PRITISCI PRED SAMIT EU

Grčkoj uskoro stižu evri ali o staje duboka socijalna, eknomska i poliitčka kriza. Unutar evrozone je velika kriza poverenja i ona je pre svega u domenu politike i odnosima oligarhija, a onda u sferi finansija.

Grčki sindikati su kroz jednodnevni generalni štrajk jasno stavili do znanja prelaznom premijeru Lukasu Papdemosu da njegova koalciona vlada nije stabilna i da mere koje je krenuo da primenjuje, ugrožavaju socijalnu stabilnost članova sindikata i njihovih porodica.

Između socijalnih protesta i inostrane pomoći

Škole i druge javne ustanove u Grčkoj nisu radile, državne bolnice radile su sa smanjenim osobljem, a brodovi nisu saobraćali zbog generalnog štrajka u znak protesta zbog najavljenih vladinih strogih mera štednje. U ranijim protestima zbog mera štednje bilo je sukoba snaga reda i demonstranata. Grci danas štrajkuju protiv otkaza i smanjenja plata u javnom sektoru i protiv vanrednog poreza na imovinu, uz pretnju hiljadama onih koji ga ne plate da će njihova domaćinstva ostati bez struje. „Oni su stvorili situaciju koja više ne može da se toleriše, niti da se podnosi. Narod je, na žalost, u sitiaciji izmedju siromaštva i beznadežnosti", izjavo je jedan od lidera sindikalne konferederacije zaposlenih u javnom sektoru (ADEDY) Ilijas Iliopulos, prenosi novinska agencija AP. U štrajku su uglavnom državne kompanije i preduzeća, a njihov sindikat ADEDY buni se protiv smanjenja plata i zbog odluka da, kao tehnološki višak, ostane bez posla oko 20.000 ljudi do kraja decembra i 150.000 ljudi do kraja 2013.

Papadimos pregovara sa buntovnim sindikatima ali i o tome da Grčka dobije 130 milijardi evra kredita za pomoć, što obuhvata i dobrovoljan otpis duga privatnih poverilaca - banaka koje imaju grčke državne obveznice. Grci znaju da se evrozona ljulja i da preti urušavanje evra pa pokušavaju da “spasu što se spasiti može” i preko socijalnog bunta.

Habermas poziva na socijalni bunt

Nemački filozof Jirgen Habermas upozorava da bi propast evropskog projekta mogla biti katastrofa. Po Habermasu, političke elite izgubile su interes da objašnjavaju ljudima - jedino ih zanima vlast i moć. Habermas podržava Evropsku uniju, ali mu se nimalo ne sviđa aktuelni trenutak i smatra da je vreme za građansku pobunu.

„Građani svake pojedinačne zemlje, koji su dosad mirno promatrali promenu odnosa odgovornosti, treba da počnu da vrše sve veći uticaj na svoje nacionalne vlade, koje se kreću po sivim zonama svojih ustava“, smatra on. „Evropski projekat ne može dalje biti vođen na ovaj elitistički način!”, kaže profesor Habermas. “Najradije bih ispsovao sve političke partije. Naši su političari odavno nesposobni. Već dugo nisu u stanju ništa da ponude, ništa novo da požele, uopšte su bez sadržaja”, kaže Habermas ljut na političare i njihove funkcije radi funkcija samih. Baš kao i na medije koji veličaju vlastodršce. „Evropska unija treba da se demokratizuje”.

Upravo je kriza u evro zoni otvorila niz pukotina koje vode ka socijalnoj pobuni u EU. Generalni štrajku u Grčkoj je u toj matrici Habermasovih razmišljanja oko gubitka poverenja u poliitčke oligarhije i vlade koje vode korumpcionašku ali i autoritarnu politiku. Moć finansijskih korporacija i političkih oligarhija je iznad gradjana i poreznika. Slede socijalne pobune po čitavoj Evropi u narednim mesecima i pad velikog broja vlada u EU.

Velika igre bankara ?

Mnoge članice EU i evrozone pokazuju blagu distancu od nemčkih formi pritisaka na evrozonu i na status država dužnika i novu podelu u evrozoni. Po pisanju medija, Nemačka se nalazi u “apsurdnoj” igri, imajući u vidu koliko je profitirala uvođenjem evra sa 40 procenata nemačkog izvoza usmerenog ka drugim članicama evrozone - primećuje nedeljnik Špigl. Evropska a banka (ECB), američka centralna banka (Fed), britanska centralna Bank of England (BoE) i centralne banke Kanade, Japana i Švajcarske dogovorile su se da će za pola stotog dela boda sniziti cenu privremenih dolarskih zajmova bankama. Najavljene su i mere koje bi komercijalnim bankama trebalo da osiguraju pristup gotovini u bilo kojoj valuti ako to budu zahtevale prilike na tržištu, kroz uspostavu privremene mreže recipročnih aranžmana valutne razmene među centralnim bankama. Odlazak u stečaj, bankrotstvo i pad više vlada u evrozoni stvara uslove za finansijsku insolventnost. Da bi se sprečio goblani “šok” na globalnom tržištu kapitala, koji bi doveo do recesije dužeg tajanja i širih dometa, potrebno je uspostaviti uravnoteženu bankarsku politiku najuticajnijih centralnih banaka na svetu.

Unutar EU se širi kampanja za krah evrozone. Evro može da propadne, govore političari koji stvaraju paniku kod naroda Evrope. Mnogo sada zavisi od narednog samita EU, od toga da li će biti preduzeti koraci ka efikasnoj fiskalnoj uniji, dok se istovremeno stvaraju kratkoročni fondovi za zaustavljanje udara kupaca na tržištima obveznica - navodi nemački poslovni dnevnik Handelsbalt. Berze su pod velikim pritiscima usled neizvesnosti da li su evropski lideri sposobni da za kratko vreme od devet dana pronađu realno rešenje za opstanak EU i evrozone.