PRITISAK NA GRČKU - EVRO ILI DRAHMA?

Grčka i njena vlada su pred velikim odlukama u narednim mesecima. Izražen je pritisak EU zbog slabosti primene kriznog finansijsko – ekonomskog programa koji je Grčku „spasio“ bankrotstva.

EU nije zadovoljna merama grčke vlade u saniranju ekonomske krize koja EU i MMF košta 110 milijardi evera. Ministar finansija Grčke, Jorgos Papakonstantin imao je „nenajvljeni sastanak“ sa nekoliko ključnih država evro-zone u Luksemburgu. Medijske špekulacije, posebno u Nemačkoj, otvaraju pitanje povratka Grčke na nacionalu valutu – drahmu, i privremeno napuštanje evro-zone. Da li će se to desiti - zavisi od poteza grčke vlade u narednih nekoliko meseci.


Neredi u Atini prošle godine povodom vladinih mera štednje

Štednja, utaje poreza i privatizacija

Vlada Jorgosa Papandreua je napravila „državni plan“. Taj plan, koji je vlada predstavila kao „mapu puta za izlazak iz krize”, predviđa - uz nove mere u ovoj godini - uštedu od 23 milijarde evra i 50 milijardi prihoda od prodaje državnih firmi.

U isto vreme, u Grčkoj je i dalje veliki problem masovna utaja poreza. Siva ekonomska zona je u Grčkoj i dalje velika. Statistika to pokazuje i „ sama za sebe govori”. Procena je da će poreski obveznici tokom ove godine utajiti državi 30 milijardi evra. Novac od utaje poreza, po proceni, veći je nego što je grčka vlada planirala da uštedi u proteklih dvanaest meseci da bi spasila zemlju bankrotstva. Nedovoljni poreski prilivi u državni budžet izazvali su u nekoliko navrata pomerenje budžetskog deficita naviše.

Janis Sturnaras, profesor ekonomije na Atinskom univerzitetu napominje da 70 odsto onih koji su u slobodnim profesijama ne plaća porez, mada je teško poverovati da toliki broj lekara, advokata ili finansijskih savetnika ne zarađuje više od 12 hiljada evra godišnje.

MMF i EU zahtevaju najširu akciju od grčke vlade u sprečavanju utaje poreza koji je uobičajeni deo „poslovne politike” značajnog dela grčke ekonomije. Istovremeno, eksperti za berzu, poput Babis Angeletopulosa, smatraju da rešenje nije u većim porezima, nego u privatizaciji.

„Samo tako grčka vlada može da uveri finansijska tržišta da će ispuniti obaveze prema partnerima u evrozoni. Osim toga, u vremenima krize zemlja ne može da izdrži tako veliki državni aparat“, kaže Angeletopulos.

Omiljena državna služba

Grčka ima glomazan i skup državni apart. Simbol statusa i prestiža u Grčkoj je zaposlenost u državnoj upravi i adminstraciji, sve zbog velikih budžetskih privilegija koje su bile decenijama na snazi. Državna administracija sada mora da se suoči sa „dubinskom krizom” grčkog društva. Ako toga ne bude i ako pobedi birokratija, nema suštinskog izlaska Grčke iz krize. Zato će EU tražiti čvršće garancije od vlade Jorgosa Papandreua pre nego što odluči o dodatnoj podršci od 12 milijardi evera.

Profesor Sturnaras smatra da rešenje nije u reprogramiranju dugova, jer grčke banke više nemaju kapitala a socijalni fondovi imali bi gubitke od više milijardi evra. Prema njegovom mišljenju, bolje bi bilo da Grčka dosledno sprovodi program reformi i ubrza privatizaciju. Na taj način ne samo da bi u državnu kasu stiglo više novca, nego bi to bio i podsticaj privrednom rastu.

Put privatizacije je jedan od izlaska iz krize ali za takvu strategiju potrebno je obezbediti "socijalnu ravnotežu" - program koji će zaštititi najugroženije slojeve grčkog društva. Premijer Jorgos Papandreu kaže:

”Moramo da promenimo sve u našoj zemlji, tek tada će Grčka biti pravednija.“

Nema bezbolnog razduživanja

EU ne isključuje nametanje novih mera Grčkoj u maju, po razmatranju održivosti javnog duga Grčke. Delegacija “trojke” (EU, MMF, ECB) treba da analizira srednjoročni plan za 2012-2015. godinu, koji je pripremila vlada Grčke, a posebno je usmeren na privatizaciju javnog sektora i državne imovine. Ministar finansija Nemačke, Volfgang Šojble otvorio je pitanje repogramiranja grčkog duga.

Danas čak 47 odsto Grka veruje da će zemlja morati da reprogramira dug, dok samo 24 odsto njih smatra da to neće biti potrebno, zaključak je ispitivanja javnog mnjenja u Grčkoj. Surova statistika ukazuje da je u protekloj godini najmanje još 160.000 ljudi ostalo bez posla, stopa nezaposlenosti danas iznosi 15,1 odsto a zbog strogih mera štednje vlada nastavlja sa otpuštanjima i bankrotom firmi. Plata službenika u javnom sektoru smanjena je od 13 do 20 odsto.

Ekonomski stručnjaci procenjuju da će nacionalni dug u 2011. premašiti nivo od 150 odsto bruto domaćeg proizvoda. Ekonomiste najviše brine činjenica da je kamatna stopa na desetogodišnje grčke državne obveznice dostigla skoro 15 odsto, što je apsolutni rekord od kada je Evropa usvojila jedinstvenu valutu 1999. godine. Pošto rastu strahovanja da će Grčka ipak morati da reprogramira dobijeni međunarodni zajam, prilikom kupovine obveznica, investitori traže veće kamate da bi pokrili dodatni rizik. Zato su kamatne stope na dvogodišnje obveznice dostigle 23 odsto.

„Trenutno smo u veoma teškoj situaciji, koja zahteva brzo i oštro reagovanje”, smatraju mnogi u Grčkoj.

Ekononski analitičari u EU i Grčkoj smatraju da je reprogramiranje najjednostavniji put ali time ne bi bili rešeni budžetski i strukturalni problemi. Takav potez bi bio veoma skup, jer bi se u budućnosti plaćale mnogo veće premije za pokrivanje rizika. Glavni ekonomista Evropske centralne banke, Jirgen Štark smatra da bi reprogramiranje dugova negativno uticalo i na bankarski sektor i da je to kratokročna mera. Po njegovoj proceni „jedina prihvatljiva mera je prevazilaženje krize doslednim sprovođenjem programa reforme i potpuna otplata svih dugova”.

„Ne postoji bezbolan put,” zaključuje Jirgen Štark.

Optimizam iz vlade

Posledice bankrota države već se osećaju na koži grčkog naroda. Pad životnog standarda zbog nezaposlenosti i inflacije, gubitak ušteđevine i slabljenje valute su uočljivi. U takvim uslovima domaće i strane banke ne žele da kreditiraju bankrot državu a neće to ni privatni sektor. Kreditni sistem koji održava likvidnost privrede se raspada, državne finansije ne funkcionišu.

Ovaj „crni scenario” sa visokim stepenom realnosti pritiska vladu Jorgosa Papandreua. Ukoliko se ne pronađe nacionalni konsenzus politike, privrede, finansijera i sindikata, preti bankrotstvo. Država bankrotira onda kad više ne može da podmiri svoje obaveze. To znači da su kreditne linije, posebno za javni dug, porušene, dakle da država ne može dobiti kredite za servisiranje kamata i otplatu glavnice. U takvim uslovima jedna od varijanti je privremno napuštanje evro-zone i vraćanje na nacionalnu valutu drahmu i sve forme politike devalvacije.

Ipak, u grčkoj vladi su optmisti. Premiejr Jorgos Papandreu je uoči Uskrsa poručio: „Grčka se menja i ponovo je rođena. Uprkos teškoćama. Borićemo se protiv pesimizma i uspećemo. Uspećemo u stvaranju zemlje pravde i razvoja.”

Sinidkati, iako podeljeni po partijskoj osnovi, u celini nemaju mnogo poverenja u mere Papandreuove vlade. Sindikalne vođe su već pozvale radnike i grčki narod na generalni štrajk 11. maja. Očigledno je da ne veruju premijeru koji je u prvomajskj poruci naciji apelovao na „podršku svih velikim promenama koje su potrebne zemlji”.