PLEMENA ISKOPALA RATNU SEKIRU

U Libiji je posle, najbukvalnije rečeno, mučeničke smrti diktatora Muamera Gadafija, Zapad pre nekoliko sedmica označio „kraj igre“ (game is over) i okončao operaciju NATO „kojom je štitio Libijce od režima Gadafija“. Već sada biva jasno da će „igra“ i dalje trajati - osam dana neprekidno među sobom se oružano sukobljavaju, uglavnom na tribalnoj osnovi, pripadnici raznih frakcija nekadašneg ustaničkog fronta koje je izgleda povezivala samo mržnja prema diktatoru.


Gadafi: pre nego što je zbačen sa vlasti nije bilo nemira u Libiju

Glavna ognjišta sukoba su u predgrađima Tripolija. Svakog dana pogine u međusobnim obračunima bar po 5-6 doskorašnjih „revolucionarnih ustanika“ koje sada, po obaranju režima Gadafija, ne povezuje više ništa pa mogu da se posvete međusobnim, tradicionalnim plemenskim neprijateljstvima.

Kako je izjavio šef prelazne vlade Mustafa Abdul Džalil, vlada pregovara s predstavnicima plemena o prekidu borbi. Istovremeno je priznao da vladi ne uspeva da razoruža nekadašnje pobunjenike i da se na poziv da dobrvoljno predaju oružje odazvalo njih beznačajno malo. No, vlada ima problema i sa svojim vojnicima koji su demonstrirali pred Minstarsvom finansija, tražeći više plate i uklanjanje prevelikih razlika u platama.


Ne vidi se kraj libijske drame: pobunjenici za vreme borbi u blizini grada Brega
(Foto Tanjug)

Među analitičarima i posmatračima sve češće se postavlja pitanje da li prelazna vlada ima dovoljno snaga i autoriteta da bi kontrolisala situaciju u zemlji. Prema opunomoćeniku ruskog predsednika na Biskom Istoku, Mihailu Argelovu, koga citira RIA Novosti, prelazna vlada nije dovoljno reprezentativna i zato je nesposobna da uključi sve grupacije u politčki proces konsolidacije situacije i pripreme izbora. Neizvesna je budućnost te vlade koju čine, uglavnom, ljudi iz Tripolija i Bengazija a koji su najaktivnije sudelovali u obaranju režima. Oni ignoririšu ostale segmente političkog spektra, na primer kraljevsku porodicu čiji članovi žive u Bengaziju ali i širom Evrope, a imaju veliki uticaj na političku scenu, posebno na plemena. U zanemarene spadaju i ljudi bliski bratancu Gadafija, Ahmedu Gadafiju ad Damu koji je još u februaru osudio postupanje svog strica prema narodu i emigrirao u Kairo.

Neskrivene bojazni za budućnost Libije izazvala je izjava Džalila prilikom preuzimanja čelne funkcije u vladi da će se „zemlja po padu diktatora, rukovoditi islamskim šerijatskim pravom“. Još tada je većina posmatrača to protumačila kao najavu eskalacije novog unutrašnjeg sukoba. Time će se se dodatno ugroziti i inače krhki suverentet i teritorijani integritet zemlje u kojoj se islam lako može iskoristiti kao instrument za međusobo proilivanje krvi nekoliko stotina arapskih i berberskih etnikuma,Tuarega koji će se, kao što su to činili u istoriji, nemilosdno boriti među sobom za vlast.