PAPANDREU PROŠAO KROZ “IGLENE UŠI” PARLAMENTA

Grčki premijer Jorgos Papandreu dobio je podršku u parlmanrtu za mere MMF i EU. Papaandreu kaže: "Preživećemo jedino ako se budemo borili. Kao zemlja, stojimo na svojim nogama. To smo platili velikom žrtvom ali smo ipak napredovali i uspeli da se pridignemo. Takođe smo započeli velike promene za bolju budućnost. U ovom bolnom trenutku želim da pošaljem jasnu poruku nade svakom čoveku u Grčkoj. Put je težak i pun bola, ali vidimo svetlo na kraju tunela."

PASOK-ova vlada je “preživela” u parlamentu, očekujući finansijsku podršku MMF i EU. Cena političkog kursa vlade Jorgosa Papandreua je da PASOK sadaima poverenje 20,1 odsto građana, dok njihovi glavni rivali konzervativci imaju nešto više - 21 odsto. Ovde se radi o političkoj ravnoteži interesa dve partije, ali nijedna nema većinsku podršku gradjana što može biti veliki proiblem u utvrdjivanju stpena političke i državne odgovornosti.

Pirova pobeda PASOK-a

Skupština treba do kraja ovog meseca da odobri novi vladin paket mera štednje koji predviđa smanjenje budžetskih rashoda od 28 milijardi evra uz dalji rast poreza, što traže Evropska unija i Međunarodni monetarni fond da bi deblokirali novu tranšu pomoći iz prošle godine odobrenog paketa. Istovremeno, premijer Papandreu planira održavajne nacionalnog referenduma na jesen, o promeni Ustava Grčke čime bi uveo promene u političkom i ekonomskim sistemu Grčke.

Referendum o promeni Ustava je, na neki način, i referendum o poliitci vlade PASOK i premijera Papandreua u realizaciji paketa MMF i EU. Papandreuova vlada bi da izbegne bankrot i prihvati bezuslovno sve zahteve MMF i EU, dok EU i MMF od Grčke traže mnogo više nego što su ekonomija i društveni potencijal u ovom času spremni da prihvatie: velika odricanja i rizike. Austrijska ministarka finansija Marija Fekter je izjavila: „Grčkoj više niko ne pozajmljuje novac i zato moramo da nađemo rešenje. Bankrotstvo bi nanelo još veću štetu“.

Grčko je mesto u evrozoni

Hipotetičko mišljenje koje se favorizuje u pojedinim državama EU, oko istupanja Grčke iz evrozone i uvodjenja drahme, nanelo bi velike štete ne samo Grčkoj već i EU. Uvodjenjem drahme, međutim, krizi ne bi došao kraj. Ona bi, u stvari, mogla i da se pogorša i da se evropska monetarna unija na kraju podeli na grupu zemalja sa čvrstom valutom i onu sa sopstvenim, “slabijim” novcem. Postoji još jedna alternativa - Evropa u kojoj razvijeni sever plaća finansijsku pomoć (umesto da daje kredite) siromašnom i trošadžijski raspoloženom jugu.

Grčkoj je mesto u evro-zoni. Pritisak stabilnijih država EU da se neke države nadju van evrozone vodi u podvajanje država i predstavljalo bi vid političke i ekonomske diskriminacije. To bi bio kraj sadašnje forme organizovanja EU i verovatno i dugogodišnji zastoj u proširenju Unije.

Nemački ministar finansija Volfgang Šojble kaže:

“Pre svega u Grčkoj, uz saglasnost svih partija, moraju biti donesene odluke koje će nas uveriti da zemlja može da ispuni preuzete obaveze. Spremni smo da pomognemo Grčkoj i to se mora učiniti na taj način da bude jasno da rizik neće snositi samo poreski obveznici“.

Predsednik evrogrupe, luksemburški premijer Žan Klod Junker je izjavio: „Pitanje je koliko može biti učešće privatnih poverilaca, jer bi to moglo dovesti do ocene rejting agencija koja ne bi bila ni u interesu Grčke, ni u interesu evrozone“. Naime, ako rejting agencije učešće privatnih poverilaca ocene kao nemogućnost Grčke da vraća dugove, zemlja više neće moći da obezbedi kredite na finansijskim tržištima. Požar bi onda mogao da se prenese i na druge velike dužnike kao što su Portugal, Španija ili Italija.

Vanredni izbori?

Grčka vlada do kraja juna treba da se suoči sa pritiskom javnosti oko “paketa” koje mora da ispuni da bi dobila finansku podršku. Aneketa vodjena sredinom juna pokazuje da se 47 odsto građana izjasnilo za raspisivanje vanrednih izbora, prenosi atinski list "Vima". Samo trećina građana je shvatila da je štednja jedini put za izlazak iz ćorsokaka u koji je Grčka upala krivicom svih vlada koje su bile na vlasti u poslednjih deset, petnaest godina.

Političke analize ukazuju da vanredni izbori ne bi ništa rešili, jer nijedna partija ne bi uspela da napravi jaku vladu. Sindikati su protiv mera vlade Jorgosa Papandreua.
"Ovo je politika nekorektnih mera protiv onih koji su već platili račun. To je takođe neefikasna politika, pošto je jasno da zemlja tone u recesiju", kaže Janis Papagopulos, lider najveće sindikalne konfederacije u Grčkoj, GSEE. Vodeća opoziciona partija Nova demokratiaij i njen lider A. Simitis insistiraju na prevremenim izborima.

Grčkoj treba predah od tri-četiri meseca da bi uspela da nešto zaradi od turizma i pripremi se za odluku da li će na prevremene izbore ili je za prihvatanje mera MMF i EU kroz vladu Papandreua ili za novu destrukciju i politčku anarhiju. Ako se širi nemiri pretvore u političku borbu, cenu će platiti grčki turizam sa mogućnošću gubitka turista i zarade. Podaci govore da samo gradjani Srbije planiraju da u Grčkoj ovog leta ostave 400-500 miliona evera.