PENZIJSKI FOND PRESUŠUJE

Prema zvaničnoj statistici Penzionog fonda, u Srbiji ima 2,65 miliona osiguranika, odnosno onih koji bi trebalo da plaćaju penzijske doprinose i 1,62 miliona penzionera, što znači da na jednog penzionera dolazi 1, 6 zaposlenih. Prema podacima Unije poslodavaca Srbije zaposleno je svega 1,74 miliona ljudi, pa ispada da jedan zaposleni finansira jednog penzionera. Ali kada se od zaposlenih oduzme oko 510.000 do 530.000 ljudi koji rade u državnoj službi i javnim preduzećima-gubitašima, i koji su faktički izdržavana lica, ispada da ima više penzionera nego onih koji privređuju. Kada se tome dodaju još i deca, jedan zaposleni izdržava tri stanovnika. Slika je i crnja kada se zna da u industriji radi svega 296.000 radnika, odnosno svaki šesti zaposleni radi u proizvodnji.

Onda ni ne čudi podatak da čak 46 odsto novca za penzije dolazi iz budžeta, a tek nešto više od polovine iz doprinosa koji stignu na račun PIO fonda.

Ne samo da penzionera ima skoro koliko i zaposlenih, već država ne obavlja ni svoju osnovnu funkciju, a to je naplata poreza i doprinosa, pa se do sada nagomilalo čak 230 milijardi dinara duga PIO fondu po osnovu neplaćenih doprinosa.

Penzije iz stranog kredita

Dragoljub Rajić, član UO PIO fonda ispred Unije poslodavaca ističe da milijardu evra koje smo uzeli od MMF-a mogu da pokriju isplatu penzija do sredine sledeće godine, a onda lako može doći do kašnjenja penzija i vraćanja na stari sistem iz devedesetih godina.

“To nije nemoguće, u BiH isplaćuju po osam, devet penzija godišnje, koliko se skupi. Broj privrednih subjekata i broj zaposlenih se smanjuje. Za tri godine broj zaposlenih je smanjen za 13-14 odsto, a u najboljem slučaju to znači smanjenje prihoda PIO fonda za desetak odsto. Međutim, manji broj firmi i zaposlenih znači i manje prihode budžeta, odakle bi trebalo da se isplaćuje razlika. Krpi se do izbora, a posle kada se potroši ovih milijardu evra od MMF-a, ostaće vruć krompir u rukama naredne vlade”, upozorava on.

Za ovu godinu planirano je da se iz budžeta za transfere organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, gde se gro odnosi na penzije, isplati 274 milijarde dinara, a to će biti uvećano za još oko sedam milijardi dinara rebalansom budžeta. S druge strane, preduzeća u Srbiji duguju 230 milijardi dinara za doprinose na ime penzijskog osiguranja. Od toga, prema informacijama Poreske uprave, može da se naplati svega 54 milijarde dinara.


Prosečne penzije u Evropi

Lista beznadežnih dužnika

“Do 2008. godine deficit fonda bio je do 30 odsto, ali se zadnje dve godine to otelo kontroli. Upravni odbor PIO fonda je napravio radnu grupu koja je trebalo da napravi analizu stanja fonda i predloži kratkoročne mere za popravljanje finansijske situacije. U ovom trenutku PIO fond zapravo nije fond već samo jedan račun Ministrastva finansija. Spajalice ne mogu da nabave ako ne dobiju odobrenje iz Trezora. Sada je to samo protočni račun, a cela služba PIO fonda služi samo za obračun penzija. Mi ćemo svoje predloge poslati Vladi, ministrima, poslaničkim grupama, jer Fond mora da se reformiše, a za to je potreban konsenzus”, ističe Rajić.

On kaže da im je na sednici upravnog odbora pokazana lista najvećih dužnika, čije se objavljivanje najavljuje već nedeljama, i da su na vrhu preduzeća u restrukturiranju i firme u državnom vlasništvu, od kojih će se dugovi teško naplatiti.

“Toliko smo čekali tu uredbu o naplati potraživanja i javnost je pritiskala a sada će po svemu sudeći iz toga biti izuzeta javna preduzeća koja su i najveći dužnici”, rezignirano kaže Rajić.

Preti istrebljenje penzionera?

Osim toga, fondu se uskraćuje i raspolaganje imovinom koja je stvorena sredstvima iz fonda, poput banja i lečilišta.

“Pre dvadeset godina novac je stizao na račun fonda do 15. ili 20. u mesecu i onda se taj novac mogao staviti u banku dok ne dođe vreme za isplatu penzija. Tako se moglo nadoknaditi oko 2,5 odsto deficita, što sada iznosi oko 10 milijardi dinara. Međutim, stalno se pokušava oteti ta imovina fondu. Sada je u toku privatizacija Bukovičke banje, a veliki deo banje je izgrađen od para fonda. Imovinu treba vratiti osiguranicima, ona treba da se revitalizuje, da se dovedu strateški investitori i da još donose novac za penzije. U Slovačkoj su 130 banja privatizovali tako što su našli strateškog partnera, a njihovi fondovi su ostali većinski vlasnici”, ukazuje naš sagovornik.

Ekonomista Zoran Popov, bivši predsednik UO PIO fonda, ističe da je naš penzijski sistem reformisan i da je isti kao i u Nemačkoj, Švedskoj ili Hrvatskoj, ali da je problem u privredi koja to ne može da finansira.

“Privreda čija je proizvodnja na nivou 1961. godine i jedva trećina proizvodnje iz 1989. godine ne može da finansira ni penzije niti ša drugo. Problem penzionera je što su to najveći javni rashod u državi, a oni ne mogu da štrajkuju. Ovo usklađivanje sa inflacijom i BDP-om ako potraje deset godina moći će da se meri sa Ajhmanovom politikom prema Jevrejima u Drugom svetskom ratu. Doći će se do masovnog istrebljenja penzionera”, kategoričan je Popov.

Prema njegovim rečima, penzije se usklađuju sa zvaničnom inflacijom koja je desetak odsto, a ono što penzioneri najviše troše, lekovi i osnovne životne namirnice su poskupeli daleko više.

Samo razvoj penzije spasava

“Tako država rešava problem, inflacijom i kresanjem rashoda i to može godinu, dve, ali ne može dugo da traje. Jeste da je kod nas prosečna penzija 60 odsto prosečne plate i to je visoko, ali su penzije i dalje niske. Osim toga, stvarne plate su 20, 30 odsto više nego što to statistika kaže zbog sive ekonomije. Tu je i problem što država ne obavlja jednu od svojih osnovnih funkcija, a to je prikupljanje poreza. Procene su da je 40 odsto BDP-a u sivoj ekonomiji. U svim zemljama toga ima, pet, šest do deset odsto, ali skoro pola BDP-a je previše. Suština je u ekonomskom razvoju i kada se jednom počne sa rastom bar će se videti kraj mukama, ali sada to nije nigde na vidiku”, pesimista je Popov.

Budući penzioneri imaju još jednu brigu, a to je trend starenja populacije ne samo u Srbiji, već i u celoj Istočnoj Evropi. Prema dokumentu Ujedinjenih nacija, populacija Istočne Evrope će se od 1950. do 2100. godine smanjiti za 46,3 miliona ljudi. Tako ovaj region ima ekonomiju zemalja u razvoju, ali demografiju razvijenih zapadnih zemalja.

Popov ukazuje da će penzije u budućnosti svakako biti, ali glavno pitanje je koliko.

“Treba štedeti za starost. U Velikoj Britaniji su uveli drugi stub, obavezno privatno osiguranje, da bi naterali građane da štede za starost dok su mladi i sposobni, jer su znali da ako ne uštede dovoljno da će pasti na teret državi. Sistem ovakav kakav je ne može se menjati, već samo doterivati. Penzije se mogu zamrzavati, pa ko može da izdrži sa 15.000 dinara… Suština je da se mora pokrenuti ekonomski razvoj i to se može učiniti državnim ulaganjima”, poručuje Popov.

Prosečna penzija U Srbiji je svega 23.435 dinara, dok su najniže penzije po 12.077 dinara. Oktobarska penzija će biti povećana svega 1,5 odsto, a ukupno povećanje ove godine iznosiće oko deset odsto.

Iako niska, ipak nije najniža u regionu. Tako su u Republici Srpskoj 164 evra, u Federaciji BiH 171 evro, u Makedoniji 170 evra, u Bugraskoj 125 evra, Rumuniji 175 evra, a u Albaniji svega 55 evra. Na nivou smo Letonije gde penzioneri primaju u proseku 213 evra, Estonije 232 evra i Litvanije 222 evra. U okruženju Hrvati imaju prosečnu penziju od 324 evra, a Slovenci 604 evra. Zanimljivo je da Grci koji su u dugovima do guše, imaju među u najvećima Evropi prosečne penzijama, čak 1.600 evra mesečno, a ubedljivo najbolje žive penzioneri u Luksemburgu sa primanjima od po 3.000 evra u proseku.