PAPANDREU U GRČKOM LAVIRINTU
Pokušavajući da nađe put izlaska državne ekonomije iz zagrljaja bankrotstva, Jorogos Papandreu, premijer Grčke obilazi države EU i traži podršku, umesto da u samoj Grčkoj pokuša da stvori uslove za konsenzus i formiranje vlade nacionalnog spasa
Premijer Grčke Jorogos Papandreu, tražeći put izlaska države na čijem je čelu iz ekonomskog i političkog kraha, obilazi države članica EU i pokušava da pridobije partnere za nastavak podrške u „oporavku“ Grčke. Ovaj njegov manevar podstaknut je time što je vlada Grčke izložena pritiscima unutar zemlje, na političkoj i socijalno-ekonomskoj osnovi. Ali pritisci dolaze i spolja, od strane moćnih država EU - pre svega Nemačke koja sumnja u mogućnost oporavka grčke ekonomije.
Reagujući na ovu situaciju Papandreu je na konferenciji evropskih partija levice u Oslu „Napredno upravljanje”, napomenuo da je „grčka ekonomska drama i evropska drama” i naglasio:
„Sada je na testu naša solidarnost i umesto pesimizma potrebna je politika nade”.
Manje plate i penzije, bekstvo kapitala
Međunarodna misija Papandreua je poželjna ali je još poželjnije da premijer sa svojim kabinetom, privrednicima i bankarima krene u „karavan” obilaska same Grčke i da se direktno, „na licu mesta” upozna sa stvarnošću i pozicijom građana. Socijalna situacija se usložnjava jer plate i penzije su, uz veliki talas otpuštanja, od početka krize smanjene za više od 20 odsto. Paralelno s tim procesima, Ministarstvo finansija Grčke procenjuje da su za proteklih godinu i po dana klijenti grčkih banaka izneli iz zemlje 10 odsto novca, odnosno 30 milijardi evra. To su, preveshodno, transferi u nemačke banke. Ekonomisti procenjuju da ovakav razvoj događaja može da doprinese krahu bankarskog sistema zemlje. Podaci pokazuju da siva ekonomija vlada sa više od 20 odsto BDP.
Grčka je bila rekorder u javnim rashodima. Jedan od glavnih razloga za to je činjenica da državni aparat ima preglomaznu administraciju - petostruko je više zaposlenih u javnim službama po stanovniku Grčke nego u Velikoj Britaniji. Negativne efekte na državnu ekonomiju imaju i preveliki izdaci za penzije i vrlo labavi uslovi za penzionisanje. Uz to, Grčka teško podnosi prevelika ulaganja u infrastrukturu. Još se nije oporavila od troškova tokom priprema za Olimpijadu 2004. godine, koja je koštala oko osam milijardi evra.
Opasnost od nepoverenja i straha
Za Grčku, korupcija je „rak rana”: na mito je u 2009. godini potrošeno 787 miliona evra, odnosno, 1.355 evra po stanovniku.
Zbog svega ovoga premijer Jorgos Papandreu mora da krene „u narod” i da lično otkriva one koji su se enormno obogatili na špekulativnim i drugim korupcionaškim, monopolskim i zelenaško-berzanskim poslovima. Samo vlada koja može da objasni svojim građanima stanje i „upre prst” u finansijske magnate koje kriza u Grčkoj nije pogodila, ima šanse da pokrene pozitivnu energiju u posrnulom grčkom društvu.
Premijer Papandreu, dakle, mora više da deluje „sugestivno” i realno pred samim građanima Grčke nego pred admnistracijom EU i moćnim institucijama kao što su MMF, Svetska banka ili EBRD. Hans Verber Zin, predsednik nemačkog Instituta za ekonomska istraživanja (IFO) upozorava na realnu opasnost od bankrota finansijskih institucija ukoliko među građanima Grčke zavlada sindrom straha pa, da bi sačuvali ušteđevinu, krenu na banke.
Evidentno je da građani Grčke nemaju dovoljno razloga da apriori veruju u argumente i poteze vlade Jorgosa Paapndreua. Upravo zbog toga premijer Paapndreu mora da - kao nacionalni vođa - krene po Grčkoj i pokuša da stvori uslove za nacionalni konsenzus i, možda, formiranje vlade nacionalnog spasa ili državnog jedinstva Grčke.
