POREZI - GRČKA BRIGA BROJ 1

Novi grčki premiejr Lukas Papademos vodi u ovom času bitku da njegov koalicioni kabinet funkcioniše kao krizna i prelazna vlada i da postigne minimum saglasnosti kako bi Grčka dobila nove „finansiske inzuzije“ do sredine decembra. Prioritet broj jedan je prihvatanje odluka MMF i EU kao i ECB oko smanjenja deficita. Venezelos, ministar finansija je saopštio da je počeo razgovor sa predstavnicima vlasnika državnih obveznica u privatnom sektoru kao i sa Institutom za međunarodne finansije (IIF) o zameni obveznica kako bi se veliki dug smanjio za oko 100 milijardi evra.

„Naš je cilj da strukturiramo transakciju koja će dobiti najveću moguću podršku cele grupacije vlasnika-korisnika obveznica.“

Državni interesi iznad partijskih

Pored toga, Papademosova vlada suočena je sa otovrenim konfliktom PASOK i Nove demokratije, i Papademos do prevremenih izbora mora da, koliko toliko, ublaži konflikte da ne dovede u pitanje aranžman sa EU i MMF ali da Grčka ne zapadne u gradjanske sukobe. Treba očekivati izliv nezadovoljstva raznih anarhističkih i ekstremnih organizacija, sindikalne proteste i studentska okupljanja koji će biti deo pritiska na Papademosov kabinet. Interes Grčke, medjutim, bi bio da se politička situacija primirri kako bi država dobila “kiseonik” od EU i MMF i vreme da se poliitčki presabere pred izbore.

Premijer Lukas Papademos vodi tešku „bitku s vremenom” koja ne ide na ruku Grčkoj. Prosečni Atinjanin, ako još ima posao u javnom sektoru, u novu godinu ulazi sa gotovo 30 posto manjim dohotkom i strahom da bi u 2012. mogao biti još manji. Papdemosova vlada treba da smanji nacionalni strah i da uozbilji političke partije da, pored sopstvene, misle i na budućnost Grčke.

Grčka poreska enigma?

Stručni izvešataj navode da se u Grčkoj trenutno potražuje 60 milijardi evra na ime poreza a da se, maksimalno, očekuje naplata oko osam miljardi. Postoji realni zastoj u obradi poreskih obveznika za oko 165.000 korisnika. Jedan od ključnih prioriteta Papademosovg kabineta je sprovodjenje mera “uterivanja” i povećanje poreza kao i smanjenje potrošnje da bi se dobio kredit od MMF-a od osam milijardi evra do sredine decembra i izbegao bankrot. EU saopštava da bi Grčka realno do kraja ove godine mogla da izgubi 52 milijarde evra na ime neplaćenog poreza i čini se da će prikupiti samo 1,3 milijarde od planiranih pet milijardi evra prihoda od privatizacije u ovoj godini. Ministarstvo finansija iznelo je podatak da su prihodi od poreza u deset meseci, zaključno sa oktobrom pali za 4,1 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Potraga za sklonjenim milijardama u Švajcarkoj

EK pokušava preko švajcarske vlade da otvori sefove banaka zbog povraćaja "velikih iznosa" koje su, veruje se, grčki građani sakrili na račune u švajcarskim bankama. Neke špekluacije medija u Nemačkoj govore da se u švajcarskim bankama “krije“ od 300 do 600 milijardi evra novca grčkih gradjana i poslovnih ljudi ali možda i same države.

Međunarodni monetarni fond (MMF) je saopštio da čeka širu političku podršku grčkih vlasti za mere štednje pre nego što odobri sledeću ratu međunarodne pomoći Grčkoj. Kad "šira politička podrška" zvanične Atine bude obezbeđena, MMF će moći da isplati sledeću tranšu svog udela u pomoći od 30 milijardi evra, izjavio je portparol Fonda, Dejvid Holi.