negativne posledice za evropsku ekonomiju uopšte".
