POREZI PREKO CENE STRUJE?
Autoritarne mere grčke vlade za naplatu poreza (ilustracija: protesti u Atini)
Ovogodišnu Nobelovu nagradu za ekonomiju dobili su univerzitetski profesor u SAD sa Prinston univerziteta, Kristofer A. Sims i profesor sa Njujorškog univerziteta, Tomas J. Sargent. Dobitnici Nobelove nagrade bavili su se istraživanjima uzroka i efekata u makroekonomiji. Glavne teme radova su pitanja kako povećanje kamatne stope utiče na BDP ili inflaciju i neka od gorućih pitanja današnje svetske ekonomije, kao što je uloga centralne banke u trajnoj promeni cilja inflacije. Ovogodišnji pobednici iz ekonomskih nauka razvili su metode koje odgovaraju na ova i mnoga druga pitanja odnosa ekonomske politike i različitih makroekonomskih varijabli, kao što su BDP, inflacija, zaposlenost i investicije. Razvili su i metode za prepoznavanje i kvantifikaciju učinka promene u javnim politikama. Istraživanja su sprovodili 1970-ih i 1980-ih godina. Metode ovih nobelovaca biće u praksi definisane prvo u SAD, a onda i u drugim državama koje budu razvile primenu ovih metoda. Evidentno je da veliki socijalni protesti u SAD protiv delovanja Volstrita i FED u globalnoj krizi postaju “planetarni model” pobune protiv moćnih banakrskih i finansijskih oligarhija koje snose krivicu za globalnu recesiju koja potresa i Grčku.
Za sredu je najavljen generalni štrajk u Grčkoj
Mere iz nemoći ili uterivanja straha
Evidentno je da ovogodišnji nobelovci iz ekonomije ne bi predložili grčkoj vladi i parlamentu da odobri naplaćivanje poreza na nekretnine kroz račune za električnu energiju. Porezi na nekretnine su “svetinja” gradjanskog i demokratskog društva i izraz su uredjene pravne i fiskalne države. Višednevni protesti u Grčkoj su samo “blaga” reakcija grčkih gradjana na stanje efikasnosti države i vlade Jorgosa Papandreua koji donose odluke koje su suprotne zakonima i demokratskom karakteru države. Grčka država i njene vlade godinama i decenijama bile su “popustljive” u nameri da urede poreski sistem koji čini temelj države i ekonomije i obezbede racionalnu i redovnu naplatu poreza, računajući i poreze na imovinu.
Posle mera MMF i EU, grčka vlada i parlament doneli su “drakonsku meru” naplate poreza na imovinu preko računa za struju. Predlog je krajnje neracioanlan, politčki netaktičan i teško izvodljiv. On glasi: “Ko ne plati uz račun za struju i porez na nekretinne obustavlja mu se eletrična energija”. Ovde se očigledno brkaju nadležnosti poreske službe i kompanija za naplatu električne energije. Onaj ko plati struju koju korsiti a ne plati porez za nekretnien biće isključen sa napajanja. To može izazvati nove proteste - da se krene u obustavu plaćanja i električne enegije što bi brzo dovelo Grčku do punog energetskog kolapsa. Država ovde pokazuje da nije sposobna da “gradjanski utera porez” na nekretnine pa koristi mere koje ne postoje u zakonima Grčke i EU niti su deo demokratskog poretka. Mere koje pokušavju da se nametnu oko naplate poreza na nekretnine su “mere iz nemoći” ali i mere autoritarne vlasti odnosno uterivanja straha.
Sindikalna solidarnost
Sindikati zaposlenih u kompanijama za snadbevanje električnom energijom izražavaju protest i ne žele da preko računa za struju napalaćuju poreze na na nekretnine i tako rade posao drugih državnih službi. Svi zaposleni složno su se usprotivili ovakvim odredbama i poručili kako nikome neće isključiti električnu energiju. Po oceni sindikata zaposlenih u energetskom sektoru Grčke neće se koristit ova odluka vlade Grčke. Jedan od vodja energetskih sindikata kaže: ”Električna energija ne može se koristiti kao sredstvo ucene nezaposlenih, siromašnih i slabo plaćenih”.
Vlada očigledno ne želi da “sluša” vodeće sindikate i taj odnos vodi u konfliktnu situaciju koja može da izazove paralizu javnih službi, pre svega carina, komunalnih sistema, saobraćaja. Dakle, državna oligarhija bez podrške gradjana i sindikata osudjena je na kompromitaciju, diktaturu ili pad.
