Postignut dogovor u EU: Bez poštovana pravne države nema novca iz evropskih fondova

Nataša Jokić, Strazbur

Evropski parlament i vlade EU postigli privremeni dogovor o tome da se zemljama članicama koje ne poštuju načela pravne države, uskrati novac iz evropskih fondova. Nezadovoljne Mađarska i Poljska
(ilustracija, rasprava u Evropskom parlamentu o pravnoj državi vođena je tokom oktobra)

Oni koji ne poštuju evropska pravila – neće više moći da dobiju evropski novac. Ovako bi mogao da se sažme dogovor koji su prekjuče postigli evropski poslanici i nemačko predsedništvo EU. Njime se blokira pristup evropskim fondovima onim zemljama – članicama koje koje ne poštuju načela pravne države.

Ovom uslovljavanju dobijanja novca iz evropskih fondova naročito su se protivile Mađarska i Poljska. To su države koje su već godinama meta kritika zbog odbijanja da prime migrante i zbog nedemokratskih reformi pravosuđa.

Zbog kažnjavanja - prete vetom na budžet

„Parlament i nemačko predsedništvo EU postigli su istorijski dogovor“, izjavio je evropski poslanik iz Finske Petri Sarvama koji je učestvivao u pregovorima.

Evropski parlament i vlade država EU treba sada još formalno da usvoje ovaj dogovor. Njime je otklonjena glavna prepreka za saglasnost oko budućeg budžeta EU za period od 2021. do 2027. godine i plan da se 750 milijardi, uglavnom kreditnog novca, uloži u ekonomsku obnovu.

Nezadovoljne, Mađarska i Poljska prete da će zauzvrat staviti veto prilikom glasanja o evropskom budžetu koji iznosi više od hiljadu milijardi.

Gaženje načela pravne države vodi ka zloupotrebi novca

Od samita šefova država i vlada EU u julu mesecu, evropski poslanici tražili su uspostavlanje jakog mehanizma kojim bi se garantovalo da sve zemlje EU poštuju ljudska prava i načela pravne države i demokatije. Većina poslanika označila je uspostavljanje ovog mehanizma kao „crvenu liniju“ preko koje nisu želeli da pređu u pregovorima sa državama - članicama. 

Za razliku od Mađarske i Poljske, Nemačka, predsedavajuća zemlja EU, zadovoljna je. Po rečima njenog ambasadora Mihaela Klausa  „ovaj mehanizam omogućiće da se spreči gaženje načela pravne države koje vodi ka zloupotrebi novca iz evropskih fondova“.

Mehanizam će, kako je dogovoreno, funkcionisati na sledeći način: pošto utvrdi da su u nekoj zemlji članici pogažena osnovna načela pravne države, Evropska komisija će aktivirati mehanizam uslovljavanja pristupa evropskim fondovima. Evropski Savet, koji okuplja vlade država – članica, imaće rok od mesec dana da potvrdi tu odluku većinom glasova. Posle toga biće blokiran pristup evropskim fondovima kažnjenoj zemlji-članici.  

Novi mehanizam biće pokrenut i u slučaju korupcije i prevare prilikom upravljanja evropskim novcem, kao i u slučaju sistematskog gaženja osnovnih vrednosti EU kao što su sloboda, demokratija, jednakost i poštovanje ljudskih prava i prava manjina.

Do evropskog novca mimo kažnjene vlade

U saopštenju pres službe Evropskog parlamenta kaže se da će se, prilikom aktiviranja mehanizma blokade pristupa evropskim fondovima, uzimati u obzir i slučajevi poreske utaje, kako kada je reč o pojedincima tako i kada je reč o poreskoj utaji kao sistemskoj pojavi. Potencijalno bi dakle mogle da budu pogođene i izuzetno korumpirane države kao Bugarska i Malta.

Takođe se kaže da mehanizam ima preventivni karakter i može da bude pokrenut ukoliko postoji ozbiljna sumnja da bi evropskim novcem u nekoj zemlji mogle da se finanasiraju stvari koje „nisu u skladu sa vrednostima EU“.

Kako studenti, poljoprivrednici ili NVO iz kažnjene zemlje ne bi nepravedno trpeli zbog politike njihovih vlada – biće im omogućeno da se direktno obrate Evropskoj komisiji i, eventualno, dobiju novac iz evropskih fondova direktno iz Brisela, a ne preko vlada.

Kaznene mere protiv zemlje članice koja ne poštuje vrednosti EU - trajaće najduže tokom devet meseci.

Šta je „pravna država“?

Mađarska i Poljska, koje su se našle na meti kritika zbog reformi pravosuđa, glasale su protiv nemačkog predloga o pravnoj državi koji je služio kao osnova za pregovore.

Rumunski poslanik Dacian Ciolos iz grupe Evropska renesansa (desni centar) izjavio je da je neprihvatljivo je da neke zemlje EU i dalje koriste novac koji u evropske fondove uplaćuju evropski poreski obveznici.

„EU nije keš-mašina, to je pre svega unija vrednosti i osnovnih prava koja treba da branimo“, rekao je on.

Mađarska, međutim, smatra da „ne postoji pravna država kao pravna normativna kategorija /…/ koja se upotrebljava kako bi se kaznili oni koji odbacuju multikulturalizam, seksualni nemoral ili kulturu koja glorifikuje smrt“, kako je ovih dana rekao Mikloš Šanto, direktor Centra za osnovne slobode iz Budimpešte, veoma bliskog premijeru Orbanu.

Sam premijer Orban, posle nedavnog islamističkog atentata u Nici, iskoristio je priliku da održi lekciju Francuskoj i Zapadu, poručujući im da njihova (odnosno evropska) migrantska politika ima brojne pukotine.

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...